Vučić je i Nikolić

Kada se pre pet dana pojavio na Fejsbuku, sada već famozni, reklamni spot Aleksandra Vučića kao koordinatora leta jednog imaginarnog aviona u kojem su se pilot i kopilot ustremili jedan na drugog, prepustivši avion slobodnom padu, postalo je jasno da je borba vlasti za uticaj na elektronskim društvenim mrežama počela.

Atak je usledio na Fejsbuku, u nedelju, poput blickriga, jednim putničkim avionom kompanije Air Serbia, koji je izgubio kontrolu. Učivši se glumi kao koordinator svih službi bezbednosti i kao premijer, Aleksandar Vučić pojavljuje se u ovoj slici ekranizovane mašte u ulozi koordinatora letenja.

Nije prošlo ni sat vremena od objavljivanja ovog reklamnog spota a na Fejsbuku je utvrđeno da je on samo kopija, rđava kopija, sa drastično promenjenim ideološkim kursom, spota koji je, ista reklamna kompanija, napravila za, valjda, beloruskog naručioca. U ovoj istočnijoj, dakle primarnoj, varijanti, kada uvide da je letelica bez kormilara, sami putnici preuzimaju kontrolu nad njom. Poruka je jasna i humanistička: uzmi svoj život u svoje ruke i nemoj da ti tamo neki samozvani političari uzurpiraju sudbinu! Ovaj spot je svojevrsno propagiranje direktne demokratije.

U srpskoj, dakle sekundarnoj varijanti, pilot i kopilot se svađaju oko prevlasti nad avionom, da ne kažemo oko upravljanja avionom, pa počnu i da se lemaju, a letelica strmoglavo da propada. Međutim, to je samo košmarni san u glavi jednog zaspalog putnika – podnevna njegova mora. Zašto on ima takve more, zašto sanja košmare, pitanje je sad!

Al’ ne lezi vraže, umesto odgovora na pitanje, svi u reklamnom spotu zatečeni putnici, piloti i stjuardese, ovu moru, taj košmarni dnevni san – od dosade usnulog pa od sopstvene strave naprečac probuđenog – putnika među putnicima, uzimaju zdravo za gotovo kao samu javu. Čudni su putevi istine! Ona nađe načina da zaiskri i u najdubljoj tami. Stoga i zaslužuje svu ljubav. Naravoučenije spota glasi: grozomorni san jednog čoveka nameće se kao društvena java.

Onaj koji nam je u različitim ideološkim hipostazama poznat pod istim imenom Aleksandar Vučić, u spotu veli: „Ovo bi mogla da bude najgora noćna mora. Naša zemlja je, kao i ovaj avion, poverena na upravljanje dvojici ljudi: predsedniku i premijeru. I ako ta dva čoveka vode državu u različitim pravcima, nećemo moći da očuvamo stabilan kurs koji trenutno imamo.“

Prvi kapetan, koji sedi u avionu (sic!) ispred Vučića, na ove njegove reči kaže: „Dobro rečeno!“ Drugi kapetan, koji sedi na sedištu do prvog, klimanjem glave odobrava reči svog kolege. A zatim obojica – umesto da onome iza sebe poruče da je sve ovo samo njegov košmarni san, a ne stvarnost, te da su i njih dvojica samo deo te more, jer bi inače bili u upravljačkoj kabini – odjednom shvate da se nalaze tu gde se navodno nalaze, dakle, izvan kabine, pa se prenu i pohitaju tamo, na svoj radni zadatak.

Spot je košmaran, ali njegov idiotski skrojen scenario obelodanjuje idiotizaciju srpske politike. Pilot i kopilot, koji se u avionu baškare poput putnika, hipnotizovani, dakle, glasom premijera, samo su projekcije tog glasa koji nalaže da državom rukovodi ili samo predsednik, ili samo premijer, iako su njihove ingerencije po Ustavu nesukobljene!

Spot je reklama u predizbornoj predsedničkoj kampanji, u kojoj se premijer Vučić kandiduje za Nikolića države, a montiran je u dve varijante (i spot i Vučić), kako nam to otkriva sam premijer i glavni glumac. U jednoj, veli, on je kandidat za predsednika republike. Ta varijanta je ugledala sveta. U drugoj, kandidat je Tomislav Nikolić. Prema tome, u drugoj varijanti spota Vučić glumi Tomislava Nikolića.

Upravo stoga je Nikolić mogao sebi da uštedi truda i ne kandiduje se za drugi mandat, koji je najavljivao čak i posle pojave spota sa avionom i Vučićem u njemu? (Da, najavljivao kao nastavak samog spota, odnosno kao spot drugim sredstvima!) Kako ovde nije reč o vrednostima, nego o cenama, naše se javno mnjenje ispravno pita: koju je cenu za uštedu sopstvenog truda Nikolić postigao?

Na to pitanje, sam je Nikolić, kao iz aviona u spotu, odgovorio u emisiji RTS-a pod nazivom „Upitnik“, u kojoj se kao domaćin smenjuje sa Vučićem. NJegov ponosni odgovor glasi: „Ja sam svoju porodicu podigao na najviši rang!“ U kontekstu u kojem je to rekao, to ne znači samo da mu je do porodice stalo više nego do ičega drugog nego i to da je svoju porodicu u karijernom smislu doveo na najviši položaj moći u društvu. Da bi ta razumu neverovatna stvar bila moguća, stvarnost postaje „najgora noćna mora“, a država privatna prćija.