Skresati na jednoj, dodati na drugoj strani

U iščekivanju početka zvaničnih pregovora Demokratske stranke s koalicijom oko Socijalističke partije Srbije, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić sve češće govori o neophodnosti formiranja socijalno odgovorne vlade, pri čemu međutim ostaje nejasno šta će to u praksi da znači. Ono što je jasno jeste da je princip socijalne pravde stožer politike SPS-a u aktuelnim pregovorima i da, za razliku od DS-a, socijalisti, a pogotovo njihov partner PUPS, prilično precizno navode konkretne mere kojima bi se to ostvarilo. Između ostalog, traže i da prosečna penzija bude u visini 70 odsto prosečne plate.

Izvodi iz socijalnog programa DS-a

Naša vlada će podsticati rađanje i nastaviti s programom roditeljskih dodataka za drugo, treće i četvrto dete u porodici. Istovremeno, DS će se oštro protiviti svim nastojanjima da se ženama uskrati pravo na planiranje porodice i rađanje. Brinućemo o svim aspektima zaštite deteta.

Redovne isplate penzija i vraćanje dugova iz devedesetih godina jesu prioritet za našu vladu. Zavisno od budžetskih prihoda, zaustavićemo promene u indeksaciji penzija.

Razvićemo moderan informativni sistem u penzijskom fondu koji će omogućiti svim zaposlenima da prate uplatu doprinosa i ostvarivanje prava na penziju.

Vlada će podržati programe koji imaju za cilj stvaranje međugeneracijske solidarnosti.

Šta o tome misli jedan od najpozvanijih za održavanje makroekonomske stabilnosti zemlje, guverner Narodne banke Radovan Jelašić? „To je realno i neinflatorno izvodljivo samo na dva načina. Da se zarade smanje za 20, 30 odsto. Tako će se penzije dovesti na 70 odsto. Ili, pak, da svi ostali izdaci države, koji idu u državnu potrošnju, plate državnim službenicima, da se lepo skrešu za taj deo koji će posle da ide penzionerima“, upozorio je Jelašić za B92.

Izvodi iz socijalnog programa SPS-a

Socijalisti se zalažu da svi punoletni građani, studenti, seljaci, domaćice postanu akcionari u preduzećima koja nisu još privatizovana l SPS se zalaže za izmenu postojećih zakona u oblasti radnih odnosa, zapošljavanja, zarada, penzijsko invalidskog osiguranja, boračke zaštite, zaštite porodice i dece, učeničkog i studentskog standarda i socijale.

Socijalistička partija zalaže se i za otvaranje novih radnih mesta i kontinuirano povećanje potreba za radnom snagom i to pre svega kroz smanjenje troškova otvaranja novih radnih mestaá koji padaju na teret poslodavaca.

Zdravlje je osnovna ljudska potreba i pravo. Za njegovo očuvanje i unapređenje odgovorna je država. Zdravstveno osiguranje se zasniva na principima solidarnosti, jednakosti i univerzalnosti. Osnovu sistema zdravstvene zaštite čini primarna zdravstvena zaštita, koja mora da bude besplatna i jednako dostupna svim građanima.

