Site name

Zloupotreba "Politike"

Kroz tekst u kojem je Goran Marković brutalnom i neprimerenom falangističkom šamarčinom, nokautiran, a potom ostrašćeno šutiran dok je "ležao na zemlji". Marković je smireno odgovorio tekstom "Kraj", i otišao

Nisam verovala ni devedesetih da ću ikada pisati o fašističkom tekstu objavljenom u kući voljene "Politike". Moje i vaše. Ima i gore od toga...

6

Piše: Nataša B. Odalović

19. maj 2017. 15:00

Zloupotreba "Politike"

Kada se ne napravi jasna razlika između toga što je ovim tekstom učinjeno Markoviću, i svih dosadašnjih, za Vučićevog režima, petparačkih prepucavanja "koza i kozića" u jednom sasvim benignom režimsko-medijskom kontekstu.

Goranu Markoviću palanka prosto ne da da bude to što jeste. Skroman, tih i talentovan čovek.

Njegov čin prestanka pisanja za "Politiku" nekakvi "kozići" će izvrgavati poruzi, dočim će "koze", u svojim ličnim obračunima sa "kozićima", koji danas jedu onaj (medijski) kupus koji su koze "čuvale" (i jele) do juče - Markovićev opravdani, elegantni, egzistencijalistički gest pretvoriti u dnevnopolitički brlog, e da bi Goran Marković bio jedan od njih. Jer, ili si kozić ili koza u našoj palanci. Ne možeš da soliraš. E, pa, ja se nadam kao neko ko sve ovo posmatra, zaista, sa strane, da će Marković umeti da se distancira i od "koza i od kozića".

Odlazak Gorana Markovića iz Politike jeste politički čin tek na drugo čitanje. Prvo ide parapolitički čin iz kuće "Politika".

Kroz tekst u kojem je Marković brutalnom i neprimerenom falangističkom šamarčinom, nokautiran, a potom ostrašćeno šutiran dok je "ležao na zemlji". Marković je smireno odgovorio tekstom "Kraj", i otišao. Ne kao politički čin protiv ne znam čega, već kao čovek koji ne podnosi fašistoidno divljanje ni prema drugima, pa zašto bi prema sebi. Da nije reč ni o kakvom dnevno političkom odgovoru jasno je i po samoj činjenici koju Marković navodi u tekstu, on je dakle, pisao, na našu radost u našoj Politici, sve do pre neki dan, "i niko mi nikad nije cenzurisao ni jedan tekst", navodi u tekstu "Kraj".

Dužna sam da kažem, samo istine radi, i to (ovo je lični i subjektivni stav autorke) da ne stavljam znak jednakosti između lika i dela Anri Levija i Gorana Markovića, jer sintetišući sve što znam o umetničkom delu Gorana Markovića, ni sa najvećim naporom ne mogu da domislim išta loše. Misleći "Levija" ne mogu da se setim nečeg dobrog.

Uprkos tome, apsolutno ne odobravam da Levi u Srbiji bude gađan tortom ili ma čim. Torta u lice gostu nije manir koji se praktikuje u našoj zemlji. Ostavimo se mi prethodnih osam torti koje je Levi "popio". Niti nam treba da budemo "deveta torta" niti mi možemo sebi dozvoliti luksuz da se zameramo svetskom selebritiju, jer, u takvom klinču, Srbija, uvek izvuče deblji kraj, u uslovima novog ustrojstva sveta, čiji je Levi nezaobilazni faktor i kreator, a Srbija moneta za potkusurivanje.
Vratimo se Goranu Markoviću. Politika se lišila jednog od autora zbog kojeg smo je, između ostalog, čitali i voleli. Lišila na način, koji, ne znam da li je zapamćen u novijoj medijskoj praksi. Retko, gotovo nikada, nešto što se objavi makar i u tabloidima, ne okarakterišem olako rečju "fašistički". Ovaj tekst, ne u pominjanju drugih imena koje autor nabraja iz, očito, sasvim usputnih i drugih razloga, već u ljudskom umu neshvatljivom čerečenju i ponižavanju režisera i kolumniste naše Politike - Gorana Markovića - jeste školski primer fašističkog istupanja putem medija. Zar se tim povodom, zaista, niko neće oglasiti? Ne tako što će dežurnim "kozama" ostaviti da "čuvaju" kupus i Markovića od slučajno odabranog za ovu medijsku egzekuciju "Kozića". Po sistemu "drži vodu dok majstori odu".

