Stavljanje tačke na Srbiju

I to bez borbe! Prekjuče, recimo, napisah da je džaba krečenje zalagati se u Srbiji za evropske vrednosti i integracije dok se ne iskoreni duh ovde često pominjanog žandarmerijskog narednika, a juče se esenesovska zvezda u usponu, Milenko Jovanov potrudio da empirijski dokaže da je taj duh neiskorenjiv.

Šta je Milenko uradio? Eh, šta? U nastojanju da se plamenom revnošću što dublje uvuče u Visoko Dupe, predsednik Glavnog odbora SNS potegao pa izdao saopštenje u kome je suprugu prezidencijalnog kandidata Vuka Jeremića, Natašu, raskrinkao kao šeficu srbijanskog narkokartela, što bi pod uslovom da nije dibidus jadno i bedno – i da je Srbija uređeno društvo – bilo smešno i što bi, pod gorepomenutim uslovima, pisca saopštenja za sva vremena diskvalifikovalo za bavljenje politikom.

Vučić je brzo ukačio da je Jovanov baš prekardašio, pa se brže bolje izvinio građanima Srbije – zašto ne pravoj adresi, Nataši Jeremić, ostalo je nepoznato – i strogo pripretio da će, napravi li Milenko još jedan takav pičvajz, biti promptno isključen iz stranke, što u esenesovskoj optici jeste ravno starozavetnom strahu i trepetu od mogućnosti brisanja iz Knjige života, ali se meni učinilo nekako bledunjavo, tim pre što je premijer našao olakšavajuću okolnost za Milenka u (meni nepoznatoj) činjenici da je i Vuk Jeremić verbalno nasrtao na njegovu porodicu.

Potom je usledilo Vučićevo uveravanje da se oni, tj. SNS, nikada neće poslužiti takvim niskostima ( svejedno što se pre samo nekoliko sati bila poslužila) a potom su došli uobičajeni samohvalospevi i gromoglasne najave otvaranja basnoslovnih deviznih investicija, desetina fabrika, hiljada radnih mesta i stotina kilometara auto puteva, naravno, ukoliko „naš narod“ bude glasao za njega.

Sad dobro otvorite uši. Sve kad bi Vučiću nekim čudom biblijskih razmera i pošlo za rukom da ostvari obećano i da od Srbije napravi zemlju meda i mleka, mada lično mislim da je mnogo izglednije da će Srbija – nastavi li ovim putem, a izgleda da hoće – skorih dana kuburiti i sa brašnom i zejtinom, u suštini ništa ne bi uradio jer bi Srbija i sa investicijama, radnim mestima, fabrikama i autoputevima i dalje ostala crna rupa na mapi civilizovanog sveta, odvratno mesto za život, pogruženo u strah i prepušteno na milost i nemilost hirovima jurodivih političara i novindžija. Sve to, predvidivo nije moglo proći bez sasluživanja unutrašnjeg popečitelja, Stefanovića, koji je negde celomudreno izjavio da je „Vučićevo izvinjenje stavilo tačku na slučaj Nataše Jeremić“. I jeste stavilo tačku. Ali na Srbiju.