Postoji mesto za kompromise

Analizirajući podudarnost stavova mogućih koalicionih partnera Demokratske stranke s pet principa na kojima demokrate insistiraju dolazimo do zaključka da ne postoji potpuna saglasnost ni po jednom od pitanja. Boris Tadić je u nedelju uveče rekao da će razgovarati sa svim strankama, ali su neke druge stranke kasnije negirale tu mogućnost. To je ujedno i prvi kriterijum eliminacije mogućih partnera DS-a. Ipak, politika je veština mogućeg i prostora za razgovore i kompromise uvek ima, jer niko nije u mogućnosti da sam formira većinu u parlamentu. Pregovori se već vode i mislim da nećemo morati dugo da čekamo na njihov epilog, jer razlike ipak nisu nepremostive – ocenjuje u razgovoru za Danas Sonja Liht predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Podrška koalicije koju predvodi SPS novoj vladi čini se neophodnom s obzirom na to da ni demokrate ni radikali nemaju dovoljno mandata da skupštinsku većinu formiraju bez socijalista. Razlika između stavova demokrata i socijalista prema pitanju evropskih integracija i saradnje s Haškim tribunalom očigledna je. Sonja Liht, međutim, naglašava da stavovi rukovodstva SPS-a više nisu „tvrdi“ i da postoji mogućnost njihovog dogovora s demokratama.
– Koaliciju pored socijalista čine i PUPS i Jedinstvena Srbija, ali sve zavisi od rukovodstva SPS-a. Socijalisti imaju istorijsku šansu da se transformišu i postanu prava evropska socijaldemokratska stranka. To se već dogodilo i sličnim strankama u Istočnoj Evropi u zemljama koje su već članice Evropske unije i to bi dugoročno značilo i poboljšanje imidža i pozicija ove stranke – naglašava Liht.
Savezništvo DS-a i LDP-a usled programskih sličnosti nameće se kao najlogičniji postizborni aranžman. Prepreku na ostvarivanju te saradnje predstavlja nedovoljno jasan stav LDP-a prema pitanju Kosova. Sonja Liht, ipak, napominje da mogućnosti dogovora između liberala i demokrata takođe nisu iscrpljene.
– Jasno je da LDP nema dovoljan broj mandata, da bi DS samo s njima mogla da formira većinu. Demokratama je neophodna podrška još nekog poput SPS-a ili DSS-a, na šta LDP zasad ne pristaje. Ipak, onaj ko bude insistirao na „čistunstvu“ povećava mogućnost da na vlast dođu radikali. Stoga se mora ići na formiranje stabilne, proevropske vlade, a ako učešće SPS-a u takvoj vladi znači i razvoj socijalne države, to je svakako dobra stvar – ističe Liht. Ona, i pored izjava rukovodstva DSS-a, ne negira ni mogućnost nove koalicione saradnje između narodnjaka i demokrata.
– Postoji velika saglasnost između stavova DSS-a i radikala. Ipak, poznajem dosta ljudi u DSS i mislim da je veliki deo njih i dalje bliži DS-u nego radikalima i da shvata da savez s demokratama dugoročno donosi više koristi njihovoj stranci. Interesantna je i pozicija NS-a, čije rukovodstvo se nije oglašavalo posle izbora. Treba ipak videti šta će na kraju prevagnuti, bliskost u stavovima pojedinaca u DSS-u sa demokratama ili neki drugi interesi i kalkulacije – zaključuje Liht.
Prema dosad obrađenim podacima, stranke manjina osvojile su sedam mandata u novom sazivu Skupštine. Njihova podrška će stoga novoj vladajućoj koaliciji takođe biti važna. Sudeći na osnovu dosadašnjih izjava predstavnika manjinskih stranaka, njihova pozicija bliža je proevropski orijentisanom bloku okupljenom oko DS-a, jer je nastavak evropskih integracija jedan od najvažnijih prioriteta stranaka manjina. Pored ovog cilja, to su još i poboljšanje položaja manjinskih zajednica i poboljšanja ekonomskog i životnog standarda svih građana.