Loši zakoni i gora primena

Kada je reč o stanju intelektualne svojine u Srbiji, svi su gubitnici: i država i privredni subjekti. Država Srbija zbog gubitka ugleda i zbog nesređenih pravnih odnosa, a privredni subjekti zbog loših zakona i još gore njihove primene.
Samo je Zavod za intelektualnu svojinu dobitnik u smislu većih diskrecionih prava njegove vrhuške, bez političkog nadzora, bez demokratske participacije i bez odgovarajuće sudske kontrole.
Nikada u Srbiji do sada nije bila povređena nijedna odredba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine, a sada jeste povredom člana 6b iste konvencije. Nikada nije srpski zakon o žigovima bio bez koncepta, a sada jeste konfuzijom zaštite čas opšteg, čas privatnog interesa i još većom konfuzijom u praksi Zavoda. Nikada do sada zakoni nisu bili u toj meri „originalni“, kada se uzme u obzir da se sada jedino u Srbiji predviđa svetsko iscrpljenje prava, sedam zastoja postupka protivno aktima Saveta Evrope, potpunu kumulaciju prava u oblasti dizajna koju, zbog poštovanja osnovnih pravnih normi zakona o autorskom pravu, nema niko u svetu…
Nivo Zavoda pokazuju i pogrešni nazivi termina i pravnih instituta, te se zamenjuju pojmovi obima prava i obima zaštite, osporavanje prava na žig se naziva osporavanjem žiga, a u praksi su se pojavili termini „prepoznatljiv“ znak i „zamenljiv“ znak koji se ne nalazi ni u jednom propisu, koji nisu nigde pravno definisani, a na osnovu kojih se donose odluke u upravnim i sudskim postupcima definisani nemaju itd.
Nedostatak političke kontrole stanja u pravu intelektualne svojine, transparentnosti u radu Zavoda, nepotpune sudske nadležnosti u oblasti, spoils i razne interesne grupe učinili su da Srbija bude jedan od prvih potpisnika Pariske konvencije iz 1884. danas na začelju u svetu u pogledu kvaliteta propisa iz oblasti intelektualne svojine, savesnosti i stručnosti rada institucija.