Ucena od 50 milijardi dolara

Sjedinjene Države drže kao zalog više od 50 milijardi dolara iračkog novca u Federalnoj banci rezervi u Njujorku, kao vid pritiska na vladu u Bagdadu da potpiše vojnobezbednosni sporazum koji mnogi Iračani vide kao prolongiranje američke okupacije, navodi se u podacima dostupnim britanskom Independentu.
Američki pregovarači već su iskoristili 20 milijardi neplaćenih sudskih presuda protiv Iraka u SAD kao vid pritiska na svoje iračke kolege da prihvate okvire vojnog dogovora. SAD su u stanju da zaprete Iraku gubitkom od 40 odsto inostranih rezervi jer je iračka nezavisnost još ograničena sankcijama UN i ograničenjima uvedenim Iraku kada je režim Saadama Huseina izveo invaziju na Kuvajt 1990-tih godina. To znači da Irak još razmatra pretnje međunarodnoj bezbednosti i stabilnosti na osnovu poglavlja sedam Povelje UN. Američki pregovarači kažu da je cena iračkog nepoštovanja poglavlja sedam potpisivanje novog „strateškog saveza“ sa Amerikom.
Pretnje američke strane potpkopava i lično angažovanje američkog predsednika Džordža Buša da progura postizanje novog dogovora do 31. jula. Irački kritičari sporazuma kažu da on znači da će Irak biti država klijent u kojoj će Amerika držati više od 50 vojnih baza. Američke snage će biti u stanju da sprovode hapšenja iračkih građana i vode vojne kampanje bez konsultacija s iračkom vladom. Američki vojnici i preduzimači uživaće pravni imunitet.
SAD imaju bezbednosne sporazume sa mnogim zemljama, ali nijednu od njih nije okupirala 151.000 vojnika kao što je to Irak. SAD čak nisu ni spremne da saopšte vladi u Bagdadu zašto su američke trupe ušle u zemlju niti kada će je napustiti, očigledno iz straha da bi iračka vlada o tome obavestila Irance, kaže jedan irački izvor.
Činjenica je da iračke finansijske rezerve ubrzano rastu zbog sve veće cene nafte, a razlog što se one i dalje čuvaju u Federalnoj banci rezervi u Njujorku drugo je nasledsvo međunarodnih sankcija protiv bivšeg režima Sadama Huseina. Prema mandatu UN, svi prihodi od nafte moraju biti deponovani u Razvojni fond za Irak koji se nalazi u ovoj banci. Fondovi su pod kontrolom iračke vlade, iako američka državna blagajna ima jak uticaj na formu u kojoj se novac čuva. Ajatolah Ali Sistani, uticajni šiitski sveštenik, mogao bi sprečiti potpisivanje ugovora tako što bi objavio fatvu protiv njega, ali su, kako bar trenutno izgleda, male šanse da to i učini. Početkom ove nedelje održan je sastanak između Sistanija i Abdul Aziza al Hakima, lidera Islamskog vrhovnog saveta Iraka, koji je glavni pristalica iračke vlade. Prema rečima Hakima, sporazum bi mogao biti garancija iračkom suverenitetu, transparentnosti, nacionalnom konsenzusu i biti odobren u iračkom parlamentu.