Pretpolitički opus

Opet je zasedala beogradska uličarska komisija, opet su neke ulice dobile nova imena, a jedna među njima ponela je ime mog blaženopočivšeg tasta, Brane Crnčevića, što je Balši Božoviću, šefu odborničke grupe Demokratske stranke, bio povod da blagoizvali misao velikih ljudi: „Politički opus Crnčevića“ – izjavio je Božović – „daleko je prevazišao književni. NJegova politika protekle dve decenije nadmašila je književnu karijeru“. Nije to bilo sve što je mladodemokrata rekao. Takođe je rekao da su „Crnčevićevi prijatelji bili nekadašnji predsednici Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srpske Slobodan Milošević i Radovan Karadžić i bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić.“

Blaženopočivši Brana, fakat jeste podržavao politiku Slobodana Miloševića i fakat jeste izvesno vreme duvao u istu tikvu sa njim (posle je tikva pukla), činjenica je takođe – koju blaženopočivši nije krio – da je bio prijatelj Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ali ja – uz dužno poštovanje prema visokim Božovićevim demokratskim kriterijumima – ne vidim kakav je to uticaj podržavanje Miloševićeve politike i drugovanje sa Karadžićem i Mladićem ostavilo na Branin književni opus, a nagađam da je ulicu dobio zbog književnog, a ne zbog političkog dela.

Skomračni balkanski mentalitet uvek pronađe načina da se ispolji i da progovori u svakom političkom sistemu, pa me Balšino mešanje političkih baba i književnih žaba, podseća na posledrugosvetskoratno čistunstvo zbog koga, recimo, đak-odlikaš nije mogao upisati određene (bezbednosne, pogotovo) fakultete zato što mu je otac bio četnik. Posle se stvar malo relaksirala, pa kad je četništvo doživelo renesansu, partizanski sinovi su, doduše, mogli da upisuju fakultete, ali nisu mogli biti direktori.

Zna li crni Balša – verovatno ne zna – da je jedan od naših najvećih pisaca, a svakako najveći satiričar, Radoje Domanović, bio zakleti radikal i da je, štaviše, bio umešan i u neke političke muljavine, slične današnjim radikalskim, pa hoće li – sada kada je saznao strašnu tajnu – Božović predložiti da se Radoju oduzme ulica i da se prepiše na ime nekog piskarala iz ondašnje Liberalne stranke.

Sve mi se nešto čini da kontinuitet loših srpskih politika – mani ti predznake – stoji u izvesnoj vezi sa ovdašnjom endemskom sklonošću strasnog pamćenja loših stvari, a olakog zaboravljanja dobrih. Za kraj – savet mladim piscima. Drage mlađahne kolege po peru, ako nameravate da jednoga dana neka lepa ulica u Pičkovcu, recimo, ponese vaše cenjeno ime – a nije li to san svakog pisca – strogo vodite računa koju politiku podržavate i sa kim se družite, jer se lako može dogoditi da vam politički opus nadmaši književni, pa da ostanete bez čorsokaka.