Skoplje na vodi gotovo?

Ali istina je, građevinski polet u glavnom gradu Makedonije na tome se ne završava i, najblaže rečeno, na ivici je histerije. Ako ste pre nepunih godinu dana posetili Skoplje i mislili da je barem njegov strogi i skučeni centar oko nekadašnjeg Trga Makedonija, a sadašnjeg Trga Aleksandra Makedonskog građevinski (i spomenički) dovršen doživećete ovih dana pravi građevinski (s)udar. Dan pre 1. maja Skopljanci su se s mukom provlačili tankim prostorom između bašte restorana Pelister i ogromne mešalice za beton koja se na trgu antičkog heroja i sama borila za prostor, a da gotovo niko nije znao da vam kaže šta mešalica trenutno tu radi. Ukratko – ceo glavni makedonski trg sa desne obale Vardara ogromno je gradilište. Sa leve obale Vardara zasad mu neuspešno konkuriše tek začeti graditeljski napor oko spomenika albanskom junaku Skenderbegu na istoimenom trgu.

Od graditeljskog poleta se ne može pobeći ni u neku od susednih ulica. Skopljanci vam neće biti mnogo od pomoći, kako mnoge započete javne garaže spoljnim izgledom pre liče na muzeje oni će očas zgradu namenjenu Makedonskoj komisiji za hartije od vrednosti zameniti za garažu i obratno. Pored kuće majke Tereze niče ogromna crkva oko čijeg će se imena sporiti, ali tu su u Makedoniji neobično napadani mediji da vas pouče da je posvećena Svetom Konstantinu i Jeleni. Zgrada vodovoda, u kojoj je direktor bio sad već regionalno poznati makedonski ministar za saobraćaj Mile Janakievski obnavlja se u stilu koji nikako ne odgovara predstavama prozaičnih poslova vodovoda, a nedaleko izranja nova zgrada Ministarstva saobraćaja u koju Janakijevski sudeći po neproverenim spekulacijama neće na mestu ministra dočekati da se useli. Stanovnici opozicione skopske opštine Centar nisu referendumom uspeli da spreče naum VMRO-vaca da u baroknu odeću presvuče Gradski trgovački centar, a navodno gipsanim pločama u barok presvučena zgrada makedonske vlade zbilja liči na filmske kulise za jednokratnu upotrebu. Turski investitor gradi čak tri solitera sa po 40 spratova, kojima blješteći prkosi u blizini podignuti krst. Nešto veliko i krupno gradi se i na brdu Kale… I to nikako nije sve.

Projekat „Skoplje 2014“ čiji finale, prema rečima makedonskog premijera, samo što nije, izaziva estetske, političke i ekonomske nedoumice. Neki poznati skopski intelektualci sa kojima se srećemo s mrzovoljom kažu da nisu gledali inače sjajnu, aktuelnim makedonskim prilikama diskretno neprekidno dopunjavanu predstavu „Gospođa ministarka“ sa briljantnom Vesnom Petruševski u glavnoj ulozi, jer bojkotuju u pretencioznom ili kič stilu obnovljeni Makedonski narodni teatar koji izlazi na Vardar i šetalište oivičeno palmama.

Na pitanje da li joj se sviđa taj novi barokni izgled Skoplja, novinarka Mirka Velinovska kaže za Danas: „Ne nešto posebno, nije to moj stil, ali dopuštam da svaka generacija kojoj se pruži prilika može da uradi sve to, kao što je i moja i generacija moje majke radila čuda i nije bilo nikog da im nešto kaže. A ovde sam se naslušala gluposti o monoetničkoj arhitekturi, a ja nigde nisam našla da su barok i neoklasicizam monoetnički stilovi“. I ovde odmah sa estetike prelazimo na politiku. Jedna Skopljanka, koja Gruevskog ne može očima da vidi samo se pita „ko mu je sve to smislio“, a ideju da je možda sam odmah odbacuje jer „nije on toliko pametan“?! I Mirka Velinovska smatra da ceo projekat „nije uradila neka amaterska ekipa“ jer dok su se svi kao na mamac uhvatili na barok i neoklasicizam „niko od njih nije video da se makedonska država prvi put posle mnogo godina vraća na levu stranu Vardara koja je praktično etnički očišćena, a kad vratiš institucije na tu stranu, vratiš ministarstva na levu obalu Vardara gde su bila pre zemljotresa, ti počinješ da gradiš infrastrukturu i kuće da bi administracija lakše živela i ti faktički vraćaš grad koji je već bio etnički podeljen“. Verovatno je vrlo lukav Gruevski, kaže ona.

Gost u Skoplju najpre se pita: odakle tolike pare? I kakve ekonomske posledice ima ovolika gradnja administrativnih zgrada, muzeja i spomenika. Dr Ljubomir Drakulevski dekan Ekonomskog fakulteta u Skoplju kaže za Danas da nesporno velika građevinska aktivnost u Makedoniji kao maloj zemlji sa niskim BDP-om, u godini kada se gradnja obavlja, nesporno i jako utiče na rast bruto društvenog proizvoda. „E sad, dobro je ako se grade fabrike da one kasnije oplođuju kapital i stvaraju novu vrednost jer muzeji i spomenici to ne mogu doneti, ali u godini kad se gradi odražava se na BDP“, kaže on i potvrđuje da se u tom slučaju postavlja pitanje održivosti tog rasta. „Realno, vi morate uložiti više para sledeće godine da biste održali rast BDP-a. I mi smo realno u takvoj situaciji da se svake godine mora uložiti više u infrastrukturu, u građevinarstvo da bi se održao rast“. Na pitanje dokle će da traje ovako visok rast (3,6 odsto u 2015) u Makedoniji on kaže: „Realno, dok ima kredita i dok se ulaže u izgradnju“.