Janković i Mogerini

EU je zaista demonstrirala birokratsku nadmenost i političku slabost. Rusija i Turska uspešno su podsticale ekstremizme i sazrevanje kvislinške klijentele. Bez dovoljne briselske podrške, Srbija se srozava na razinu primordijalnog staljinizma. Makedoniju ruše putinovski bugaraši. Crnu Goru političko krilo Sedmog bataljona. Izetbegović i Dodik rasturaju Bosnu, i ceo jugoslovenski prostor.

Janković smatra da EU brend nije dovoljna zakrpa institucionalnog nereda. Verovatno nisu odgovorni samo Federika Mogerini, ex-comm nesposobna da utuvi dimenzije i posledice ruske destrukcije na istočnim evropskim granicama, i ponudi paket dalekosežnih političkih odluka. Ili Davenport koji se neodgovorno inatio s Vučićem postajući simbol briselske arogancije namenjene sebi samoj. Bili su im ok Koštunica, nakon Đinđićeve likvidacije, i Tadić s Jeremićem i tajkunima. Ali su Vučiću zadržali etiketu radikala. Tu cenu plaćamo svi, kao sluđeno, zalutalo društvo, ne samo Vučić, usamljen u međunarodnoj stihiji bez obzira na sve svoje galamdžije i dva miliona birača.

U svojstvu budućih Evropljana, a ne balkanskih orangutana, imali smo pravo na konkretne mere protiv konkretnih ličnosti. Kolektivne evropske sankcije protiv zločinačkog režima 1991. bile su odocnele, neefikasne, i doprinele eskalaciji rata i ekonomskom kolapsu koji uporno živimo. (Promašile su i sankcije protiv ruskog režima, pošto su Ukrajinu raskomadali korupcija i Putinovi „mali zeleni“.) Za početak, novi ratni huškači i ruski propagandisti, svi koji osporavaju evropsku budućnost, tranzicioni i medijski moguli s jahtama po Hrvatskoj, ne moraju se kretati slobodnim evropskim prostorom. Eno, Krim, Sibir, aronija i tonus-hljeb. Imala je Italija i fašiste i komuniste, i jeste danas 8. mart, ali, razume li išta Federika Mogerini?