Site name

Dobrodošla Crvena kraljice

Prošlu nedelju obeležile su dve potencijalno loše vesti. Može da bude (bidne), ne mora da znači. Kako se to u narodu kaže. To je ono kad svi pišu da će biti loše, pa na kraju bude dobro.

1

Piše: Dragan Vujadinović

20. mart 2017. 17:30

Zato se nadamo da će biti dobro i u današnjim "slučajevima". Pogotovo, kad je u pitanju Crvena kraljica. Setite se naših višegodišnjih kolumni o ovoj dami koja svake godine, od kraja juna do početka avgusta, boravi u selima Zapadne Srbije. Spaja opanke i ribok patike, žuljevite seljačke i nežne studentske i đačke ruke. Miris novca dovede mladost i život u zaboravljena i ostarela sela. Nažalost, kako sada stoje stvari, ovog leta Crvenu kraljicu očekuju tmurna lica. Kao i mnogo više posla. Malina zasađena po čitavoj Srbiji. Pre svega u Bačkoj i jugu Srbije. Samo na Kosovu i Bosni ove godine će se ubrati 30.000 tona. Kod nas je proizvodnja još samo pre nekoliko godina bila 60, prošle 100 a ove će biti "svih" 120.000 tona. Jasno je da je dobra otkupna cena maline u poslednjih nekoliko godina, prouzrokovala da se zasadi pod malinom prošire, ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama, pre svega u Poljskoj, Čileu, Madjarskoj i Bugarskoj. Samo je Poljska u prošloj godini, proizvela najmanje 50.000 tona maline više nego prethodnih godina. Prošle godine prvi put značajne količine svetskom tržištu nude Meksiko,Ukrajina i Belorusija.

Takav ekstreman rast ponude nije neočekivan. Još nas je Marks upoznao sa "seljenjem kapitala"tamo gde je velika tražnja i profitna stopa. Zasadili malinu bankari, inženjeri, direktori. Umesto da kupuju nekretnine kao do sada, "bogati" kupe ili zakupe po nekoliko hektara, obrade i zasade sve "po jusu", i pokriju protivgradnom mrežom. Vremenom se, međutim, ponuda i tražnja "sretnu", cene padaju i profitna stopa "uproseči".

Zato je malinare uhvatila panika. Hladnjačare "sadašnja", proizvođače "buduća". Iako je izvesno da je naša malina najboljeg kvaliteta, svetsko tržište ipak nije prihvatilo nase izvozne cene koje su formirane na osnovu prošlogodisnje prosečne otkupne cene od oko 1,9 evra po kilogramu sveže maline(dok je, naprimer kod naših glavnih konkurenata Poljske i Čilea, sveža maline otkupljena po prosečnoj ceni od jedan EUR). Zato su prošle godine, tokom jula i avgusta ino kupci sa našim hladnjačama ugovorili manji deo potrebnih kolicina, jer su dobili informacije o velikom rodu kod nas i drugim zemljama. Sada kupuju uglavnom po kamion jer očekuju da će svaki sledeci kupiti jevtinije od prethodnog. Sve je to rezultiralo da se trenutno rolend(ono - jedna po jedna) prodaje po cenama od 1,60 do 1,70 evra a griz od 1,20 do 1,30 evra po kilogramu. Mnogo manje nego što je plaćeno proizvođačima za svežu malinu..

I tako, malina "izlazi" iz Srbije, ali veoma usporeno i nedovoljnno da bi sva količina proslogodišnjeg roda od oko 100.000 tona izašla pre nove berbe, kako bi se u potpunosti oslobodili kapaciteti hladnjača da prime novi rod maline. Stručnjaci tvrde da u hladnjačama trenutno ima oko 50.000 tona zamrznute maline, dok će novu berbu i novih 120.000 tona, sačekati 30.000 tona prošlogodišnjeg roda. Hladnjačama dospevaju krediti za vraćanje, nova berba se približava, strepnje rastu. Realna je opasnost da hladnjače ne mogu bankama vratiti prošlogodišnje kredite, pa samim tim ne mogu dobiti nove za isplatu ovogodišnjeg roda. Tako se rađaju "crne" slutnje. Da se sve ponuđene količine maline ne mogu otkupiti. I da će otkupna cena biti 100 dinara. Najviše jedan evro po kilogramu. Što je našim proizvođačima, naviklim na dva evra, ravno katastrofi. Pogotovo što nema radne snage. Bosanci zasadili svoje malinjake, Rumunima odavno bolje kod njih. Dnevnica na Kosovu i Bosni 10 evra, kod nas 20, plus smeštaj i hrana. Većinom sredovečna i starija domaća radna snaga. To znači 30 dinara veći troškovi po kilu od okruženja. Pa budi konkurentan, bre.

