Godinama ja tvrdim (i, naravno, džaba krečim) da ovdašnji „patrioti“ i „nacionalisti“ na dnevnoj bazi – i na rečima – Srbiju uzdižu do sedmih nebesa, a da je u realnosti (na koju, saglasno Vladeti „DSS“ Jankoviću, nemamo pravo ni obraćati pažnju) guraju pravo u pakao.
Sledi priča o jednom od bezbroj primera, za koji mi je inspiraciju dao naslov u mojoj omiljenoj žutari, Blicu.
Najpre uvod. Na nekadašnjem B92 između emisija je povremeno iz meni nepoznatih razloga puštan „edukativni“ wanna-be-zajebantski dijalog o trampi između jednog odraslog dilbera i devojčice, u kome neko od učesnika onom drugom nudi jedno veeeliko „ništa“, a zauzvrat traži „nešto“.
Devojčica – ili dilber, svejedno – nije, naravno, naseo/la na kretensku ponudu, za razliku od našeg penzionisanog državoustavotvorca koji je – uprkos upozorenjima da se sa nacionalnim energetskim resursima ne treba igrati, a u nadi da će mu kupac pomoći da povrati Kosovo – Rusima prodao (tačnije dao) većinsko vlasništvo nad NIS-om. „Gaspromnjeft“ je tako dobio jedno veliko „nešto“, dočim Srbija, ne samo da je dobila „ništa“, nego je dobila poveliki Crven Ban u mozak.
Nije to promaklo nedremanosti Blicovog istraživačkog novindžiluka, pa je u svetu nedelju u Žutari osvanuo paničan naslov – „Država da zaustavi NIS! Rusi pustoše naftna polja u Srbiji i trajno ih uništavaju – a ispod naslova poduži tekst u kome se opisuje „Gaspromnjeftov“ tehnološki zulum nad srpskim naftnim poljima.
Budući da sam totov i za ekonomiju i za tehnologiju, prepustiću stvar ekspertima. Evo, recimo, šta o tome kaže u Blicu citirani Dimitrije Boarov: „Srbija je u NIS-u proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga (nafte i gasa) koja se ceni na 4.198.812.447 evra, a prihodovala je ukupno 793 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit – što znači da je Srbija konsolidaciju NIS-a, uz rusko posredovanje, platila 3,4 milijarde evra.“
Hteo sam da citiram i naftnog tehnologa, Milana Blagojevića, ali je pasus koga bejah nameračio da prenesem u međuvremenu – nadam se ne po naređenju „odozgo“ – volšebno nestao sa sajta, pa ga prepričavam.
NIS je, tvrdi Blagojević, samo u 2013. godinu zaradio duplo veću sumu od one za koju je kupljen. E sad, da je, počem, državoustavotvorac NIS prodao Amerikancima, momentalno bi bio optužen da je izdajnik i da je to uradio po nalogu „plavokosih, belih gospodara“ i posledično prikovan na stub nacionalnog srama u slavskom pojasu. Ovako, međutim, budući da je NIS (pro)dao „kome treba“, može u miru penzionerskih dana snatriti o danu kada će mu biti podignut spomenik u aleji bronzanih nacionalnih velikana na Kalemegdanu, a nama koji budemo doživeli taj veliki dan, preostaje da se pridružimo beogradskim golubovima u protestnom seruckanju po bronzanoj ustavotvornoj glavi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
