Štrajkači i "patriote"

Zapravo, pošto se, kao po komandi nakon dužeg perioda ćutanja, osulo drvlje i kamenje sa svih strana po sindikatima i štrajkačima, za očekivati je da se sprema izlazna strategija koja će opravdati nerad i nepoštovanje zakona nadležnih u državi i menadžmenta u Fijatu, koji traje još od 27. juna, odnosno od početka obustave rada.

Nakon što su predsednik Vučić, premijerka Brnabić, ministar privrede Knežević, predsednik PKS Čadež, pa i ministar spoljnih poslova Dačić, izbegli da kažu da se mora poštovati zakon koji uprava Fijata u Kragujevcu od početka krši, javilo se sijaset pomoćnika, savetnika i nazovistručnjaka koji dodaju so na štrajkaču ranu. Garniranu pozivima na rodoljublje i upozorenjima da će zbog legalnog i u zahtevima opravdanog štrajka Italijani otići glavom bez obzira – pazi sad – u Poljsku, gde su plate u auto-industriji višestruko veće.

Zašto bi to učinio italijanski investitor, o čijem ugovoru sa srpskom državom se gotovo ništa bitno ne zna, ali je poznato da mu država daje milijarde dinara godišnje, valjda znaju samo pomenuti koji plaše mečke sa rešetom. A trebalo bi, izgleda, da to shvati celokupna javnost i pre svega drugi radnici i sindikati, koji se bude ovog leta u Srbiji. Pa će onda patriotizmom da pune frižidere, a za više para mogu jedino da se nadaju ako počnu, barem, da rade u Kini, gde su primanja duplo veća. Ovim se i priča o ulozi države u privlačenju investicija u poslednjih 17 godina vraća na početak, a karakter sadašnjih vlasti ogoljuje do kraja – ne mogu se za sve kriviti oni prethodni, „žuti“ ili kakvi god, niti će naprednjačka, veoma uprošćena strategija štednje i davanja dotacija strancima doneti radnicima, građanima i državi osetni boljitak.

Da je to odavno prevaziđeno, pokazalo se nedavno i u Slovačkoj, na koju su se onomad ugledali Dinkić i kompanija prilikom stvaranja modela subvencija, a sadašnja vlast ga i dalje primenjuje. Tamo su radnici u Folksvagenovoj fabrici nedavno očas posla, ali uz podršku svog premijera, dobili povećanje plata sa 1.800 na 1.954 evra, plus jednokratnu isplatu za početnike od 500 evra. Da su u Srbiji u državnom orkestru gotovo svi početnici, ne treba ponavljati. A ukoliko su zaista uplašeni, mogli bi da skoknu do Bratislave i pitaju ih kako kod njih nadležni ne strepe od odlaska stranih investitora, a radnici još manje. I zašto tamo sve više dolaze radnici iz Srbije, za mnogo manje nego što se u toj državi plaćaju „domaći“.