DOS-ovski kandidat???

Vučić dobro zna da Jeremić nije nikakav DOS-ovski kandidat. Da je suprotnost idealima onih koji su se borili 9. marta i 5. oktobra kako bi Srbija postala „pristojna i normalna“. Jeste Jeremićeva pojava senka DOS-ovskog nasleđa ali su to i 24 privatizacije. U njima se pominje i aktuelna predsednica parlamenta. Poput tog Jovanova, ona šikanira ne samo političke protivnike, nego i institucije i građanstvo, delom i ono koje glasa za Vučića. I ne interesuje me svaka važeća presuda. Jeste, stvarnost je tako složena.

Nataša Jeremić, nekadašnja prezenterka Tijanićeve propagande koja je razorila srpsko društvo, dužna je da podnosi javnu kritiku. Jeremić je u kampanji korisnik državnog budžeta i dužan je, sa svojom aktiviranom suprugom, da odgovara na sva novinarska pitanja. A ne da cmizdre i da se krevelje. I ja sam trpeo, s bližnjima, i dalje podnosim, životinjsko iživljavanje one javnosti koja zastupa većinske stavove, među njima ima i Vučićevih botova i saradnika, trpim i ćutim već 20 godina, a jednoga dana ću i o tome.

Vučić je ponudio izvinjenje Nataši Jeremić, ali se nije obratio i hiljadama anonimnih sugrađana koje je taj Jovanov, svakom svojom izjavom i nastupom, vređao i zastrašivao. Izvinjenje nije dovoljno, taj Jovanov, dostojni nastavljač DOS-ovca Dejana Mihajlova, mora da leti, s njim i celo deesesovsko političko nasleđe u čijem se blatu Vučić ponovo zaglavio, sa svima nama. Priznajem da sam bio zastrašen i ugrožen iživljavanjem tih deesesovskih esenesovaca, i Jovanova, i Marka Đurića i sličnih. Isto sam osećao kad je Nataša Jeremić onomad deklamovala Miloševićeve, Karićeve, Tijanićeve i Koštunicine pretnje. I ne sporim njeno pravo (koje nikad nije bilo i moje pravo) da bude zaštićena od svakog šikaniranja.