Velibor
Rekoh li ja vama još prošle godine: od kako su se, tamo krajem osamdesetih, ko puvanjak izvukli iz Saveza, nema boljeg Svetog Jovana no kod Hadžipetrovića.
Eto juče, gostiju puna kuća – ona od trista kvadrata što su je onda otkupili za dve hiljade maraka – došao i Kurta i Murta, došlo, bre, pola našeg nekadašnjeg OOUR-a. Bio i Raša Picajzla – sad je neko ohoho mudo u jednoj NVO. A tek slavska trpeza – od tice mleko! Od švedskog stola do sitnih kolača. Bila i muzika. I jedan pop nešto zapevo. Ma, sve je bilo na nivou nego taj Raša u neko doba poče da palamudi: te Savamala, te žuta patka, te Đurićev voz-šarenko, te koleginica Milić… A do onomad nam bio sekretar Komiteta…
Raša
Ah, ta slavska Srbija… Da čovek ne poveruje: juče, kod Hadžipetrovića okupili se svi oni koji su, na početku „godina raspleta“ doveli Miloševića na vlast. Koji se – posle, kad su se namirili – okrenuše Koštunici i njegovom „legalizmu“. Pa naravno, valjalo je ozakoniti sve ono čime su se namirili. Koji sada glasaju „belim listićima“ i Čiča Glišama čekajući da Vučić završi posao sa puštanjem Kosova niz vodu pa da opet stanu na branik preostalog Srpstva.
Sve ih dobro znam, odavno.
Naročito domaćina slave, Vidoja Hadžipetrovića, nekadašnjeg predsednika Radničkog saveta naše firme. Znam ga još sa Gazimestana 89.
Vidoje
Uh, jedva preživesmo jučerašnji dan. Od Božića nas četvoro spremamo slavu: ja trči u nabavke, moja Dara i tašta izgiboše po kujni, a tast je zadužen za popa, kum Joksinu čačanku i zanovetanje. Deca su nam, hvala Bogu, u Engleskoj na studijama te su bar oni pošteđeni ove trke.
A onda, kad osvane taj Sveti Jovan, kad pop očita to što ima, ja bih najradije otišao da prilegnem, ali šta vredi – valja nam se, mojoj Dari i meni, ukekečiti i dočekivati goste.
Dara
Jaki gosti! Sve to sišlo s nekog brda, sve to još vonja na rodnu grudu, na mlekar i kačaru… Ovde se to poženilo, prizetilo, upisalo se tamo gde treba, okumilo s kim treba, pustilo koren… Sad je to „elita“! Joj, Bože Savaote i jučerašnji Sveti Jovane, ko je sve nama „elita“! Ko nam čuva „identitet“!
Kad se samo setim devojaštva i Svetog Mrate kod mog pokojnog oca, kad mi pred očima mine sva ona posleratna gospoda, svi oni činovnici, učitelji, zanatlije, bivši trgovci… A vidi ove naše goste juče, ovu talavornicu, ovu „elitu“…
Ali, to je danas naša realnost. To je „naš narod“. Čuvari našeg imena, naše tradicije, našeg identiteta…
A danas još i paterice…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
