Site name

Migrantsko jezero

U 21. veku svet se suočava sa spektrom ozbiljnih izazova - od ekstremnih klimatskih promena, ekonomskih, tehnoloških, ekoloških i drugih rizika do terorističkih aktivnosti i migracija. NJihova povezanost je neupitna, jer jedna vrsta opasnosti pojačava rizik od druge.

1

Piše: Petar Radojčić

17. februar 2017. 15:00

Migrantsko jezero

Prema verovatnoći da se dese, najveća globalna opasnost i 2017. godine preti od migracija velikog obima, što pojačava opasnost, pre svega, od zaraznih bolesti, organizovanog kriminala i terorizma.

Migracije iz Azije i Afrike ka Evropi - započete 2011. godine, intezivirane su 2014. da bi 2015. i 2016. dostigle neočekivane razmere. One se moraju uvrstiti u splet uzroka rizika i pretnji bezbednosti u mnogim državama i regionima sveta, pa i u Srbiji. Rizik upotpunjavaju neadekvatne i zakasnele antimigracione mere Evropske unije, kao i izostanak potrebnog nivoa kooperativnog pristupa rešavanju izraženog problema.

Srbija je jedna od najugroženijih zemalja jer se našla u centru zapadnobalkanske migracione rute. Kroz nju su prošli i prolaze gotovo svi migranti iz nestabilnih područja Srednjeg i Bliskog istoka, koji su se uputili ka zemljama zapadne i severne Evrope. Ispoljena empatija prema migrantima i stvaranje uslova za njihovo zbrinjavanje, Srbiji služe na ponos. Međutim, sa ekonomskog stanovišta, teret koji država i društvo nose tokom ove krize, svakim danom, postaje sve veći i teži. Pri tom, izvor destabilizacije ekonomske sigurnosti zemlje mogu predstavljati socijalna davanja i priliv jeftine radne snage.

Migracije nisu puko povećanje opasnosti samo od narastajućeg terorizma. Krijumčarenje migranata i trgovina ljudima postaju sve masovnije krivično delo koje je, ujedno, izvor ogromnih nelegalnih prihoda. Prema zvaničnim informacijama, vojno-policijske patrole, koje obezbeđuju državnu granicu Srbije prema Bugarskoj i Makedoniji, u proteklih šest meseci, osujetile su 110 pokušaja krijumčarenja ljudi.

Za očekivati je da će predstojeći period biti obeležen porastom islamističkog ekstremizma koji će biti praćen drugom vrstom ekstremizma - desničarskim. Zakasnele ili neadekvatne antimigracione mere, na globalnom i regionalnom nivou, dovode u opasnost i Srbiju. Obnova granica u nekim zemljama EU, podizanje ograda i druge najavljene mere ukazuju na paradoks da će, ukoliko se taj trend nastavi, neke evropske države biti zatvorenije nego pre ujedinjenja, što može dovesti do toga da zemlje zapadnog Balkana postanu "akumulaciono migrantsko jezero", u koje bi se slivala "reka" migranata.

Migracije povećavaju i rizik od unutrašnjih i međudržavnih konflikata, što smo imali prilike da vidimo na primeru ponašanja pojedinih zemalja iz našeg okruženja, ali i na globalnom nivou.

Sa prolaskom kroz Srbiju velikog broja migranata iz zemalja u kojima se vode ratovi i u kojima su situirane razne terorističke grupacije, raste rizik od terorizma i u našoj zemlji. Što se duže zadržavaju i rizik biva veći. Zato, svaka od tranzitnih zemalja ima pred sobom ozbiljan zadatak da, među migrantima, identifikuje potencijalne ili prave teroriste. Kontrolom migranata štite se i građani. Taj zadatak nije lak. Površan pristup istom ili odustajanje od njega može uzrokovati nesagledive posledice.

Aktuelna migrantska situacija je u suprotnosti sa nacionalnim interesom Srbije, kako zbog ekonomskih mogućnosti, tako i zbog potencijalnih bezbednosnih rizika. Migranti koji uspeju, na duži period, da se zadrže ili situiraju u Srbiji, mogu vremenom postati kriminalizovana grupacija, ali i značajan neformalan politički faktor, koji teži da utiče na zbivanja i orijentaciju zemlje domaćina, masovnim nenasilnim i nasilnim protestima i terorističkim činovima. Prema tome, naš interes je da se migranti u Srbiji dugo ne zadržavaju. U protivnom, u okolnostima antimigracionog ponašanja pojedinih članica EU, zapašćemo u multidimenzionalnu krizu, iz koje će se društvo teško izvući ukoliko broj migranata preraste nivo ekonomske, socijalne i bezbednosne izdržljivosti zemlje.

Da nevolja bude veća, Srbija se, više decenija, suočava sa svim vrstama migracija: spoljašnjim i unutrašnjim, prinudnim i dobrovoljnim, legalnim i ilegalnim. Strateški, pravno i institucionalno uređena oblast migracija od izuzetnog je značaja za njen socijalno-ekonomski sistem, ispunjavanje neophodnih uslova za pridruživanje EU, ali i funkcionisanje bezbednosno-odbrambenog sektora. Analogno tome, neshvatljiv je konformistički i ad-hok pristup državnih organa strateško-doktrinarnom i normativno-pravnom uređenju i prilagođavanju rešenja aktuelnim okolnostima. Na ovakav zaključak upućuje činjenica da su Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, Nacionalna strategija za borbu protiv organizovanog kriminala, Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama u Republici Srbiji za period 2009. - 2014. godine i Strategija za upravljanje migracijama donete 2009. a da je Zakon o izbeglicama iz 2002. godine. Sa ove vremenske distance, izvesno je da sistem nije prilagođen realnim bezbednosnim izazovima. Samim tim, otežana je operacionalizacija nedorečenih ili neusaglašenih propisa. Dok javnosti nije poznato da li se i šta preduzima u pojedinim organima državne uprave, po pitanju aktuelizacije i harmonizacije propisa, Ministarstvo odbrane je objavilo da je formirana radna grupa za reviziju strategijskih dokumenata od značaja za odbranu. Pri tom, rečeno je da ne postoji rok za završetak posla kojim se radna grupa bavi. Takav odnos nadležnih organa je nedopustiv u vremenu u kojem živimo.

Autor je general-potpukovnik u penziji

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Yoni

17. februar 2017.

Autor osvrta nije otkrio sa Vlada Srbije dobija novac i EU za prihvat i zbrinjavanje migranata. Gde zavrsavaju milioni evra dok vojnici i policajci koji obezbedjuju granicu Srbije gladuju. podatak da je pisac geleralpotpukovnik u penziji nije uvecao vrednost napisanog.