Srpski jahači Apokalipse

Ko ujedinjuje „krvne neprijatelje“, Zvezdine Delije i Partizanove Grobare, osim ubijenog zajedničkog vođe, narko dilera Saleta Mutavog? Ujedinjuju ih „ŠE-DA-VU-NI“, četiri srpska jahača apokalipse. ŠE i VU su zvezdaši, dok su DA i NI partizanovci.

E sad, za one koji su zaboravili tu priču iz Biblije sledi podsećanje. Četiri jahača apokalipse su mitske figure. Svaka od njih predstavlja po jedno neizbežno zlo koje se pojavljuje kada ljudi izgube humanost, odnosno ljudskost. Oni svojom pojavom nagoveštavaju smak sveta iliti apokalipsu. Prvi jahač dolazi na belom konju. Predstavlja antihrista i njegova uloga je da zavadi ljude i natera ih jedna protiv drugih. Drugi jaše riđeg konja. Ta boja simbolizuje krv koja se proliva u ratovima. Dakle, njegova uloga je da uništi mir na zemlji. Treći jahač dolazi na vrancu i donosi svetu glad i bolesti, oduzimajući i uništavajući mu hranu. Konačno, četvrtom je data moć svih prethodnih i jedini ima ime i zove se Smrt. Jaše bledo zelenog konja koji simbolizuje trulež i ubija ratom, glađu i bolešću.

Srbi su međutim poseban „nebeski“ narod pa imaju imena za svu četvoricu jahača. Zovu ih „ŠE-DA-VU-NI“. Oni su u Srbiju dojahali u isto vreme i Srbiju su zajašili lažno se predstavljajući kao borci za srpstvo. I to do poslednjeg Srbina. Velikan našeg glumišta LJuba Tadić je takve nazivao profesionalnim Srbima, govoreći im da je on Srbin po nacionalnosti a ne po profesiji. To su zapravo – pričao je LJuba – obične ništarije i najveći izdajnici srpskog naroda. Prodaju maglu o nekakvom „nebeskom“ poreklu nas Srba, a pljačkaju nas do gole kože. Pogrešio je veliki glumac samo u jednom: „ŠE-DA-VU-NI“ nisu obične nego svetske ništarije. Svoju vlast održavaju na zaostalosti, nepismenosti i bedi, većine njihovih glasača. Zato ta vlast i nije ništa drugo nego „smokvin list“ kojim prikrivaju svu perverziju primitivizma, nacionalizma, šovinizma, moralnog idiotizma i ličnih interesa u vidu ogromne pljačke naroda i države. Taj „ološ nema plemena ni roda, časti ni vere, samo bes bedom podgrejan“.

„ŠE-DA-VU-NI“ međutim imaju svoju životnu filozofiju. Ona je u reč ista kao filozofija Hamleta iz Mrduše Donje: „Poloči, popišaj, požderi, poseri, izvuci, navuci, natakni, oderi, obrni, navrni, poništi, pomuzi, posrči, uteci, zataji i naguzi“. Oni žive u prošlosti i za sadašnjost. Budućnost ih ne interesuje, ni njihova ni naša. Ali pošto su zemlju i sve nas uveli u dužničko ropstvo, sve je bliži dan kada više neće moći da nas zadužuju da bismo preživeli. Zato se i hvataju za svoju poslednju šansu da ostanu na vlasti. To je staro pravilo: Zavadi pa vladaj! Pustili su „ŠE-DA-VU-NI“ Miloševićev duh iz boce nacional-šovinizma, i on danas hara Srbijom, gurajući je u novi rat. Teorija „krvi i tla“ koja je u civilizovanom svetu odavno odbačena i zamenjena idejom ljudskih prava i sloboda, ponovo dominira našom političkom scenom. Nameću je „ŠE-DA-VU-NI“ preko svoje sveobuhvatne tutorske vlasti. Neće međutim ratovati „ŠE-DA-VU-NI“ niti članovi njihovih familija. Oni su eksponenti svetskih centara moći koji su im prepustili deo plena od pljačke građana Srbije, tako da su obezbeđeni i biće u dubokoj pozadini kao nekada njihovi idoli u vlastodruštvu (kojima dižu spomenike) Nikola „Baja“ Pašić i Slobodan „Sloba“ Milošević.

Ratovaće i ginuti tvoja deca Srbijo, koju „ŠE-DA-VU-NI“ besomučno, svakodnevno, kao devedesetih godina prošlog veka, truju kvazipatriotskim floskulama. Fudbalske i košarkaške utakmice Zvezde i Partizana, opet su njihove otvorene tribine nacionalizma i šovinizma. Umesto navijanja tu se prave koreografije i pevaju pesme o „našem“ Kosovu kao najdražoj zemlji, o Kosovu kao srcu Srbije kao da Šumadija i Kragujevac ne postoje. Pozivaju se mitski vitezovi Lazar i Miloš i sa naslovnih strana tabloida kliče: „U boj, u boj za narod svoj“.

„ŠE-DA-VU-NI“ su nažalost u svojim ratnim namerama, koje otvoreno podržavaju Rusi a prećutno i Amerikanci, dobili neprikrivenu podršku i jednog Emira Kusturice u vidu metaforičke atomske bombe u džepu, ali „ne da bi je bacio, već da drugi vide kako viri iz džepa, a ja se pravim lud“.

E pa pukni Srbijo već jednom u sve te ratne huškače i mrzitelje svakog drugog i drugačijeg, a ne kao do sada na svoje najbolje sinove. Nećeš valjda Srbijo, deseti put u samo jednom veku, ratovati i ginuti za one koji te guraju u pogibiju, isključivo radi svog vlastodržačkog interesa?