Liceulice

Kupim novine, platim joj. Verbalna komunikacija se najčešće svodila na „hvala“ i „izvolite“. Povremeno bih je pitala kako ide posao, uvek je uz osmeh odgovarala – „Dobro, prodaje se“. U novom broju nedeljnika Vreme saznala sam da se zove Nataša Bojanić i da ima 33 godine. Mislila sam da je mnogo mlađa. Spada u kategoriju „lica sa posebnim potrebama“. Živi od prodaje uličnih novina Liceulice. Terazije su njeno stalno prodajno mesto i verovatno ste je videli bezbroj puta. Samo možda niste obratili pažnju ni na nju ni novine koje prodaje. Na Terazijama je uvek gužva, svi nešto prodaju, nude, a prolaznici obično okreću glavu.

Novine Liceulice u Beogradu izlaze šest godina. Nastale su po ugledu na britanski Big issue, za koji pišu renomirani novinari, a prodaju ga beskućnici. Od 1991. godine, kada je Big issue osnovan, prešao je granice Ujedinjenog Kraljevstva i u lokalnim varijantama izlazi u nekoliko država: Australiji, Japanu, Namibiji, Tajvanu… Liceulice je deo programa ekonomskog osnaživanja pripadnika marginalizovanih grupa, beskućnika, lica sa posebnim potrebama… Izlazi jednom u dva meseca, prodaju ga pripadnici marginalizovanih grupa. Košta 150 dinara, a polovina je zarada prodavca. Zarada im puno znači, ali nije samo u novcu poenta. Ove novine im pomažu da izađu iz začaranog kruga marginalizacije i shvate da su i oni deo društva, da osete da su korisni, upoznaju druge ljude, druže se…

U Beogradu Liceulice možete da kupite na više punktova u centru grada, a prodaju se po još nekim mestima Srbije. Prodavce je lako prepoznati, nose kecelje sa znakom novina. Drago im je kad im neko priđe i kupi Liceulice. Još bolje ako i popriča sa njima. Za sebe mogu da kažem da sam skoro redovni kupac. Nekad kupim i dva primerka. I pročitam. Ima tu šta da se pročita. Zato je slogan ovog magazina „Kupujući Liceulice pomažete mnogima, čitajući Liceulice pomažete sebi“ više nego tačan. Tu su teme iz zemlje i inostranstva, socijalne priče, kultura. Nema tračeva i senzacija. Ipak je Liceulice socijalno odgovoran magazin. U poslednjem broju se bave se pop kulturom i poezijom, u jednom od ranijih brojeva vrlo zanimljivo su obrađivali temu bivše države – „Tko se boji Jugoslavije još?“ Pre dve godine su se bavili socijalnim protestima u Bosni, a naslovna strana im je bila interesantna i precizna. Poruka „Gladni smo na sva tri jezika“ bila je ilustrovana zastavama BiH, Hrvatske, Srbije.

Krajem jula redakcija Licaulice saopštila je da je njihov opstanak doveden u pitanje. Nisu dobili pomoć Grada i Republike, neki donatori su im uskratili donacije. „Jedino nas nisu izneverili građani koji kupuju magazin od naših prodavaca. Iz dana u dan sve nas je više, ali nažalost još uvek nedovoljno da bismo ‘stali na svoje noge’. Zato vas molimo da nam se pridružite što pre i u što većem broju i da kao individualni donatori podržite Liceulice, jer Liceulice i jeste tu da slavi i afirmiše solidarnost“, saopštila je redakcija. Pretplata, donacija, kupovina novine i prigodnih majica, uključivanje u akciju solidarnosti preko društvenih mreža… sve su to načini na koji možete da pomognete Liceulice. Pre svega zbog njihovih prodavaca kojima ova novina puno znači.
Za sebe i društvo u kome živimo volimo da kažemo da smo humani, solidarni, pomažemo se… Često, nažalost, nije tako. Od siromašnih, bolesnih, invalida, marginalizovanih radije okrećemo glavu. Kao da se plašimo da su njihovi problemi i bolesti prelazni i da će i nas da strefe ako im se približimo. Liceulice bi trebalo da bude izuzetak. Pomažući njima, pomažemo i sebi.