Dok se Evropa i Amerika grče da razvijeni zapadni svet oslobode od zavisnosti od ruskog gasa, Moskva dokazuje da joj se već smeše nova, još izdašnija, tržišta za taj energent.
Od 2010. do 2040. porašće u svetu potrebe za osnovnim energentima za 46 odsto, ali najveći deo apsolutnog obima rasta otpašće na gas, tvrdi se u obimnoj, upravo prezentovanoj, studiji Instituta za energetska istraživanja Ruske akademije nauka i Analitičkog centra Vlade Ruske Federacije. „Sledećih 25 godina biće era gasa, mada ne podjednako u svim regionima“, tvrdi se u toj studiji, čiji šef Tatjana Mitrova, precizira da će tražnja na tržištu Kine biti veća od sadašnjih potreba Evrope za ruskim gasom. Ceo XXI vek može se nazvati vekom gasa, precizira se doslovce dalje.
Pri kraju posmatranog perioda Kina će postati najveće tržište energenata, dvaput veće od američkog. Ključni deo rasta kineskih potreba za energentima desiće se u tekućoj deceniji. „Posle 2025. rast tražnje u Aziji premestiće se u Indiju (srednji godišnji rast 2,8 odsto) i druge države jugoistočne Azije. Ostale države u razvoju povećaće svoje potrebe za energijom za jedan i po put, pa će njihov udeo do 2040. u rastu globalnih potreba dostići 30 odsto. U velike tražioce energenata preobratiće se i Bliski istok i Afrika“, navodi se u Studiji.
Rast potreba za naftom u pomenutom tridesetogodišnjem periodu porašće za 19 odsto, za ugljem 36 odsto (uglavnom do 2020.), za gasom 64 odsto, za atomskom energijom 72 odsto i za energijom iz obnovljivih izvora 92 odsto.
Svetske potrebe za gasom, tvrdi se u studiji baziranoj na demografskim podacima i podacima o rastu, 2040. će iznositi 5.340 milijardi kubnih metara.
„Kina će potrebe za gasom do 2040. ušestostručiti na 620 milijardi kubnih metara, što je više od sadašnjih potreba tržišta Evrope ili Rusije. Potrebe za gasom povećaće se i u drugim azijskim državama u razvoju, kao i na Bliskom istoku, gde će se tražnja za gasom udvostručiti, a u Africi će se utrostručiti“, tvrdi se u studiji.
„Mali broj država je već dostigao gornju granicu u tražnji za gasom i to u staroj Evropi: Austrija, Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija, Holandija, a u Zajednici nezavisnih država: Ukrajina, Belorusija, Jermenija, Gruzija“, navodi se u studij, koja se bazira na podatku da će Kina sa 28 odsto do 2040. preuzeti od Evropske unije (danas 20 odsto) prvo mesto po udelu u svetskom bruto društvenom proizvodu .
Kao bitni parametri za ocenu potreba za energijom analiziraju se broj stanovnika u svetu, urbanizacija, broj radno sposobnih i rast BDP po stanovniku. Prema studiji, koja se poziva na podatke Ujedinjenih nacija i Ruske statističke službe, svet će 2040. godine imati 9,051 milijardi stanovnika (sada 6,915), nivo urbanizacije (udela gradskog stanovništva) porašće sa 52 odsto na 64 odsto, a što je naročito važno, udeo radno sposobnog stanovništva u ukupnom stanovništvu će pasti sa 66 odsto 2010. na 64 odsto 2040.
Bitno je da su svi ovi pokazatelji različito raspoređeni po regionima. Tako će broj gradskog stanovništva najveći rast imati u azijskim državama u razvoju (17 odsto), a među njima će lider biti Kina sa rastom od 24 odsto, i Indija sa rastom od 15 odsto. Najveći broj radnih ruku u posmatranom periodu će izgubiti Azija (-16 odsto), pa Evropa (-7 odsto), Evropska unija (-11 odsto) i Zajednica nezavisnih država (-3,5). Najveći rast broja radno sposobnih imaće Afrika (+112 odsto), Indija (37 odsto), Bliski istok (60 odsto) i Južna i centralna Amerika (26 odsto).
Nema ubrzanja ekonomskog rasta
Za period do 2040. godine nema vidnog osnova da se očekuje očuvanje, a još manje ubrzanje sadašnjih stopa rasta svetskog BDP u poređenju sa jedinstvenim u istoriji čovečanstva periodom stabilnog rasta od 1990. do 2010, tvrdi se u studiji Instituta za energetska istraživanja Ruske akademije nauka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
