Malo fudbalera se može pohvaliti tako bogatom karijerom, kao što je to slučaj sa Fikretom Grbovićem. Ovaj, danas pedesetpetogodišnjak, daleke 1962. godine zaigrao je za pionirski tim Novog Pazara. Sa samo 15 godina izborio se i za mesto u seniorskom timu. Tadašnji trener Stojan Kačar prvi je primetio da se u njemu krije veliki potencijal i nije se libio da dete baci u vatru fudbalskih okršaja.
Malo fudbalera se može pohvaliti tako bogatom karijerom, kao što je to slučaj sa Fikretom Grbovićem. Ovaj, danas pedesetpetogodišnjak, daleke 1962. godine zaigrao je za pionirski tim Novog Pazara. Sa samo 15 godina izborio se i za mesto u seniorskom timu. Tadašnji trener Stojan Kačar prvi je primetio da se u njemu krije veliki potencijal i nije se libio da dete baci u vatru fudbalskih okršaja. Nikom posle njega to nije uspelo, bio je i ostao najmlađi fudbaler Novog Pazara u njegovoj istoriji. Taj dan, 24. februar 1968. kaže, nikada neće zaboraviti. Brzonogo levo krilo više niko nije mogao da istisne iz tima. Imao je 18 godina kada je vagajući ponude OFK Beograda, Sloge iz Kraljeva i Trepče odlučio da karijeru nastavi u obližnjoj Kosovskoj Mitrovici. U tamošnjoj Trepče, u prvoj sezoni II lige – Istok, postao je najbolji strelac lige sa 18 postignutih golova. Veliki trenerski mag, Dragutin Spasojević tada donosi neočekivanu odluku, golgetera vraća u odbranu na mesto levog beka. Za Trepču je odigrao više od 500 utakmica u Prvoj i Drugoj ligi, a igrao je i finale kupa SFRJ (Rijeka – Trepča 1:0). Pored njegovog imena upisano je i niz utakmica za omladinsku, mladu i olimpijsku selekciju Jugoslavije. Kao drugoligaški igrač 1975. godine trebalo je da debituje i za A reprezentaciju, protiv Irske. Otkazao je tadašnjem selektoru Anti Mladiniću jer nije hteo da bude rezerva Džemalu Hadžiabdiću. Kao kapiten olimpijske reprezentacije SFRJ osvaja balkansko prvenstvo u Grčkoj, gde ga domaći novinari upoređuju sa velikim Paulom Brajtnerom. Rado se seća tadašnjih reprezentativnih kolega: Simovića, Ljukovčana, Grnje, Rukljača… S ponosom ističe da je 1975. godine bio najbolji sportista Kosova. Dve godine igrao je (1982-1984) u turskom Eskišehiru. U Novi Pazar se vratio 1984. i igrao sve do 1988. godine za klub u kome je ponikao. Sledila je uspešna trenerska karijera u matičnom klubu. Predvodio je Novi Pazar u Jedinstvenoj drugoj ligi 1997/1998. Te sezone zbog reorganizacije lige ispadalo je 14 klubova, Novi Pazar je završio kao peti. Dve godine kasnije Zeta je postala prvoligaš, a Grbovićevi momci završili su tik uz prvaka. Potom je radio sa mlađim kategorijama, a s kadetima je igrao i Prvu ligu Srbije. Već dve godine nigde ga nema. Čovek ovako bogate karijere danas je bez dlake na jeziku. Potpuno je razočaran stanjem u klubu.
Niste kao trener rekli poslednju reč, a nigde Vas nema. Zašto?
– Nema me zbog prevelikog poštenja. Ne odgovaram ljudima koji vode klub, jer ne vole vizionare, pametne, one koji poznaju fudbal. Nepoznavanje fudbala od strane onih koji predvode klub dovelo je do toga da je čitava jedna generacija – 1985/1986 godište rasturena. Ekipa koju sam selektirao, a činili su je: Trtovac, Mujdragić, Ahmetović, Grbović, Caković, Salihović, Semir Hadžibulić, Rebronja, Nuradinović, Lotinac, Bogućanin… mogla je da bude prvak lige. Umesto njih dovođeni su fudbaleri koji bi igrali tri meseca i potom nestajali iz Novog Pazara, a većina ovih momaka nikada nije dobila pravu šansu.
Radili ste sa mlađim kategorijama. Danas ni rezultati tih ekipa nisu na razini prethodnih generacija. Mnogi su mišljenja da ne presuđuje kvalitet pri odabiru igrača za tim.
