Site name

VODIČ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Šta čeka Srbiju po otvaranju poglavlja 24?

Činjenica je da reforme koštaju. Procena je da će primena Akcionog plana za poglavlje 24 koštati preko 27 miliona i 250 hiljada evra, s tendencijom rasta troškova

Dve i po godine nakon formalnog otpočinjanja pregovora o članstvu u EU, Srbija se nalazi na korak pred otvaranjem poglavlja 24, koje obuhvata oblasti pravde, slobode i bezbednosti.

1

Piše: Bojan Elek

15. jul 2016. 10:45

Foto: FoNet EU

Dakle, sve ono što spada u domen unutrašnjih poslova i od čega direktno zavisi bezbednost građana i građanki, ali i njihov lični osećaj o tome da li žive u pravednijoj i slobodnijoj Republici Srbiji. U cilju priprema za otvaranje pregovora o poglavlju 24, nepobitno je da je MUP, kao koordinator 49 državnih institucija koje sprovode reforme u ovoj oblasti, uradio ogroman posao. Završen je proces analitičkog pregleda usklađenosti sa EU standardima (tzv. skrining), sprovedene su konsultacije organizacijama civilnog društva oko izrade Akcionog plana za Poglavlje 24. Ovaj dokument je u petoj i finalnoj inkarnaciji, Evropska komisija odobrila, a Vlada Srbije usvojila. Dogovorena je zajednička Pregovaračka pozicija o poglavlju 24, koja će biti predstavljena 18. jula 2016. na dan otvaranja pregovora o ovom poglavlju. Sam čin otvaranja pregovora, iako nepobitno značajan, pre svega predstavlja politički momenat. Ključno je šta nas čeka nakon otvaranja poglavlja, tačnije do 2020. godine, koju je Vlada Srbije uzela kao datum do kog očekuje potpuno usklađivanje sa najboljim evropskim praksama u ovoj oblasti, sa izuzetkom pristupanja Šengenu koje se dešava tek nakon članstva u EU.

Kakva je konkretna korist za građane i građanke?

Usaglašavanjem sa pravnim tekovinama i praksama iz poglavlja 24, Srbiji će biti omogućeno da postane deo evropske bezbednosne zajednice. U današnjim vremenima kada nove pretnje po bezbednost ne poznaju državne granice, te u velikoj meri testiraju suverenitet i mogućnost nacionalnih država da sa njima izađu na kraj, saradnja je jedini način da se postignu rezultati.

Sprovođenjem reformi u okviru poglavlja 24, građani i građanke mogu da očekuju brojne pozitivne promene.

* U oblasti borbe protiv organizovanog kriminala očekuje se podizanje kapaciteta organa reda za sprovođenje kompleksnih istraga, uključujući i finansijske istrage, kojima će biti omogućeno da se uđe u trag imovini stečenoj krivičnim delima. Ovime se ne samo nadoknađuje društvena šteta koju organizovani kriminal proizvodi, već postoji mogućnost i da se iskoristi za nadoknadu žrtvama krivičnih dela.

* Reforme u oblasti pravosudne saradnje u krivičnim i građanskim stvarima bi trebalo da omoguće da građani i građanke Srbije uživaju pravnu zaštitu u svim zemljama članicama EU. Ovo je posebno važno u slučajevima nasleđivanja, razvoda i starateljstva kada su strane u parnici iz različitih država. Međusobno priznavanje dokaza i presuda daje i pravne garancije stranim firmama da će biti pravno zaštićeni u Srbiji u skladu sa pravilima koja su nalik onima u EU.

* I sam način rada policije proći će kroz korenite reforme. Naime, umesto uglavnom reaktivnog i represivnog delovanja, preći će se na koncept policijskog rada vođenog kriminalističko-obaveštajnim podacima, što će omogućiti bolju prevenciju i efikasniju upotrebu ograničenih resursa koja su na raspolaganju MUP-u. Dodatno, policija će u mnogo većem obimu i na efikasniji način sarađivati sa policijama država članica EU, što znači bolju dostupnost i razmenu informacija, ali i direktnu operativnu saradnju na konkretnim slučajevima.

Iako smo pobrojali samo deo planiranih reformi, činjenica je da su planovi ambiciozni, a rokovi kratki. Stoga je uloga svih aktera, kako onih direktno uključenih u sam proces tako i onih koji ga prate i procenjuju, da osiguraju da se reforme sprovedu na najefikasniji mogući način, ali i da one budu održive i trajne.

Zašto ne možemo sami?

Oni koji su ravnodušni prema procesu evropskih integracija mogu postaviti pitanje - zbog čega navedene promene ne učinimo sami? Zaista, promene koje očekujemo u procesu pristupanja EU važne su pre svega za građane i građanke Srbije. Međutim, postoji više razloga zbog kojih samostalno ne možemo sprovesti mnoge planirane aktivnosti. Samo neki od njih su: nedostatak sredstava, znanja i višegodišnje opiranje sistema reformama.

