Nekad je bio hleb za tri dinara, a danas je plata od 430 evra.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izgleda da teško odoleva davanju nerealnih obećanja.
Nije to svojstveno samo njemu, jer većina političara poseže za istim instrumentima u borbi za glasače, ali za čoveka koji „ne želi da se dodvorava narodu“, licitiranje potpuno proizvoljnim brojkama je naročito nedostojno.
Da bi plate dostigle pomenutu cifru, morale bi da skoče za čak 63 evra ili 7.700 dinara – u proseku, i to u narednih šest meseci. Prevedeno u procente to je 17 odsto. Koliko čitalaca ovih redova očekuje povišicu od 17 odsto na pola godine, to jest od 34 odsto godišnje?
Jasno je da ni premijer ne veruje u ovo obećanje, ali ono, kao i sva druga slična služi samo jednoj svrsi: da kod naroda pobudi nadu da će tako biti ako podrže čoveka koji im obećava kule i gradove i strah da tako neće biti ako se okrenu nekom drugom.
„Obećanje ludom radovanje“ je jedna od ozbiljnijih narodnih mudrosti i sasvim odgovara trenutnoj situaciji, naročito jer i čovek koji obećava 17 odsto voli da kaže da on govori „narodnim jezikom“. Sem kad je konsterniran deliveri junitom, benčmarsima, prajor ekšnima, trešholdima i drugim izdancima lepog srpskog jezika. Zvezda učenik, što bi rekli naši seljaci.
Nažalost, niska i nedovoljna plata od 430 evra je nedostižna u narednim mesecima u Srbiji. To je istina. I to je tako „u realnom svetu“, kako je to ocenio jedan privrednik.
U nerealnom svetu je, međutim, moguće da takva plata stvarno i bude dostignuta. Ako se premijer zainati, sve se može. Može se pumpati inflacija, a kurs držati dizginama, pa odjednom plata kao skoči – jer građane ne bole devizne rezerve. Mogu se i plate u javnom sektoru direktno podići – jer građane ne boli deficit. Mogu se i bonusi i akontacije isplatiti unapred, pa napisati da je plata koliko hoćete. Mogu se i privatnici naterati da prijavljuju pune plate radnika (to bi bilo dobro) pa bi opet plate „rasle“. I dinar može lako da ojača.
I svašta još nešto – može. Ali ne sme.
Čak se sve ovo može i iskombinovati, sve pomalo da se ne primeti, ali bi štetan efekat bio isti. Zna to premijer.
Vujovićeva fiskalna konsolidacija je najčistiji deo Vučićeve politike. Nešto što je uspeh – možda i jedini opštepriznati uspeh ove vlade – bilo bi ludost srušiti.
Umesto toga, verovatnije je da ćemo u martu opet čuti: „Do kraja mandata plate će biti 500 evra“ i „Živećete bolje za dve do dve i po godine“.
Strah i nada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