Izjava ministra finansija Mirka Cvetkovića da je državna kasa ispražnjena i da bi brže bolje trebalo neko preduzeće prodati, kao i neprestani prigovori međunarodnih finansijskih institucija da bi Srbija morala da smanji javnu potrošnju, usklađivanje penzija u tom obimu s platama gotovo sigurno bi imalo negativne posledice po ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji, složni su analitičari.
Snežana Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, upozorava za Danas da penzioni sistem nije socijalna već ekonomska kategorija, što znači da zavisi od strukture zaposlenih i visine bruto domaćeg proizvoda.
– Povećanje plata zavisi od visine priliva stranih investicija, a to će biti ostvareno samo ukoliko Srbija u najbrže moguće vreme postane kandidat za članstvo u EU, jer će to omogućiti pristup evropskim fondovima. U Ministarstvu smo započeli reforme penzionog sistema odnosno napravili zakonski predlog prema kojem bi trebalo da se uvede švajcarski model usklađivanja penzija s platama, što će, svakako, dovesti penzionere u povoljniji položaj – kaže Snežana Lakićević.
Predsednica Socijalno-ekonomskog odbora SPS-a Mirjana Dragaš, s druge strane, podseća za Danas da je prosečna penzija u Srbiji svega 12.000 dinara, što je oko 50 odsto prosečne plate.
– Jasno je da su penzioni fondovi ispražnjeni, ali posledice ne treba da trpe naši najstariji građani. Zato nije socijalna demagogija to što SPS traži od države da iz budžeta pomaže penzione fondove – ističe Dragaševa i dodaje da drugi važan princip socijalne pravde jeste pravo na rad i pravo na zaradu. Ona smatra da je izmena Zakona o radu neophodna i da Srbija mora da obezbedi osnovnu besplatnu zdravstvenu zaštitu za sve građane.
– Između programa SPS-a i programa DS-a ne postoji gotovo nikakva sličnost. DS je članica Socijalističke internacionale, ali samo na papiru, jer ova stranka u praksi sprovodi politiku neoliberalizma – zaključuje Mirjana Dragaš.
Na pitanje Danasa koliko su ostvarive najave predstavnika DS-a o socijalno odgovornoj vladi, s obzirom na javnosti poznate zahteve koalicije oko SPS-a, Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, kaže da „budući da nisu precizirali šta pod tim podrazumevaju, ništa se zasad ne može reći o tome. Ako bi se cenilo po programu DS-a iz prošlih skupštinskih izbora, programu „Za bolji život“ s početka 2007, gde se obećavalo praktično sve svakome, to nije bilo ostvarivo ni tada, a pogotovo je neostvarivo u sadašnjim privrednim uslovima“.
– Ako sam dobro razumeo, oni će ponuditi postepeno povećanje postotka rasta penzija, recimo u sledeće četiri godina, ali ne do nivoa od 70 odsto. Ali i mnogo skromnije povećanje nije ostvarivo ako se ne poveća zaposlenost, a i dok se ne reformiše sistem penzijskog osiguranja, a za to je potrebno vreme. Ipak, jednokratno povećanje penzija jeste moguće i verovatno će to i biti učinjeno. Koliko će to realno biti, zavisi od inflacije, koja bi tim povećanjem mogla da bude ubrzana. Tako da je malo od svega moguće kao ekonomski realno – zaključuje Vladimir Gligorov.
Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora banke Societe Generale Srbija, nedavno je u intervjuu Danasu rekao da smatra da mogu da se nađu rešenja koja ne smeju da opterete budžet, jer ukoliko do toga dođe dolazi do inflacije. „Ako bude inflacije, neće biti ostvaren prvi cilj, a to su stabilne penzije u realnom iznosu. Verujem da se kroz dva stožera, vođenje računa o socijalnoj pravdi i neremećenje budžeta, mora da dođe do formule koja zahteva kompromise sa obe strane. Kompromis kada je u pitanju inflacija ne sme da postoji, jer ona „jede“ i ono što se daje, što je loše i za penzionere“, zaključio je Pitić.
Član Političkog saveta DS-a, ekonomista Aleksandar Vlahović smatra da Srbija danas može da ima mnogo izdašniju socijalnu politiku nego pre pet ili šest godina.
– Mislim, pre svega, na budžetski suficit i značajno povećanje bruto nacionalnog proizvoda iz godine u godinu. Takođe, deo budžeta usmerava se ka bruto javnim investicijama. Sve to govori da postoje ekonomske osnove za suštinsku realizaciju programa koji zastupa koalicija okupljena oko SPS-a. Međutim, jasno je da nema realizacije programa SPS-a ukoliko koalicija oko te partije odluči da bude deo koalicije SRS-DSS-NS – kazao je nedavno Vlahović za Danas.
Željko Ivanji, član Predsedništva G17 plus, kaže za Danas da vođenje socijalno odgovorne politike ne predstavlja samo zahtev SPS-a već zahtev koji se postavlja pred nosioce ekonomske politike u fazi tranzicije i koja predstavlja njen logičan nastavak.
– Posle početne faze tranzicije koju možemo nazvati „zavođenje reda“ u monetarnoj i fiskalnoj politici i privatizaciji, moguća su veća davanja iskazana kroz plate i penzije, ali isključivo na posredan način putem ravnomernog regionalnog razvoja i postizanja pune zaposlenosti. Uloga države mora biti iskazana kroz niz podsticajnih mera kojima se na indirektan način može uticati na povećanje davanja. Poreska politika u ovoj fazi mora biti pravičnija, narodski rečeno, oni koji više zarađuju moraju biti više poreski opterećeni od onih koji zarađuju manje. Naravno sve ovo mora biti praćeno visokom stopom rasta, a ona je moguća kroz strane direktne investicije od četiri do šest milijardi evra godišnje, što je moguće samo ukoliko Srbija nastavi putem evropskih integracija – zaključuje Ivanji.
On ističe da je moguće povećati penzije, ali i da se to ne sme učiniti na račun drugih slojeva stanovništva i socijalnih grupa.
– Država mora da učini mnogo toga na daljem unapređivanju sistema dobrovoljnog penzionog osiguranja, kroz određene stimulativne programe za ona preduzeća koja bi deo prihoda uplaćivala svojim zaposlenima na račun otvoren u nekom od penzionih fondova. Uveren sam da će dodatni izvor sredstava za naše građane predstavljati i akcije velikih javnih preduzeća, čija će trgovina razviti tržište hartijama od vrednosti i obezbediti dodatne prihode – naglašava Ivanji.