Ne možemo da priuštimo reforme. Činjenica je da reforme koštaju. Procena je da će primena Akcionog plana za poglavlje 24 koštati preko 27 miliona i 250 hiljada evra, s tendencijom rasta troškova. Ova suma obuhvata samo izdatke iz budžeta, tačnije direktni trošak poreskih obveznika Srbije za izrade zakona, obuke i sl. Značajno veća sredstva obezbeđuje EU kroz svoj Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA fondovi). Tako je iz IPA za 2016. godinu po prvi put odobrena sektorska budžetska podrška MUP-u, u iznosu od 27,4 miliona evra, koja će prevashodno biti iskorišćena za integrisano upravljanje granicama. Pored ovoga, bilateralni donatori daju još sredstava kroz razvojnu pomoć usmerenu na pojedinačne oblasti. Tako je, na primer, Švedska donirala 8 miliona evra za projekat "Razvoj MUP-a Republike Srbije" za period 2016-2018. godine, za oblast strateškog menadžmenta i sveobuhvatno upravljanje procesima pristupanja EU.

Ne umemo sami. Politike u okviru poglavlja 24 obuhvataju najbolje prakse i obimnu pravnu tekovinu koja se u EU razvijala postepeno, kao odgovor na uspostavljanje jedinstvenog tržišta i područja slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala. Stoga, razumljivo je da unutar državne administracije i organa reda u Srbiji postoji nedostatak znanja i iskustva kada je reč o primeni ovih politika i da je neophodna pomoć EU. Tako je u toku izrade Akcionog plana, veliki broj EU eksperata posetio Srbiju kroz program Tehničke pomoći i razmene informacija (TAIEX program). Dodatno, za pojedinačne oblasti sprovode se tzv. tvining projekti (engl. twinning), koji predstavljaju mehanizam za razmenu znanja između administracije država članica EU i zemlje kandidata. U ovom trenutku u toku je primena jednog ovakvog projekta, ukupne vrednosti od milion evra, koji za cilj ima usklađivanje sistema azila u Srbiji sa EU standardima. Konačno, u toku pregovora i nakon stupanja u članstvo, veliki broj državnih službenika imaće priliku da se usavršava u nekim od zemalja EU. Tako će, na primer, srpski policajci imati priliku da prolaze obuke na Evropskom policijskom koledžu (engl. CEPOL), pravosudni organi učestvuju u Evropskoj mreži za obuku u pravosuđu itd. Sve ove prilike za razmenu iskustava i učenje imaju za cilj da ubrzaju i olakšaju uvođenje evropskih standarda i najboljih praksi u Srbiju.

Nećemo sami. Očigledno je da u Srbiji postoji problem kada je reč o posvećenosti reformama. Uzmimo za primer policiju. Od prve 3D reforme (decentralizacija, demilitarizacija i depolitizacija) koju je inicirao OEBS u ranim dvehiljaditim, policija je faktički sve vreme u procesu reformi. Ovde uključujemo i poslednju, koja je počela 2014. godine najavama o uvođenju boljeg upravljanja ljudskim resursima, kao i i usvajanjem novog Zakona o policiji početkom 2016. godine. U Izveštaju o skriningu za poglavlje 24 i Izveštajima o napretku, prepoznato je da policija poseduje slabe analitičke kapacitete, ima prekobrojnu administraciju i svoj način rada u velikoj meri nije prilagodila potrebama društva. Poseban problem predstavlja politizacija policije, tačnije upliv politike u njen operativni rad i zloupotreba za dnevnopolitičke i partijske potrebe. Budući da policija predstavlja jednu od glavnih poluga moći, jasno je da niko svojevoljno ne želi da takvu jednu polugu ispusti iz svojih ruku. Naravno, ne treba očekivati ni da će EU razrešiti ovaj Gordijev policijski čvor, ali se svakako može računati na to da će biti saveznik onome ko pokuša da to uradi.

Šta posle otvaranja poglavlja?

Na dan otvaranja pregovora o poglavlju 24, biće predstavljena Zajednička pregovaračka pozicija Srbije i EU o ovom poglavlju. Ovaj dokument predstavlja pravni osnov kojim se Srbija obavezuje prema EU da će sprovesti sveobuhvatne reforme u skladu sa Akcionim planom. Na dan otvaranja, saznaćemo i prelazna merila, tj. kako će EU meriti da li ispunjavamo uslove za dalji napredak u ovim poglavljima. To je sledeća meta do koje treba da stignemo, kako bi pokazali da dosledno sprovodimo reforme koje smo najavili u Akcionom planu. Dok su pregovori otvoreni, EK i države članice vodiće računa o tome u kojoj meri se Srbija pridržava svojih obaveza. Posebna pažnja biće posvećena tome da se prati stanje na terenu, sa ciljem da se dokaže da na delu nije samo hiperprodukcija propisa već da se oni zaista i primenjuju, te da proizvode pozitivne rezultate na terenu (eng. positive track record). Nedostatak napretka u sprovođenju reformi u ovom poglavlju, kao i u poglavljima koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava (poglavlje 23) i normalizacije odnosa sa Prištinom (poglavlje 35) mogu u bilo kom trenutku zaustaviti pregovore u drugim poglavljima.

Autor je istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. BCBP je koordinator Radne grupe za poglavlje 24 u okviru Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i član koalicije prEUgovor

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Gradjanin pokorni

15. jul 2016.

I sad kako ce kadar, koji je godinama zaposljavan po preporuci partije, cije sposobnosti su blago receno diskutabilne, da sporvede reforme i uvede viskoe standarde u ovoj oblasti ????