Eurobanka EFG po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću zauzima poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji. Banka ima 123 filijale i osam korporativnih poslovnih centara, a u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije označena je kao finansijska institucija koja je zaposlila naveći broj novih radnika u prvom tromesečju ove godine.
Eurobanka EFG po bilansnoj aktivi i tržišnom učešću zauzima poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji. Banka ima 123 filijale i osam korporativnih poslovnih centara, a u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije označena je kao finansijska institucija koja je zaposlila naveći broj novih radnika u prvom tromesečju ove godine. Finansijski pokazatelji govore da je banka vrlo brzo izrasla u stabilnu finansijsku instituciju jer je u prvom kvartalu ove godine ubeležila prihod od 8,7 milion evra, što je rast od 200 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kada je prihod bio 2,9 miliona evra. To je omogućilo povećanje kreditnih plasmana za 78 odsto, uz stalni rast nivoa štednje, koji je veći za 20 odsto u poređenju sa 2007. godinom. Eurobanka EFG je banka, koja u ovom trenutku nudi građanima dosta visoke kamate na depozite i to je bio povod da razgovaramo sa Kirjakosom Ksidisom, članom Izvršnog odbora Eurobanke EFG za poslove sa stanovništvom.
Srbija nije van svetskih tokova
Da li je Srbija izuzetak ili je deo pravila poslovne politike Eurobank EFG grupe?
– Srbija odavno nije van svetskih, a naročito evropskih tokova i zaista se više ne može reći da na nju ne utiču regionalni i evropski trendovi, bilo da je reč o krizi likvidnosti ili drugoj vrsti uticaja. Srbija je deo evropskog finansijskog tržišta. Primera radi, pre nekoliko godina grčke banke nudile su kamatu na štednju od oko tri, četiri odsto. Sada se i one utrkuju u ponudi što atraktivnijeg štednog proizvoda i kamatne stope. Vodi se pravi mali rat cena među konkurentima, koji žele da povećaju tržišni udeo obaranjem cena, a na uštrb profitabilnosti. Drugim rečima, ne događa se samo to u Srbiji, ima toga i u drugim zemljama u okruženju, ali i šire.
Vaša banka ukamaćuje štednju po stopi od osam odsto. Da li je to visoka stopa?
– Na globalnom nivou, zbog posledica krize na američkom hipotekarnom tržištu, suočeni smo sa krizom likvidnosti. Zato su depoziti postali strateški proizvod za sve finansijske ogranizacije, koje imaju nameru da nastave sa svojim razvojem, a ne da stagniraju. Stav Eurobanke EFG jeste da je štednja građana strateški proizvod. Za Srbiju je važno da raste štednja građana, što bi omogućilo da zemlja bude imunija na svetsku krizu, a same banke bi mogle nesmetano da ulažu u privredu, posebno u finansiranje preduzetnika, kao glavnog stožera razvoja srpske ekonomije. Pored sigurnosti, koje banke obezbeđuju, štednja ulagaču donosi i prinos od osam odsto, što u ovom trenutku nije mali prihod.
Međutim, „bije vas glas“ da menjate visinu ugovorene kamatne stope.
– Klijent banke prilikom opredeljenja za konkretan bankarski proizvod, potpisuje ugovor u kojem su navedeni svi detalji uključujući i kamatnu stopu koja je u našoj banci fleksibilna, kao i kod većine banaka u Srbiji. Svaka promena kamatnih stopa ima iza sebe određeni, strateški razlog, poput povećanja referentnih kamatnih stopa na evropskom finansijskom tržištu (LIBOR, EURIBOR) ili referetne kamatne stope Narodne banke u cilju obuzdavanja naglašenih inflatornih pritisaka koji su prešli granicu od 10 odsto. To za banku automatski znači povećanje troškova eksternog zaduživanja na finansijskim tržištima, koje nekada uspevamo da pokrijemo i iz sopstvenih rezervi. Naša grupa u svim zemljama u kojima posluje to radi transparentno. Drugim rečima, ako dođe do promene inicijalno odobrene kamatne stope, klijente obaveštavamo pismeno na kućnu adresu i automatski im sačinjavamo novi plan otplate kredita.
Hoćete da kažete da vas niko od klijenata nije napustio odnosno da nisu otišli kod konkurencije?
– Nakon majskog povećanja kamatnih stopa, klijenti su nastavili da dolaze u našu banku. Mi i dalje dnevno imamo više od 10 zahteva za stambene kredite, što dokazuje da nas klijenti nisu ostavili već su kod nas i refinansirali svoje kredite u drugim bankama. Iz četvorogodišnjeg iskustva u Srbiji mogu da kažem da klijenti nisu osetljivi toliko na promene cene bankarskih proizvoda koliko na servis koji banka pruža. Takođe, nakon apresijacije dinara u odnosu na evro, usled signala o formiranju stabilne vlade, mesečne rate po kreditima koji su najvećim delom indeksirani u evro, bile su znatno niže od januarskih, uprkos povećanju kamatnih stopa.
Onda pretpostavljam da ste im izašli u susret na drugi način?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
