Kad sudije "umiru" od straha

Tu je više desetina pristalica vladajuće stranke došlo da demonstrira pritisak na sud u privatnoj građanskoj parnici, gde je tužilac istovremeno ministar policije i potpredsednik vladajuće stranke Nebojša Stefanović, a tuženi jedan od najuglednijih političkih magazina u istoriji srpskog novinarstva NIN i njegovi novinari.

Možemo da zamislimo kako će sudija koji je dobio taj predmet, a sudije inače kad dobiju takve predmete umiru od straha i plaše se svoje senke, kako će on da nezavisno donese presudu pod pritiskom vladajuće stranke. Smatram da se u ovom slučaju razvija otvorena diktatura, režim prelazi u drugu fazu otvorene diktature gde sad pritisak na sud vrši javno, bez ikakvog ustezanja pokazujući čitavoj javnosti da je sudstvo u Srbiji bačeno na kolena.

Javno bih pitao i predsednika Kasacionog suda i Višeg suda i ministarku pravde da li imaju komentar na to da ministar policije i potpredsednik SNS, dakle, jedan od najmoćnijih ljudi u državi, zloupotrebljava svoj položaj u jednoj privatnoj parnici u kojoj dokazuje da je pretrpeo duševnu bol u vezi sa slučajem koji će biti kost u grlu vladajuće stranke od koje nikad neće moći da se izleči, a to je slučaj Savamale.

Često se govori o sporosti suda, pa se donose zakoni o suđenju u razumnom roku i pravosuđe pokušava da izađe iz te velike zakrčenosti predmetima koji traju po 10, 15, 20 i više godina, ali zato kad je tužilac ministar Stefanović ili general Diković, onda imamo situaciju da se tužba podnese u maju ili junu, a da je u novembru sve gotovo. Mislim da ni u jednoj Švajcarskoj sud ne radi sa takvom efikasnošću i brzinom.

Kroz ovakve slučajeve se vidi da je reforma pravosuđa, o kojoj se u javnosti vodi rasprava, u stvari jedan najobičniji oksimoron koji nema nikakvog smisla. Srbija ne ispunjava ni elementarne uslove da se u njoj vodi rasprava o reformi pravosuđa. Mi nemamo tradiciju kad je u pitanju građansko društvo, mi nemamo nikakvu tradiciju kad je u pitanju nezavisan sud. Nema vladavine prava i naša tradicija u tome je nula godina. Reforme bi morale da krenu od reformi prosvete, da bi uopšte došli do toga da ima ko da reformiše pravosuđe.

Za pravosuđe je jedna od najvažnijih stvari spremnost sudija, tužilaca i advokata na lični rizik. Autocenzura koja je kao metan potpuno opila srpsko društvo ne dozvoljava da krenemo napred i to „Dosta je bilo“ hoće da promeni.

#Deo govora beogradskog advokata na konferenciji „Dosta je bilo“ u Medija centru