Već tako što će odgovorno i Ustavno braneći ljudsko dostojanstvo, najuzvišeniju vrednost slobodnog i moralno superiornog društva od prvog, stvarno otvorenog pokazivanja paradržavne, protivustavne moći za obračun, i to kroz najvoljeniji srpski list, sa jednim od najboljih srpskih (Marković voli da kaže "jugoslovenskih") režisera. Svejedno, za obračun sa Čovekom.

Zar "Politikom" braće Ribnikar protiv čoveka? "Politikom" svih srpskih književnika i najpismenijih i autora i čitalaca ove zemlje? Meni je to n e s h v a t lj i v o. A našoj državi Srbiji?

povezane vesti

Skupština i dvanaest teologa

2

Piše: Nataša B. Odalović

Vučić, 2017. godine

3

Piše: Nataša B. Odalović

Marko Tuteković i Ivan Carević

3

Piše: Nataša B. Odalović

komentari (6)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Hiperion

19. maj 2017.

Talenat je jedno( neosporan kad je ovaj reditelj u pitanju), a javno istupanje drugo. Ovo drugo zahteva integritet. Onaj ko istupa javno, mora biti spreman i na zvižduke, i na neslaganja, pa i na torte...Što se "Politike" tiče, ona se vratila u svoj najmračniji period iz 90-ih. Na žalost...

branko dutepa

20. maj 2017.

Ne mogu da komentarišem tekst, jer ne čitam Politiku. A ne čitam je od dana kada je "ugledni" Politikin komentator M.Lazanski pristao da bude kandidat za poslanika na listi SNSa. Rekao sam sebi "Ne dam 35 dinara za povratak Politike u 90-te". Predlažem i vama da se manete tog lista i da ih maksimalno ignorišete.

kuca na sred puta

20. maj 2017.

Sto se mene tice, ta Politika nikada nije ni izlazila iz svog mracnog perioda iz 90''''. Malo se umila i presvukla, na kratak period za vreme Ugrice, al i tada je bilo dosta fasizma u belim rukavicama. Nije mi jasna autorka ovog teksta, sto i dalje igra po taktu tih istih fasista, nesveno pretpostavljam. I dalje tu vlada taj novinarski standard, koji se zapatio ovde, verovatno istih tih 90'''', a to je "da bi branio nesto svoje, moras se zapljunuti na nesto njihovo", te na taj nacin glumis nekakvu objektivnost. To mu u ovom tekstu dodje, odbrana Markovica, pljuvanje Levija. Tu je i ta parola "moneta za potkusurivanje svetskim mocnicima"... Dajte oslobodite se tog balasta koji vam je natovarila ista ta Politika. Mi smo debelo zasluzni za svoju propast, nismo mi tu bili nicija moneta. A i ovo stanje u novinarstvu, tako kakvo je debelo zasluzeno, ko je juce bio protiv lustracije i kaznjavanja novinara (i ostalih javnih licnosti) koji su bili glavni ratni huskaci, danas neka se cese po usima.

Neša (Glodur)

20. maj 2017.

Mnogo puta upotrebljena reč fašizam, u raznim oblicima. Pomodarstvo, evropsko. Biće da je, po autorki, ali i drugima iz istog korpusa, jedino ispravno trpeti fašizam da vas ne bi fašistom zvali. I, kad god zatreba, optuživali za „devedesete”, šta god to značilo. Meni se, eto, ne dopadaju „dvehiljadite” jer su nastavak decenije koja im je prethodila. Ali. zar je bitno šta čitaoci (narod) misle. Biće, kad od njih mediji budu živeli. Bolje im je da ćute, da ne bi bili svrstani u fašiste, populiste, desničare, nacionaliste... iz „devedesetih”.

milena p.

22. maj 2017.

Ipak, zlotvori su uspeli ono sto su hteli, a to je da Gorana oteraju iz Politike. Sve dok se divljacima budemo sklanjali sa puta, ono ce pobedjivati.

Elena

24. maj 2017.

Baš mi žao što nije bila jedna torta i za Gorana.