Više od 70 zemalja sveta sa nestrpljenjem je dočekalo rezultate najrespektabilnijeg međunarodnog ispitivanja učeničkih postignuća PISA, koje je ovoga puta proteklo bez Srbije.
Neažurnost ranije prosvetne administracije (čak dva bivša ministra) koja nije na vreme izmirila finansijske obaveze za učešće u ciklusu 2015. godine koštaće našu državu mnogo skuplje. Ne samo jer ćemo praktično šest godina biti bez relevantnih podataka o kvalitetu domaćeg obrazovnog sistema – dok ne budu objavljeni rezultati narednog ciklusa testiranja 2018. u kojem ćemo učestvovati, već i zbog toga što raniji loš plasman verovatno nećemo popraviti.
Zabrinjavajuće je da su bivši čelni ljudi srpske prosvete ostali gluvi na upozorenja stručnjaka o važnosti nastavka našeg učešća u PISA istraživanju, u kojem smo bili prisutni od 2001. Gotovo da je neverovatan podatak, iznet upravo na stranicama Danasa, da je OECD, koji sprovodi studiju, bio spreman da razmotri mogućnost priključivanja Srbije u PISA 2015 nakon što je istekao rok za prijavu, ali ni tu šansu nismo iskoristili.
Šteta koju će domaći obrazovni sistem zbog toga pretrpeti je velika, imajući u vidu da je ovo najznačajniji međunarodni program procene učeničkih postignuća. On pokazuje koliko su učenici koji završavaju osnovno obrazovanje (uzrast 15 godina) usvojili znanja i veština neophodnih za nastavak školovanja, profesionalni razvoj i odgovorno učestvovanje u društvu.
Učenička postignuća se procenjuju u oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog, a posebna vrednost PISA je u tome što ne meri koliko su učenici u stanju da reprodukuju ono što piše u programima, već prvenstveno da li stečena znanja umeju da primenjuju u svakodnevnom životu i da kritički razmišljaju. Rezultati ovog istraživanja omogućuju svakoj zemlji da utvrdi kvalitet, pravednost i efikasnost obrazovnog sistema, kako da usmerava obrazovnu praksu, ali i da planira i donosi odluke o daljem razvoju svog obrazovanja.
Od mesta na globalnoj rang-listi u PISA istraživanju, Srbiju mnogo više treba da brine podatak da je, prema poslednjim rezultatima iz 2012, preko trećine naših učenika funkcionalno nepismeno. Ako se tome doda i značajan procenat naših đaka koji su dostigli minimalan nivo funkcionalne pismenosti, može se zaključiti da ti učenici u srednjoj školi nisu sposobni ni za kakvo učenje sem za „bubanje“.
Zemlje koje su ozbiljno shvatile poruke iz PISA studije uspele su značajno da poprave kvalitet obrazovanja. Srbija je i tu zakazala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
