Ogromna buka oko oblasti Sutorina koja je izazvala i ozbiljne regionalne diplomatske posledice biće izgleda završena brže nego što se očekivalo, bez tražene međunarodne arbitraže. Ustavno-pravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH nije dala podršku predlogu Rezolucije o Sutorini poslanika Socijaldemokratske partije BiH Denisa Bećirovića, kojom se ta oblast, sada u sastavu Crne Gore, proglašava za teritoriju BiH, ali nije podržala ni zahtev Damira Arnauta poslanika Stranke za bolju budućnost da se od Predsedništva BiH zatraži da u najkraćem mogućem roku okonča proceduru zaključivanja sporazuma o granici BiH i Crne Gore.
Sporazum je, naime, već potpisan, samo je parlament trebalo da ga ratifikuje kada je ogromnom bukom sve zaustavljeno, a dve države u odnosima došle do tačke ključanja sa povlačenjem odnosno neizborom ambasadora koje se u takvim slučajevima podrazumeva.
U međuvremenu je u BiH održana velika javna rasprava o toj stvari, a izjasnili su se i mnogi ugledni bosansko-hercegovački intelektualci. Istorijske i pravne dokumente podastrla je i Crna Gora.
„Poslije svega, moj je zaključak da su istorijski razlozi na strani BiH, ali ne i pravni, kao ni izvjesnost moguće arbitraže“, rekao je predsedavajući Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH Šefik Džaferović. Kako prenose bosansko-hercegovački mediji, na sednici Ustavno-pravne komisije izneti argumenti jedino nisu uverili Momčila Novakovića poslanika NDP u neizvesnost ishoda arbitraže.
Sutorina je uska oblast od 75 kvadratnih kilometara koja dužinom od sedam kilometara izlazi na Jadransko more te je, prema zagovornicima teze da pripada BiH, mogla da postane bosansko-hercegovačka Antalija. U sastavu je opštine Herceg Novi i graniči se sa Trebinjem u Republici Srpskoj. U trenutku priznavanja BiH bila je u sastavu Crne Gore. Oko ranijih istorijskih podataka, BiH i Crna Gora se spore.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
