Site name

Zašto je civilno društvo deo Berlinskog procesa i kako to iskoristiti?

Tri su razloga zbog kojih je civilno društvo Zapadnog Balkana uključeno u Berlinski proces.

5

Piše: Ana Marjanović Rudan

23. jul 2017. 10:00

Prvo, reforme neophodne za infrastrukturne i druge krupne projekte regionalne saradnje zahtevaju društveni konsenzus, kako bi se omogućio politički kontinuitet i nakon smena vlasti; njega je teško postići ako u kreiranje i sprovođenje politika nisu uključene asocijacije predstavnika struke, organizacije koje zastupaju različite interese građana, poslovna udruženja i druge nedržavne strukture.

Drugi razlog je taj što organizacije civilnog sektora često imaju stručna znanja od kojih bi administracije mogle imati koristi, kao i iskustva u oblastima važnim za integraciju u Evropsku uniju, te im mogu služiti i kao pomoć i kao korektiv.

Treći razlog zbog kog je civilno društvo Zapadnog Balkana uključeno u Berlinski proces je njegova fleksibilnost kada je reč o regionalnoj saradnji – jer dok je saradnja vlada regiona obeležena administrativnim zahtevima i procedurama, saradnja organizacija civilnog društva na zajedničkim projektima lako i brzo se uspostavlja i odvija i tako istinski povezuje ljude.

Zbog ova tri razloga potreba da civilno društvo bude uključeno u Berlinski proces prepoznata je od samog njegovog početka, u Deklaraciji sa samita u Berlinu pre tri godine, da bi se godinu dana kasnije saradnja civilnog društva i državnih aktera procesa uobličila kroz Forum civilnog društva Berlinskog procesa. Na taj način je Berlinskom procesu, kao danas najznačajnijem formatu saradnje regiona Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, pridodata i kompomenta učešća građana, a sam Forum je postao centralna platforma kroz koju civilni sektor regiona utiče na regionalne političke procese.

Uključivanje građana nije bilo samo formalno – ono je donelo i konkretne rezultate. Tako je na samitu u Beču, pre dve godine, na inicijativu civilnog društva doneta Deklaracija o bilateralnim pitanjima  i nakon nje potpisana  dva međudržavna sporazuma. Ove godine se u Deklaraciji sa samita u Trstu ponovo naglašava značaj civilnog društva kao „nezavisnog, aktivnog, angažovanog i uvaženog pratnera, koji doprinosi informisanom odlučivanju političkih lidera, sprovođenju politika i boljem razumevanju očekivanja građana“. Još važnije, poglavlja Deklaracije koja se bave bilateralnim pitanjima, vladavinom prava, saradnjom mladih i razvojem malih i srednjih preduzeća u skladu su sa preporukama koje je Forum civilnog društva uputio političarima, kao i naglasak koji Deklaracija stavlja na važnost uključivanja civilnog društva regiona u formulisanje komunikacijskih narativa koje treba suprotstaviti ekstremističkim i ideološkim uticajima.

Međutim, iako je činjenica da je uspeh to što su njihove preporuke uvažene od strane političara, civilno društvo Zapadnog Balkana ima još prostora da doprinese evropeizaciji regiona i uspostavljanju takve saradnje i veza između država koje će umanjiti mogućnost konflikata, što su suštinski ciljevi Berlinskog procesa.  Šta još može da uradi civilno društvo? Kako u potpunosti iskoristiti Forum civilnog društva koji  je trenutno najveća platforma koja okuplja organizacije civilnog društva regiona? Najpre, kako predlaže Savetodavna grupa Balkan u Evropi, eksperti iz civilnog društva mogli bi da između dva samita pripremaju izveštaje o napretku po temama koje pokriva proces; ovi izveštaji sa preporukama bi kroz Forum civilnog društva mogli biti predstavljani političarima i javnosti. Zatim, ostvarivanje krajnjih ciljeva Berlinskog procesa, kao i reforme potrebne za sprovođenje njegovih projekata bile bi olakšane uz naklonjeno javno mnjenje, za šta su neophodne stručno planirane i vođene komunikacije, oko čega bi mogao da pomogne civilni sektor regiona okupljen u Forumu. Forum takođe treba da nastavi da otvara teme koje još uvek nisu na dnevnom redu „državničkog“ dela Berlinskog procesa, da predlaže rešenja i pokreće inicijative, kao i da vrši pritisak da se sprovode već donete odluke, a koje iz različitih razloga kasne. 

Ne samo najavljeni nastavak Berlinskog procesa, tzv. Berlin plus, nego i dugoročnost projekata i inicijativa koji su proizvod dosadašnjeg procesa, a koji svi zajedno treba da povežu regon i približe ga Evropi, ukazuju na to da angažman civilnog društva treba planirati na duge staze. Međutim, da bi on imao smisla, same organizacije nevladinog sektora moraju da ponude „dodatu vrednost“ i tako se legitimišu za učešće u politici, što je još jedan zadatak za regionalni Forum.

Autorka je konsultantkinja i saradnica Western Balkans 6 Advocacy Group

povezane vesti

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

sektorsko društvo

23. jul 2017.

Možda bi bilo dobro razgraničiti termine civilni sektor i civilno društvo, koji su u ovom tekstu sinonimi, a ne treba da budu.

Andrej Savic

23. jul 2017.

U EUSSR NIKAD!!! Dok svi beze iz te marksisticke organizacije, Srpske budale se igraju "integracije", i zamlacuju se nekim "povezivanjem" i ostalim glupostima, i sve za to da vide ko je veci jevropljanin. 😆

ih bin berlinen plus

23. jul 2017.

Izmedju Berlinskog zida i Berlinskog procesa civilno drustvo na dugoj stazi. Saljite pare....

Hm

23. jul 2017.

Koje civilne organizacije ucestvuju konkretno?

Jovan

24. jul 2017.

Dete moje drago, sve ovo sto Ti pises, tacno je. U nekoj drugoj zemlji, nekoj drugoj, civilizovanoj drzavi. Nemoj da se mnogo lozis. Mnogo lozenja prouzrokuje jos vece razocarenje. Taj Tvoj posao, taj angazman oko Srbije, isisace svu snagu iz tebe i ostaviti te ispraznjenu i sagorelu, a neces imati pojma sta Ti se desilo. Pogledaj generaciju Tvojih roditelja i njima bliskih, generaciju koja je devedesetih cuvala i odrzavala u zivotu zdrav razum. Gde su danas?