Novi put za posrnule džinove

Poseta Džordža Buša postrojenjima Dženeral Motorsa i Forda u Misuriju koja proizvode hibridna vozila, došla je kao logičan korak nakon nedavnog potpisivanja, po mnogim analitičarima, istorijskog američko-brazilskog etanolskog sporazuma. Posrnula američka auto industrija, predvođena velikim triom Ford-Dženeral Motors-Krajsler, samo u prošloj godini zabeležila je zastrašujuće gubitke vredne 16 milijardi dolara, najviše zahvaljujući inerciji produkcije modela koji su veliki potrošači goriva. Oni su svoju tržišnu održivost mogli da imaju u eri jeftinog goriva, ali su porastom cena nafte na svetskim berzama, prosto pregaženi na tržištu od strane ekonomičnih „Japanaca“ Tojote i Honde.
– Bio bi dobar znak ako priznamo da imamo problem u Americi i da postavimo za cilj da ga rešimo. Došao sam jer želim da promovišem tehnologije koje omogućuju manje oslanjanje na strane izvore nafte i naglasim značaj ove inicijative za SAD. A najbolji put za to je da proizvodimo automobile koji će koristiti ili manje goriva ili kombinovati različite vrste goriva – rekao je Buš prilikom posete Fordu.
Nakon nekoliko ozbiljnih poraza na tržištu izazvanih nastavkom proizvodnje SUV (Sport Utility Vehicels) i pikap vozila koja su trošila enormne količine goriva, postalo je neizbežno prestrojavanje američke auto industrije na proizvodnju fleks fjul vozila (koja osim klasičnog goriva mogu da koriste i etanol) ili na proizvodnju hibridnih modela na mešoviti pogon (smanjenje potrošnje goriva kroz delimični pogon na struju). Aktuelna američka administracija, samo u dosadašnjem periodu svog mandata investirala je čak 12 milijardi dolara u tehnologiju proizvodnje efikasnijeg i jeftinijeg biogoriva. Planovi, usaglašeni sa vodećim ljudima američke auto industrije, su da se do 2010. godine duplira broj vozila na fleks fjul pogon, što predstavlja povećanje od čak dva miliona vozila sposobnih da koriste obnovljiva goriva kao svoj pogon.
Ono što ipak situaciju čini daleko od idilične, jesu prošlogodišnje Bušove oštre opaske usmerene ka američkoj auto industriji, ophrvanoj mučnim procesima restrukturiranja. On ih je pozvao da počnu proizvodnju „relevantnih“ vozila sposobnijih da opstanu na tržištu. Planovi Buša su daleko ambiciozniji od sporovoznog tempa koji bi najviše odgovarao američkim automobilskim gigantima. Promene u auto industriji smatraju se ključnim faktorom uspeha u smanjenju potrošnje uvozne nafte, tako da je dan pre ove posete u Misuriju, objavljena zakonska regulativa koja bi trebala da smanji upotrebu benzina za čak 20 odsto u narednih deset godina, uglavnom kroz masovnu upotrebu fleks fjul i hibridnih vozila. Ovim zvaničnim predlogom Bušove administracije, američka auto industrija našla se pred standardom koji je čak pet puta veći u odnosu na udeo obnovljivih goriva i fleks fjul vozila u 2005. godini, što samim tim nameće i proizvodnju znatno više fleks fjul i hibridnih vozila, od usvojenih dva miliona.
Iako proizvođači automobila pokušavaju na sve načine da uspore proces prelaska na etanolski pogon, na ruku im ne ide prerano započeta predsednička kampanja u SAD, u kojoj demokratski kandidati poput Džona Edvardsa predlažu programe koji su još radikalniji od onih koje je početkom prošle nedelje predstavila aktuelna administracija. Odlazeći predsednik, sa svoje strane, svim silama pokušava da svoje nasleđe oboji, nesporno istorijskim projektom prelaska sa fosilnih goriva na biogoriva, i time potisne u drugi plan sve probleme iračkog rata, koji su umnogome bacili ozbiljnu senku na njegov mandat.
– Želim da malo govorim o etanolu. Sviđa mi se ideja da farmeri uzgajaju energiju koja pokreće naša kola. Radije ću platiti američkim farmerima, nego ljudima van SAD, za energiju koja pokreće našu ekonomiju. A kada proizvodite fleks fjul vozilo koje pokreće etanol, zaista pomažete nacionalnoj bezbednosti – rekao je Buš prisutnim čelnicima Forda, Alenu Mjuleliju i Deriku Kjuzaku.