Privesti kraju saradnju sa Hagom

Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je juče da će nova proevropska Vlada Srbije i institucije koje se bave ratnim zločinima privesti kraju saradnju sa Tribunalom u Hagu.
– Srbija će nastaviti da ispunjava međunarodne obaveze, ali to očekuje i od drugih. Nova vlada će tražiti i uporno insistirati da se zločini svuda kažnjavaju i jednako tretiraju, kako se više nikada ne bi ponovili i kako bismo, zadovoljenjem pravde za žrtve, svi zajedno stigli do pomirenja – rekla je Malovićka na prezentaciji studije o uticaju Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju na procese tranzicione pravde u Srbiji.

Inicijativa nevladinog sektora

Nevladine organizacije Fond za humanitarno pravo (Srbija) Dokumenta (Hrvatska) i Istraživačko-dokumentacioni centar (BIH) zagovaraju osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima, koja će napraviti poimenične popise ubijenih i nestalih u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, organizovati javna saslušanja žrtava i sprovesti dodatne istrage o ratnim zločinima. Kako se navodi u saopštenju ovih NVO, iskustva drugih postkonfliktnih društava potvrđuju da se objektivna ograničenja suđenja mogu prevladati osnivanjem komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o prošlosti. „Nama je (iz država naslednica bivše Jugoslavije) potreban zapis koji činjenično prikazuje ratne zločine, suprotstavlja se izmišljenim i preuveličanim prikazima, relativizaciji i minimiziranju, i može pomoći u pronalasku nestalih žrtava“, naglašava se u saopštenju, kao i da takva komisija „može osigurati javnu platformu za žrtve da govore svojim glasom i da ih drugi priznaju“.

Ona je ukazala na to da „neke poruke“ koje stižu iz Tribunala zabrinjavaju i da govore da je politika jača od pravde za žrtve i s tim u vezi zapitala – „ako zločinci postanu političari, kakve će biti institucije koje oni vode?“
Ministarka Malović je istakla da će nova vlada nastaviti politiku striktnog poštovanja međunarodnog prava i da će jedan od prioriteta biti poštovanje međunarodnih obaveza Srbije. Ona je kazala da Vlada Srbije namerava da stvori uslove za pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije, a da će konkretni mehanizmi biti, između ostalih, donošenje zakona o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom, ali i ratnim zločinom.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da će Srbija izvršiti svoje međunarodne obaveze i uhapsiti preostale haške begunce, „ne zbog Haga nego zbog pravde i izvinjenja žrtvama na koje nas obavezuju moral i presuda Međunarodnog suda pravde“.
Prema njegovoj oceni, Tribunal u Hagu je, istorijski gledano, „odigrao veliku ulogu“ ali, kako je kazao, nije lako suditi o radu Tribunala posle oslobađajućih presuda Naresu Oriću i Ramušu Haradinaju. On je ocenio da je Haški tribunal jedna od najkontroverznijih institucija i da danas, dve godine pred gašenje, još nije postigao zadovoljavajući rezultat. U onom času kada politika počinje da dominira nad pravom, dobijamo besmisao i sa takvim stvarima veoma je teško boriti se, zaključio je tužilac za ratne zločine.
Predsednik Okružnog suda u Beogradu Siniša Važić je naglasio da je Haški tribunal imao veliki i pozitivan uticaj na odnos Srbije prema prošlosti, da su srpske sudije i tužioci mnogo dobili tom saradnjom i da je međunarodni sistem pravde postigao da odgovaraju oni koji su počinili zločine.
Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo, istakla je primedbe na rad haškog Tužilaštva, koje se odnose na neodržive optužnice zbog nedostatka dokaza ili neobezbeđivanje tih dokaza. Ona je ukazala na činjenicu da svako društvo sa teritorije bivše Jugoslavije ima svoju istinu i interpretaciju prošlosti. Kao primer je navela presudu „vukovarskoj trojci“ – Šljivančaninu, Radiću i Mrkšiću, koja se u Hrvatskoj ne prihvata, dok se u Srbiji ne prihvata presuda Haradinaju i Naseru Oriću. O prvoj se ćuti u Beogradu, a druga se pozdravlja u Sarajevu, istakla je Kandić.
– Zbog različitih istina vrlo je važno da se osnuje regionalna komisija za utvrđivanje činjenica, što je inicijativa koju je pokrenulo više nevladinih organizacija iz Hravstek, BIH i Srbije – navela je Kandić.