Nerad vlasti podstiče divlju gradnju

Svih pet nacionalnih parkova u Srbiji suočava se sa dugogodišnjom nelegalnom gradnjom. Zbog velikog broja ilegalno izgrađenih objekata bez potrebnih dozvola i dokumentacije, Ministarstvo zaštite životne sredine sistematizovalo je podatke o vlasnicima i objavilo ih u takozvanoj Beloj knjizi o divljoj gradnji. Knjiga će, prema rečima resornog ministra Saše Dragina, pomoći nadležnim inspekcijama u podizanju krivičnih prijava protiv vlasnika objekata i njihovom rušenju.
Samo prošle godine u Nacionalnom parku Đerdap zaštićenom 1974. ilegalno je izgrađen 21 objekat, od čega najviše drvenih baraka. Osim toga, bespravno su postavljane betonske ograde, kamp-kućice, temelji i pomoćne zgrade. Ipak, direktor NP Đerdap Saša Nestorović upozorava za Danas da poseban problem na tom području predstavlja bespravna izgradnja ćumurana.
– Na teritoriji Opštine Majdanpek, registrovano je 800 bespravno podignutih ćumurana, od čega se više od 200 nalazi na teritoriji Nacionalnog parka Đerdap. Problem je što se ćumurane nalaze na privatnom posedu, pa ne možemo da sprečimo njihovu izgradnju – objašnjava Nestorović.
On podseća da postoje dva tipa divlje gradnje, na privatnom zemljištu i na državnoj imovini, „prvo postavi prikolicu, pa počne da uređuje teren i tako završi“. Inače, u nacionalnim parkovima ilegalno se grade vikendice, privremeni i drveni objekti, bungalovi, auto-kampovi, splavovi, ski-bifei, prikolice, pa čak i hoteli od nekoliko hiljada kvadrata.
– Nedostaju urbanistički planovi, koji bi tačno propisali u kojim zonama šta sme da se gradi. To bi rešilo problem divlje gradnje na privatnom posedu. Takođe, nedostaju nam prostorni planovi nacionalnih parkova, jer nije isto ako neko gradi u gradu ili u područjima pod zaštitom – navodi direktor NP Đerdap i dodaje da lokalna samouprava traži saglasnost Nacionalnog parka pre izgradnje objekta, „nekada ne damo pozitivno mišljenje, ali to ne mora da se ispoštuje“.
Nestorović ukazuje na to da najveći problem sa divljom gradnjom Nacionalni park Đerdap ima na obali Dunava, jer su to najatraktivnije lokacije, a ona kako estetski naružuje tako i zagađuje ceo kraj. Takođe, kaže da takve objekte uglavnom ne gradi lokalno stanovništvo, već ljudi iz drugih krajeva Srbije.
– Nijedan ilegalno izgrađeni objekat nije porušen. Imamo problema s nadležnostima inspekcija, pa često dobijemo odgovor da niko nije nadležan za divlju gradnju na obali Dunava. Problem bi se mogao rešiti ukoliko se planovima predvide mesta za gradnju. Detaljni urbanistički plan rešio bi problem divlje gradnje – zaključuje Nestorović.
Najbolji lek za divlju gradnju, prema rečima direktora Nacionalnog parka Tara Dušana Milovanovića, jeste primena postojećih zakonskih rešenja. On kaže da praksa „nažalost pokazuje da se ta rešenja ne primenjuju“, a ilegalno izgrađeni objekti i dalje stoje.
– Nadležni organi ne rade svoj posao i može se zaključiti da je u pitanju politika. Neshvatljivo je da neko ilegalno zauzme zemlju u vlasništvu države, a da za to ne usledi reakcija nadležne inspekcije i tužilaštva. Iskustva pokazuju da se ništa ne rešava, a broj objekata raste – navodi Milovanović za Danas.
Na teritoriji NP Tara, prema podacima iz Bele knjige, bespravno je izgrađeno 86 vikend-objekata od 2003. do 2006. S druge strane, za legalizaciju je prijavljeno čak 267 objekata.
– Upozoravali smo nekoliko godina da je situacija na Tari alarmantna. Na mestima gde su ranije podizane drvene i montažne kuće, nikle su zidane kuće. Za to je odgovorna i lokalna samouprava, koja na neki način podstiče divlju gradnju. Kako je moguće da ljudi, sa privremenim boravkom u tim opštinama, bez dozvola za gradnju dobiju priključke za vodu i struju? Ako to neko iz opštine omogući, on je onda saučesnik u divljoj gradnji – upozorava Milovanović.
On najavljuje da će naredne sedmice biti organizovan sastanak svih relevantnih institucija i tužilaštva, kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva divlje gradnje.
U Nacionalnom parku Kopaonik za poslednje tri godine bespravno je podignuto 24 objekta. Ipak, direktor NP Kopaonik Dragan Karović procenjuje da ih ima stotinu, a „nijedan nije porušen za četiri godine“.
– Najvažniji je odnos države prema tom problemu. U podeli resora svako snosi deo odgovornosti za loše postojeće stanje, ali najviše Ministarstvo za infrastrukturu. Takođe, za rušenje objekta neophodno je dosta novca, što može predstavljati problem – kaže Karović.
On dodaje da su najugroženiji centar Kopaonika, Ciganska reka i apartmantsko naselje Jaram, koje će postati „ozbiljan problem ukoliko investitori ostvare nameru i izgrade ga“.
– Planovi regulacije, koje usvaja skupština opštine, ne mogu da budu implementirani bez saglasnosti ministra zaštite životne sredine. Upozorili smo ministra da nijedan od planova regulacije na Kopaoniku nema njegovu saglasnost i da je neophodno da ih ospori, kao i da bi trebalo hitno pokrenuti tužbu pred Vrhovnim sudom – objašnjava direktor NP Kopaonik.
Prema podacima iz Bele knjige, na području Nacionalnog parka Fruška gora bespravno je podignuto 34 objekta, dok je na Šar-planini ilegalno sagrađeno 168 objekata.