Marselova srpska duša

„Tog dana, kosovi su pevali na bojnom polju“, kaže Pavle pijući kafu i pripovedajući srpsku istoriju od kneza Lazara, preko ćuprije na Drini, Mehmed-paše, Tita, komunizma, spomenika Francuskoj na Kalemegdanu, izolacije, sve do raspada Jugoslavije… „Uja Pavle“ (6-pieds-sous-terre), strip francuskog autora Marsela Kušoa, nadahnut je likom Šarlijeovog „Ujke Pola“ s početka 50-ih. Za razliku od starijeg kolege, koji je deci pričao izuzetne junačke događaje, Uja Pavle pripoveda o svom narodu, čuvajući istorijsku osnovu, dodajući legende i lažući kada je neophodno. Dočaravajući romantičnu istoriju svog naroda, on ne zaboravlja da ukaže na nezahvalno mesto običnih ljudi, koji plaćaju za sve.
Posle dve decenije van stripa, Kušo se vratio sa novim serijalom. Prvi album, „Zatopek, Mimunove godine“ (2006), govorio je o idolima njegove mladosti, dok je, upravo izašli „Uja Pavle“, vezan za Srbiju. „Srpska porodica moje bivše žene prihvatila me je kao sopstvenog sina, tako da je, i danas, moje srce delimično tamo“, kaže Kušo. Za francuskog čitaoca, koji o Srbiji zna ono što mu je servirano, ovaj strip je otkriće. „Uja Pavle“ ukazuje da istina nije crno-bela, kako to televizija i političari vole da uproste. „Nisam dopustio da me uspavaju mediji, nisu mi se dopale odluke NATO, a bombardovanje Beograda me je šokiralo – kaže Kušo – tokom večeri sa prijateljima, dešavalo se da diskutujemo i o tome, a ja sam se uvek nalazio u grupici koja je branila srpska stanovišta, nalik poslednjem vodu garde na Vaterlou“.
Kušoov novi strip nema pravi zaplet, niti klasičnu karakterizaciju. Uja Pavle, koji u svom mangupskom karakteru uspešno ujedinjuje pripovedača, klovna i mudraca, daje koherenciju čitavom albumu. Kroz njega su srpska istorija i mentalitet prikazani sa veselom nostalgijom i lakom ironijom. „Pavle je Srbin koji pripoveda svoju Srbiju i svoju Jugoslaviju. On je malo lažov, a malo kroji istoriju, jer mu je teško. Što više priča napreduje, on sve više upotrebljava sprdnju, bežeći tako od stvarnosti“.
Kušoov crtež je klasičan humoristički, montaža je efikasna i jednostavna, a bihromija daje grafičku reljefnost. Komičnost situacija nije data samo kroz burleskni crtež, nego i kroz uvođenje „modernog“ jezika u istorijske prilike. Upotrebljene psovke i komedija služe za umanjivanje tenzije stvorene opisima stvarnosti. Uprkos humoru, autor ni u jednom trenutku ne gubi iz vida najbitnije elemente. Kosovska bitka otkriva srpsku iracionalnost, andrićevske poplave ukazuju na zajedništvo triju verskih zajednica, raspad Jugoslavije ukazuje na buđenje nacionalizma. „U skorašnjem konfliktu, ja sam video grozan rezultat lošeg vođenja jedne velike ideje. Danas su karte podeljene. Jugoslavija je iskidana i Kosovo nikada više neće biti srpsko, što je užasavajući rezultat. U tome se nalazi čitav smisao Uje Pavla“.