Objavio se i resorni ministar. Obišao glavnu parohiju Crvene kraljice. Obećao radnu grupu. Za medijaciju između proizvođača i hladnjačara. Pare nije obećao. Nema za jeftino mleko. Kako onda može imati za "skupu" malinu. Za "sitnih" 10 dinara subvencije po kilogramu trebalo bi 10 milina evra. Za "jedan ko nijedan" dinar, više od milion evra. Ipak resorna ministarstva (poljoprivrede, privrede i trgovine) ne bi smeli da malinare ostave same pred tržišnom stihijom. Prvo treba da zvanično objave pravu istinu. Šta je sada i šta će biti na ovom tržištu, vrednom najmanje 200 miliona evra. Pogotovo kolike su sadašnje prosečne izvozne cene, i šta nas realno čeka u julu i avgustu. Da maksimalno subvencionišu investicije u što veći stepen finalizacije i mala (a skuplja) pakovanja. Da sa "braćom" Rusima potpišu međudržavni ugovor o izvozu maline. Daleko bi nam bilo bolje da Putina molimo za uvoz maline, nego "fijata". Koristeći sadašnje privilegije - Sporazum o bescarinskom režimu i sankcije "ostatka sveta".

Sledi naravoučenije. Radi se o klasičnoj tržišnoj utakmici koju srpska Crvena kraljica, dugoročno gledano, može dobiti ukoliko se sinhronizovano uključe svi nabrojani akteri i naravno nauka kako bi se boljom selekcijom sadnog materijala i boljom primenom agrotehničkih mera, povećali prinosi odnosno produktivnost i konkurentnost naših malinjaka. Ako u tome uspemo, uz činjenicu da je naša malina najboljeg kvaliteta, možemo dobiti ovu tržišnu utakmicu sa proizvođačima iz drugih zemalja. Dobrodošla Crvena kraljice. Druga, potencijalno loša, vest su pune strane svih novina o (navodnoj) krizi Agrokora. U čijim firmama u Srbiji radi oko 11.000 zaposlenih (kao RTB Bor i Železara zajedno). O tome udućeg ponedeljka. Nema više karaktera. Možda će se za sedam dana znati više.

Autor je ekonomski analitičar 

povezane vesti

Gladni, siromašni i milijarderi

2

Piše: Dragan Vujadinović

Dan posle "zemljotresa"

2

Piše: Dragan Vujadinović

Osiromašeni poreznici

4

Piše: Dragan Vujadinović

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Petar Marković

21. mart 2017.

Autor insistira na tome da cenu maline u Srbiji određuje tržište. OK, ako je tako hajde da ja kao proizvođač pokušam da izvezem malinu na inostrano tržište, da sklopim posao sa nekim strancem pa kako mi bude. Naravno da to nije moguće, jer malinu mogu iz zemlje da izvezu samo oni koji imaju dozvolu ministarstva. A dozvolu imaju samo oni koji su dali...znate već šta i kome. Na kraju, zašto autor ne napisa ko su ti ljudi koji izvoze malinu iz Srbije i u kojim količinama. Ovo je mala zemlja u kojoj se sve zna. Jedino se ne zna ko izvozi malinu, to je najveća državna tajna. Pitam se zbog čega. Čega se stide ti ljudi koji izvoze malinu. Zašto se kriju. Kolikii porez plaćaju i da li ga uopšte plaćaju. Ovo su teme za istraživačko novinarstvo koje u ovoj zemlji ne postoji.