Za beogradskog stručnjaka za krivično procesno pravo dr Mirka Škulića nema nikakve dileme da, po slovu zakona, ljudi mogu biti tajno prisluškivani i snimani samo po naredbi suda, da je sve drugo krivično delo i da krivičnim delom stečeni podaci ne mogu biti dokaz u sudskom postupku. “Čisto teoretski mogu zamisliti neke situacije, veoma retke, kad bi tako nešto moglo biti dokaz ako je neko pristao da bude sniman ili ako je neko snimao u krajnjoj nuždi odnosno kako bi dokazao krivično delo ili sprečio neko drugo veliko zlo i otklonio istovremenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način ne bi mogla otkloniti”, kaže profesor Škulić za Danas.
Mada se ograđuje primedbom da je možda nešto propustio, profesor Škulić kaže da se ne seća da je neki naš sud imao pred sobom takvu dilemu i da je razrešio prihvatajući tajno snimljene materijale kao dokaz. Prema njegovim saznanjima slična je praksa i u većini drugih država jer se po pravilu “traži pravni osnov za prisluškivanje jer je to atak na privatnost i krivično delo u većini država”.
Da u tom smislu nema razlike između običnih građana i političara, i između privatnih i službenih telefona potvrđuje i poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije Rodoljub Šabić. Na naše pitanje, ima li službenih telefona koji se po službenoj dužnosti mogu i moraju snimati, on kategorično kaže: ne.
Region je, međutim, tokom poslednjih godinu dana, a kao slabi odjek velikih svetskih afera sa prisluškivanjem, imao priliku da se čak tri puta u tri različite države suoči sa ovom dilemom.
U Hrvatskoj je ona razrešena tako što je tajno snimani razgovor bivšeg gradonačelnika Vukovara Željka Saba i odbornice Marije Budimir (sebe i Saba snimala je ona!) bio dokaz koji je Saba odveo na godinu dana u zatvor zbog pokušaja podmićivanja. I Vrhovni sud Hrvatske odbacio je njegov prigovor o nelegalnom nastanku snimka.
U Sloveniji se doduše raspravljalo o nelegalnom nastanku snimka i još više čudilo nad odsustvom kriptografske zaštite službenih telefona važnih državnih službenika, baš onih angažovanih u teškom arbitražnom graničnom sporu sa susednom Hrvatskom, ali tek pošto su oba prisluškivana službenika i Jernej Sekolec i Simona Drenik ekspresno podneli ostavke. Do suda se nije ni došlo, a pitanje je i koji bi to sud bio s obzirom da su za nelegalne snimke telefonskih razgovora Sekolec-Drenik optužene strane obaveštajne službe. U svakom slučaju, niko pravno ne osporava pokušaje Hrvatske da dokazima iz tih prisluškivanih razgovora obori arbitražu u graničnom sporu sa Slovenijom oko Piranskog zaliva.
U Makedoniji će slučaj biti najkomplikovaniji. U tamošnjoj političkoj krizi veoma angažovana ambasada Nemačke – ambasadorka je direktno zahtevala ostavku premijera Nikole Gruevskog – objavila je da analizira ovonedeljnu odluku sudije Slavjanke Jančovske iz Osnovnog suda Skoplje 1 da iz postupka protiv grupe vodećih makedonskih političara na čelu sa Gruevskim, a na njihov zahtev, isključi dokazne materijalne nastale tajnim prisluškivanjem njihovih razgovora, ali, podvlači u svom saopštenju ambasada, najveća očekivanja ima od specijalnog tužioca za ovaj slučaj, koji bi trebalo da bude izabran do 15. septembra. Predmet u kome Jančovska sudi formiran je na osnovu krivične prijave opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije podnete protiv makedonskog premijera Nikole Gruevskog i grupe njegovih najbližih saradnika, a na osnovu onoga što su govorili u svojim tajno snimljenim telefonskim razgovorima. Makedonska opozicija je odmah sudijsku odluku diskreditovala objavom da je doneta pod pritiskom Gruevskog, a generalni sekretar SDSM Oliver Spasovski je sudiju Jančovsku upozorio da se “sudija koji sprečava pravdu i pomaže okrivljenom u postupku za krivična dela organizovanog kriminala, prema makedonskoj sudskoj praksi, kažnjava većom kaznom od okrivljenog”.
I ambasada Nemačke u Skoplju i Evropska komisija su, izražavajući veliku nadu u specijalnog tužioca čiji izbor neće biti ni malo lak, pozvale makedonske službe za krivično gonjenje i sudove da te postupke rešavaju “prema važećim nacionalnim i međunarodnim propisima, a ujedno na način koji će omogućiti sveobuhvatnu istragu i odlučivanje”.
Specijalni tužilac za pitanje prisluškivanja trebalo bi da počne sa radom posle 15. septembra. U Makedoniji su parlamentarni izbori praktično zakazani za 24. april sledeće godine. Između Gruevskog i međunarodne zajednice, da li ima prostora za nezavisno sudstvo i može li se dogoditi da smena vlasti u Makedoniji bude potpomognuta izvođenjem pred sudom sadašnjeg premijera glavom i bradom?
Inače, Makedonija je već imala groznih iskustava sa nelegalnim prisluškivanjem. Neki od 12 nelegalno prisluškivanih makedonskih novinara vole da podsete da su od države dobili obeštećenje za nelegalno prisluškivanje, ono iz daleke 2000. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
