Promaja i osiromašeni uranijum

 To je tako i – tačka. Nevažno nam je što najugledniji svetski autoriteti ne dopuštaju mogućnost da osiromašeni uranijum izazove rak, ni što, uz mali izuzetak, ova supstancija nije ni korišćena na teritoriji centralne Srbije. Za nas takođe nema značaja što su naši očevi i dedovi, osim kratkog perioda pred raspad „velike“ Jugoslavije, živeli pod mnogo težim uslovima nego danas. Strepeli su od zavađenih ratnika, logora i apsana, potom trpeli oskudice, čekali u beskrajnim redovima za brašno i šećer, naporno radili (i subota je bila radni dan), ali otkuda njima stres!?

Drukčije je sa ostalim Zemljanima. Za njih važi pravilo da je 5-10 odsto malignih tumora genetski određeno, a da ostali zavise od činilaca spoljne sredine. Pre 35 godina čuveni britanski epidemiolozi Dol i Pito procenili su udeo tih uticaja na pojavu raka. NJihova lista je vremenom dopunjavana i menjana, ali su osnovni principi ostali isti.

Danas se smatra da bi bez duvana raka bilo manje za jednu trećinu. To je, inače, vodeći uzrok prevremene smrtnosti u svetu jer, osim raka, povećava verovatnoću nastanka srčanih, plućnih i drugih bolesti. Sledi preterana telesna masa za koju se navodi da je odgovorna za svaki peti maligni tumor. Udeo infekcija zavisi od dela sveta, ali se u proseku kreće oko 17 odsto. Bakterija helikobakter je važan uzrok raka želuca, virusi hepatitisa B i C u velikoj meri su odgovorni za rak jetre, smatra se da je takozvani virus papiloma ljudi skoro neophodan uslov za pojavu raka grlića materice, uz saučestvovanje u nastanku nekih drugih malignih tumora, a niz drugih virusa vezuje se za pojavu raka vezivnog tkiva, krvi i krvotvornih organa (leukemije i limfomi). Sreća je što u ovom delu sveta nema parazita (oblih glista i metilja) koji povećavaju rizik od nastanka tumora mokraćne bešike, gušterače i jetre.

Tri navedena činioca – duvan, gojaznost i infekcije – zaokružuju zbir od 70 odsto. Svaka dvadeseta pojava raka, po pet odsto, pripisuje se delovanju četiri faktora. To su: fizička neaktivnost (premeštanje iz fotelje u krevet), neodgovarajuća ishrana (mnogo mesnih prerađevina, crvenih mesa i životinjskih masti, nedovoljan unos voća, povrća i vlaknaste hrane), zanimanje (u pitanju je takozvani profesionalni rak, recimo izlaganje azbestu ili radonu na radnom mestu) i nepoznati uzroci.

Svoj doprinos od po tri odsto daju preterana upotreba alkohola i reproduktivni faktori (trudnoća, porođaj itd.). Sa po dva odsto učestvuju zračenja (neumereno izlaganje suncu, rendgenski pregledi i sl.) i zagađenje životne sredine (recimo, čestice čađi u vazduhu), a na repu su propisani lekovi sa jedan odsto.

Tako dođosmo do 100 odsto. To, međutim, važi za ostali svet. Mi „znamo“ da rak dobijamo zbog osiromašenog uranijuma i stresa.

Autor je profesor univerziteta