– Svi od nas trenera traže rezultate, a ne pružaju nam ni najminimalnije uslove da bi smo do njih došli. Naša fudbalska budućnost stasava na oranicama. Kad rezultati izostanu, optužuju nas da nismo dobro obučili decu. Treba znati da mnogi iz uprave i ne znaju gde deca treniraju. Problem što trenutno u tim kategorijama nema rezultata nije nestručan rad i bolji kvalitet rivala, već neorganizovanost kluba na svim nivoima. Posebna priča je to kako se dolazi do igranja za tim. Poslednjih nekoliko godina čest je slučaj da je bitno da se otac deteta druži sa „jakim ljudima“. To zna da bude jedini uslov za nastup na utakmici. Ako je otac nepodoban, onda dete bez obzira na znanje koje poseduje ostaje na klupi za rezervne igrače. Da potkrepim ovu priču jednim primerom. Moj sin (Altin Grbović, svojevremeno junior Crvene Zvezde, danas igra u Rumuniji) postigao bi znatno više da sam ja tada bio po volji čelnih ljudi kluba. Dok je ekipu predvodio odlični stručnjak i pedagog Sead Halilagić, bilo mu je zabranjeno da trenira, samo zato što ja nisam bio podoban pojedincima iz uprave kluba. Morao je da piše silne molbe samo da bi dobio dozvolu da trenira. Kada je tražio raskid ugovora i naveo razloge za taj potez, „podobni“ su papir uzeli i smestili ga u neki dosije u opštini. Nije to sve. Moj sin je na početak jednih priprema zakasnio dan. Imao je dozvolu od trenera Halilagića da odigra probnu utakmicu u Turskoj. Nažalost nije mogao da stigne u zakazano vreme putovanja. Hteo je da ode svojim automobilom u Ulcinj, ali pojedinci iz uprave ni to nisu dozvolili. Kada ga je po povratku ekipe Halilagić primio na trening, mnogi su skočili navaljujući na trenera da preispita svoju odluku. Da nije istinito bilo bi smešno.
Niste jedini zaslužni fudbaler ovog grada koji trenutno nema radno mesto u klubu?
– Ja sam potpuno van kluba, a moje znanje i iskustvo još mogu da koriste. Ubeđen sam u to. Veličine koje su nešto značile, a ne samo ja, daleko su od kluba godinama. Prosto je neverovatno da ljudi koji malo znaju o fudbalu odlučuju o sudbini onih koji su mu čitav život posvetili. Za sebe znam šta je glavni razlog, što me nema. Imam svoje Ja i uvek ću ga imati. Ne mogu da razmišljam i radim pod uticajem tuđeg mišljenja. Pored mene u klubu nisu ni Nazim Izberović, Bajro Župić, Enver Gusinac, Ljutvo Bogućanin… Nije lako sadašnjem treneru prvog tima, mladom Saudinu Huseinoviću, iako je samo zahvaljujući njemu Novi Pazar ostao ove sezone u Prvoj ligi. Ponavljam, ovo je samo njegov uspeh i ničiji više. Niko ne sme da se kiti tuđim perjem, a mnogi to rade.
Jako ste nezadovoljni trenutnom situacijom u klubu. Ipak, nazire li se neko svetlo na kraju tunela?
– Dok god klub budu predvodili nestručni ljudi, dok se bude radilo bez plana i programa, strategije, izlaska iz duboke krize neće biti. Neophodna je totalna reorganizacija unutar svih struktura kluba. Moraju na vodeća mesta doći novi ljudi i to po fudbalskoj liniji. Ključna mesta trebaju biti rezervisana za školovane, poštene i ljude sa stavom. Na tim mestima vidim isključivo bivše fudbalere i privatnike koji se razumeju u fudbal, i koji su u nekim ranijim periodima pokazali da raspolažu i ljudskim i stručnim kvalitetima. Novi Pazar treba da ima ne samo direktora kluba, već i direktore omladinske, pionirske i ostalih škola. Politika jednom zauvek mora biti proterana iz kluba. Kada bih imao odrešene ruke, verujte, za samo 24 sata organizovao bih klub tako da se njime svi ponose. Da ne bude da su za sve krivi neki drugi, pomenuću i nas trenere. Ne vladaju dobri odnosi između većine nas. Fudbalu u Pazaru neće biti bolje sve dok mi jedni drugima budemo zabijali nož pričajući kojekakve priče po gradskim kafama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
