Zatražena hitna ostavka vlade Federacije BiH

Demonstranti su se u Sarajevu najpre okupili ispred zgrade Predsedništva BiH, koja je ubrzo evakuisana, dok je Federalna vlada zasedala na tajnoj lokaciji. Građani su zahtevali da premijer Nermin Nikšić i svi ministri podnesu ostavke do 19 časova, a kada je Nikšić to odbio, blokirali su saobraćaj. Takođe su zatražili ostavku Vlade Federacije BiH do sutra u 13 časova i najavili formiranje komiteta za normalizaciju u čije redove bi ušli nestranački lideri, izvestile su agencije. Oko zgrade Predsedništva BiH juče je bilo pojačano policijsko obezbeđenje, a proteste su nadgledale bespilotne letelice.

Građani su juče izašli i na ulice Mostara, iako je policija zabranila bilo kakve demonstracije, istakavši da skup najavljen preko Fejsbuka nije prijavljen policiji. Oni su se, međutim, razišli nakon sat vremena i za danas najavili novo okupljanje. Na protestima u Tuzli, ispred spaljene zgrade kantonalne vlade, više stotina ljudi se zalagalo protiv korupcije, partokratije i nezaposlenosti. U Brčkom je oko 500 demonstranata tražilo ostavku gradonačelnika Anta Domića, a oko hiljadu ljudi se okupilo i ispred zgrade opštine u Bugojnu, čiji je načelnik Hasan Ajkunić ponudio ostavku.

Nakon trodnevnih protesta građana premijeri kantonalnih vlada u Zenici, Tuzli i Sarajevu povukli su se s funkcija. U nedelju uveče ostavku je podneo i premijer Unsko-sanskog kantona (USK) Hamdija Lipovača.

Bošnjački član Predsedništva BiH i funkcioner Stranke demokratske akcije BiH (SDA) Bakir Izetbegović izjavio je da neće podneti ostavku ako se nastave protesti. „Meni su građani na izborima dali ogroman broj glasova. Ja sam dužan čuvati stabilnost i sigurnost ove zemlje. Ja ću ostati da sa svoje strane do kraja branim sigurnost, mir. Mogu me smeniti samo oni koji su me izabrali“, rekao je Izetbegović u nedelju uveče Federalnoj televiziji (FTV). S druge strane, hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da bi on podneo ostavku i da bi to za njega bilo veliko olakšanje.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton pozvala je juče lidere BiH da počnu da rešavaju ekonomske, ali i političke probleme u zemlji. „Najvažnije je sada da lideri BiH razmisle o problemima koji muče građane, ne pojedinačno, već širu ekonomsku situaciju, kao i da pokušaju da nađu politički izlaz“, rekla je Eštonova.

„To je veoma važno. U BiH ima mnogo lidera i vreme je da oni pokažu svoje liderstvo, a mi ćemo ih u tome podržati“, dodala je visoka predstavnica EU. Upitana za komentar izjave visokog predstavnika u BiH Valentina Incka, koji je za bečki Kurir od nedelje rekao da bi, ako stanje u BiH eskalira, eventualno trebalo razmisliti o slanju trupa EU u BiH, Eštonova je naglasila da veruje da je Incko „govorio o hipotetičkoj situaciji“.

Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg ocenio je juče da su protesti u BiH poziv za buđenje upućen EU i međunarodnoj zajednici. „Potrebno je da pomognemo Bosni na njenom putu ka članstvu u NATO i EU, tako da može da bude okončana stagnacija politike i vlade BiH“, rekao je Hejg u Briselu. On je dodao da očekuje da to pitanje dobije na važnosti narednih meseci.

Ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić je juče izjavila da se Zagreb zalaže za specifičan proces evrointegracija BiH u okviru kojeg bi se rešavala otvorena pitanja koja su postavljena kao uslov za početak pregovora.

Zbunjenost u Briselu

Nemiri u BiH izazvali su veliku zabrinutost ministara spoljnih poslova EU, ali su oni na svom jučerašnjem sastanku, na kojem ta tema nije bila na dnevnom redu, ostali samo na razmeni mišljenja – nisu iznete nikakve ocene, niti su doneti zaključci. Pojedini ministri su tražili da se stanje u BiH što brže i temeljno sagleda jer očigledno nije jasno koje su razmere i vrsta bunta u BiH. U diplomatskim krugovima u Briselu se tvrdi da u EU postoje i sumnje da je do socijalne bune u BiH moglo doći i uz saglasnost s nekim spoljnim činiocima.