Site name

Fenomen izvoza nezaposlenosti

Jedna od glavnih tema u evropskoj politici u prethodne tri godine bila je imigracija sa Bliskog istoka i Afrike. Ova tema je zamalo odlučila i mnoge izbore koji su se održali tokom ove godine, a dobrim delom je pomogla da desni populisti eksplodiraju sa podrškom unutar država Evropske unije.

Piše: Dimitrije Milić

12. septembar 2017. 15:04

Foto: N1

S obzirom da je broj imigranta drastično opao ove godine i rešenja su donekle nađena, fokus se prebacio na migraciju unutar EU. Fenomen "izvoza nezaposlenosti" iz država Istočne Evrope u razvijenije privrede na zapadu, jedna je od tema kojom se bave austrijski premijer Kristijan Kern i novi predsednik Francuske Emanuel Makron. Pitanje integracije neevropskog stanovništva prebacilo se na pitanje socijalnog dampinga između evropskih država.

Sastanak između Kerna i Makrona 23. avgusta, a nakon toga i sastanak njih dvojice sa premijerima Češke i Slovačke, Sobotkom i Ficom, predstavlja početak stavljanja tog pitanja na važnije mesto. Problem nastaje kada specijalizovane agencije dovode nezaposlene niskokvalifikovane radnike iz siromašnijih država Istočne Evrope u Austriju i Francusku snižavajući tako lokalne standarde rada. Po pravilima Evropske unije, privrednici koji uzimaju radnike iz ovih država su dužni da radnicima plate lokalnu minimalnu platu, dok ostale namete vezane za socijalnu zaštitu izbegavaju da plaćaju u svojoj državi i tako pretvaraju uvozne radnike konkurentnijim. Ako se uporede minimalne plate u Bugarskoj i Rumuniji sa minimalnom platom u Francuskoj i Austriji, može se lako doći do zaključka zašto ovaj vid radne migracije cveta. Minimalna mesečna plata u Bugarskoj je 235 evra, u Rumuniji je 275 evra, dok je u Francuskoj ona na nivou od 1.500 evra uz maksimalno nedeljno radno vreme od 35h.

U Austriji ne postoji minimalna mesečna plata na nacionalnom nivou, ali se formuliše kroz svaku privrednu granu i kolektivne ugovore, a de facto se ona nalazi na oko 1.200 evra. Iz tog razloga ne čudi zašto u prerađivačkoj i građevinskoj industriji jeste dominantno zapošljavanje radnika iz ovih država. Iako privredi ovakve tendencije odgovaraju, zbog plaćanja mnogo jeftinije radne snage, postavlja se pitanje značajnog snižavanja standarda rada. U obe države buja i rad "na crno" koji je još jeftiniji uz još niže radne standarde. Kratkoročne posledice su realni pad cene rada, disproporcionalni rast nezaposlenosti u državama domaćina (Francuska blizu 10%, Austrija oko 5%), stvaranje netrpeljivosti lokalnih radnika prema strancima i davanje goriva desnim populistima. Makron je ovu tendenciju na konferenciji u Salcgburgu nazvao poznatim izrazom "trka do dna". U poseti Austriji našao je saveznika po ovom pitanju, u kasnijim razgovorima sa državnicima Centralne Evrope našao je sagovornike, a zaobilaženjem Poljske je poslao poruku šta misli o ekstremno desničarskoj vladajućoj garnituri.

Ovaj potez francuskog predsednika može se opisati kao i neki vid stvaranja svog saveza unutar Evropske unije, dok se nemačka kancelarka Merkel bavi izborima. Nalaženjem na istoj poziciji sa Kernom i nalaženjem na odobrenje od premijera Češke i Slovačke, uz potencijalni povratak Rencija, Makron bi bio sposoban da napravi svoj blok sa fleksibilnijim delom evropskih socijaldemokrata. Ono što predstavlja problem u kratkom roku je potencijalni negativni izborni rezultat za njegov potencijalni blok. Sobotka će imati problem da zadrži vlast posle izbora krajem oktobra ove godine, Kern ima ozbiljnog izazivača oličenog u mladom Sebastijanu Kurcu, koji će sigurno raditi u korist privrednih subjekata. Takođe je i povratak Rencija ugrožen savezom Salvinija iz Severne Lige i Berluskonija, a saradnja dve države pokvarena zbog svojevrsnog klinča Francuske i Italije povodom luke u Sen Nazeru. Sa druge strane, Sebastijan Kurc se može naći u problemu da sastavi koaliciju uprkos najvećem procentu glasova i da u tom pravcu Kern pronađe šansu, dok presipanje glasova između Pokreta 5 zvezdica populiste Grila sa jedne i saveza Salviniji-Berluskoni sa druge može izgurati Rencija na prvo mesto, koje novi izborni sistem favorizuje. Da li će Makron uspeti da napravi savezništvo sa navedenim socijaldemokratama i da tako ojača svoju francusku osovinu u Evropskoj uniji naspram Nemačke, zavisi najviše od izbora u Austriji, Češkoj i Italiji koji se odigravaju u bliskoj budućnosti. Trenutno je labavo savezništvo napravljeno jedino na nivou borbe protiv socijalnog dampinga koji je tema i u Evropskoj komisiji.

Autor je programski direktor Novog trećeg puta

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.