Site name

Kolumna članova Inicijative Ne da(vi)mo Beograd

Bulevar žrtava bankarskog terora

Oko 20.000 korisnika stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, najmanje 100.000 građana, direktno je pogođeno dužničkim ropstvom izazvanim dramatičnim rastom švajcarske valute.

9

Piše: Dragica Pajić

Beograd 21. april 2017. 15:00

 Bulevar žrtava bankarskog terora

Danas, korisnici duguju više nego pre desetak godina kada su uzeli kredit, iako su bankama već uplatili glavnicu uzetog iznosa.

Sličan problem imalo je i oko dva miliona građana zemalja istočne i južne Evrope, ali su vlasti donele sistemska rešenja i konvertovala kredite u evre ili nacionalne valute. Uprkos tome, vlast u Srbiji, a posebno NBS, slepo zastupa interese stranih banaka na štetu sopstvenih građana. Tako je Srbija i dalje jedina država koja nije preuzela ništa da spreči nezakonit rad banaka, već i pored mnogih zahteva da reši problem ignoriše činjenicu da su desetine hiljada građana egzistencijalno ugroženi usled nesankcionisanog terora banaka.

Brojni su predstavnici vlasti i banaka (Vujović, Babić, Dugalić ...) koji su građane nazivali pohlepnim kockarima koji su kupili skupe cipele i žele da teret svog hazarderstva prebace na teret poreskih obveznika. Da li Jorgovanka Tabaković ima pravo da licemerno deli moralne lekcije dok prima astronomsku platu, a stan od 144m2 dobila je od Telekoma? Možda se odgovor nalazi u doktoratu guvernerke.

Sistem je dizajniran da banka nema nikakav rizik, dok je sav rizik svaljen na korisnike kredita. Ako korisnik ne može više da plaća rate (izgubi posao, rata veća od plate) banka pokreće hipotekarnu prodaju stana, bez obzira na činjenicu da ono što korisnik duguje prevazilazi svotu koju je na početku od banke i pozajmio. Sve više je dramatičnih slučajeva hipotekarne prodaje, gde porodice ostaju i bez stana i bez nekoliko desetina hiljada evra već otplaćenih banci, ali dobijaju doživotni dug koji sada potražuje Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita.

Na taj način, država je stala na stranu banaka i poslala poruku da štiti one koje krše zakon, a ne građane koji žele da pod poštenim uslovima otplate kredit.

Imajući u vidu da su stotine hiljada građana ugrožene nezakonitim i zelenaškim delovanjem banaka, korisnici kredita su podneli zahtev Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica da se jednoj od planiranih avenija na području virtuelnog "Beograda na vodi" dodeli naziv "Bulevar žrtava bankarskog terora", pošto su građani virtuelno zaduženi u švajcarskim francima (banke se nisu zadužile u francima, već su plasirale dinare).

Šta je istina - da li je kockar građanin koji ode u banku (ne u kockarnicu) i uzme kredit da bi obezbedio skroman stan za porodicu? Da li NBS treba da štiti prava građana koji je plaćaju ili da protiv njih huška javno mnjenje da bi sakrila nezakonito "poslovanje" banaka? Zašto se uzimanje kredita sa namerom da se on pošteno vrati tretira kao krivično delo, dok nekažnjeno prolaze pripadnici vlasti koji novcem nepoznatog porekla kupuju na desetine stanova, grade nelegalne objekte, kupuju diplome...

povezane vesti

komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Dragana Markovic

21. april 2017.

Zao mi je sto niko nece da se bavi gradjanima koji su trazili kredit u evrima, a onda ga dobili u svajcarskim francima i bili stavljeni u poziciju uzmi ili ostavi. Ja nisam htela jeftiniji kredit, sve vreme sam trazila kredit u evrima, to sam i u formularima navela, a onda bez objasnjenja cija je to greska dobila kredit u francima.

Sinisa

21. april 2017.

Kada sam uzimao kredit pre desetak godina, naslušao sam se komentara pametnih i snalažljivih o tome kako je glupo uzimati kredit u evrima uz toliku razliku u kamatnim stopama. U razgovorima sa pametnijim od sebe nikoga nisam uspeo da ubedim da je kredit u švajcarcima kocka i da računaš sa tri valute. Oni bili pametni, a ja glup. Danas otplaćujem kredit uzet još onomad i otplaćivaću ga još podugo, a nikoga nije briga što je tada evro vredeo 80 dinara, a danas 124 dinara i da li mi je plata indeksirana u evrima, niti kako uspevam da otplatim ratu. To se ne pominje, to se ne računa, to je normalno. Ali zato se svi ubiše da nam objasne kako su krediti u švajcarcima zelenašenje, kršenje zakona, dranje ...

Svetlana Kovačević

21. april 2017.

Prestanite molim Vas jednom sa spinovanjem da su korisnici bili pametnjakovići koji su hteli jeftiniji kredit. Korisnici kredita su grubo prevareni, niko im nije objasnio ni rizike ni cenu tog kredita. Radi se o složenom proizvodu, koji nije kredit u smislu domaćeg propisa - član 1065 ZOO - vraćanje primljenog novca i plaćanje kamate. Bas bih volela da vidim kom pametnjakovicu bi banka dala taj kredit, a da zauzvrat ne uzme 7 sredstava obezbeđenja, uključujući i Korporaciju/budžet. Banke kod ovih kredita nemaju nikakav valutni rizik, sve je samo velika manipulacija.Ti krediti su potpuno nezakoniti. Dokazace se. I molim Vas da objavite komentar, zbog mnogih očajnih ljudi koji jedva prezivljavaju iz meseca u mesec, bez svoje krivice.

LARISA

21. april 2017.

Malo ko zna da je 90% korisnika kredita u švajcarcima uzelo taj kredit zbog toa što nisu mogli da dobiju kredit u EUR-ima zbog visine primanja. Banke su se lepo dosetile, naravno u dogovoru sa našim čuvenim guvernerom Jelašićem koji sada tvrdi da je upozoravao da se ne uzimaju krediti u švajcarcima, a u stvari je upozorio tek kad je švajcarac počeo da raste. Prosto ne mogu da ocenim koji su veći prevaranti ovi sada ili oni pre njih, a u stvari svi su iz istog legal, maltretiraju nas Iažu od 1989 godine samo menjaju dresove.

Alisa

21. april 2017.

Ja sam uzela kredit u evrima i evo, otplacujem ga vec 10 godina. Slagacu ako kazem da nisam razmisljala o kreditu u svajcarcima, ali je izgleda pomanjkanje hrabrosti presudilo da se ipak odlucim za evro. Tadasnji guverner (Jelasic) je zaista upozoravao preko medija koliko je svajcarac rizican izbor. U drugoj godini otplate, nicim izazvana, banka mi je poslala obavestenje da mi je kamata povecana za 2% (protivno odredbama ugovora). Posle tri meseca, pozvana sam od strane iste banke, da mi vrate oteti novac. To mi je ulilo poverenje u Narodnu banku, tj mislila sam da neko ipak vodi racuna o nama "sirotim malim hrckima". Klima se ocigledno promenila, pa kako stalno pratim sta se desava sa mojim "svajcarskim" sapatnicima, pocinjem da se pribojavam sta ce se i sa evro-kreditima desiti. Ocigledno je da smo sada prepusteni na milost i nemilost gulikozama.

VladaJ

22. april 2017.

Država je saučesnik u otimačini obzirom da necdodosi rešenja u vidu Zakona ili drugog akta kojom će pružiti rešenja i za građane u dužničkom ropstvu švajcaraca. Imate mogućnost da podnesete tužbe redovnim sudovima sa pozivom na sudsku praksu u vezi izmenjenjih uslova i drugih stavki iz Zakona o obligacionim odnosima. Budite konkretni, postavite tuzbu kao vaši saborci koji su problem da bankom već uspeli da reše! Pozdrav i samo napred!

paja

22. april 2017.

Banke su neprikosnovene- država ne sme, a i neće, da se meša a one rade šta hoće, bez zakonskih, poslovnih i bilo kojih obaveza. Zašto je to dopušteno privatnim firmama?

Beogradjanin

22. april 2017.

Ne moze se nesto zvati nezakonitim zato sto nam se ne odgovara. Banke nisu prekrsile nikakav zakon. Osim toga, nije istina da banke nisu takodje zaduzene u svajcarcima. Banke su ili uzimale depozite i kredite u svajcarcima, ili su sklapale svop ugovore, kojima su depozite u evrima menjale za svajcarce. Trazite pomoc, imate pravo na to, ali ne mozete ovu bitku dobiti lazima.

Svetlana Kovačević

22. april 2017.

Korisnicima kredita ne treba nikakva pomoć, samo primena zakona, do čega će nemonovno doći i to još u ovoj godini. Niko u Srbiji neće biti prvi u takvoj odluci, već je o tome odlučeno u celom regionu. Drugo, banke su prekrišile Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o zaštiti potrošača, Zakon o tržištu hartija od vrednosti, Zakon o NBS-u i tako redom.... broj prekršenih odredbi je dvocifren. Ali to su povrede samo kada pričamo o građanskoj materiji. Međutim, nije sve samo materija građanskog prava, već i kaznenog. U Francuskoj je posle 4 godine istrage, upravo u vezi CHF indeksiranih kredita, stupila na pravnu snagu optužnica koju je podigao javni tužilac, aprila 2017.godine. Čisto da se zna koji je status rešavanja, ništa drugačije ni u Srbiji ne treba očekivati, samo treba malo strpljenja.