Site name

BASARIJADA - AUGIJADA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI Odgovor Radoša Ljušića Svetislava Basaru (2)

Lepa slika o nemoralu

* Basara je hteo da kaže da je novija srpska povest militantna, a s njom i istoriografija. Svi su narodi dobri, samo su Srbi zli, potka je na kojoj počiva većina njegovih romana!

Osvrćem se još na nekoliko bitnih momenata u odgovoru na kritiku "Dahija", među njima i onim koji odsilkavaju pozadinu ovih tekstova.

9

Piše: Radoš Ljušić

13. septembar 2017. 17:00

Lepa slika o nemoralu

Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Listu Danas zamerio sam se time što sam obelodanio da su Zavod za udžbenike i Službeni glasnik, odnosno njihovi direktori, Miloljub Albijanić i Slobodan Gavrilović, podarili Danasu 3.623.850 dinara radi štampanja knjige Radivoja Radića, bez autorovog znanja. Za uzvrat, oba direktora, proglašeni su prijateljima lista Danas. Rešenjem suda Danas je obeštetio Radića za uzuzrpirana autorska prava, ali je zataškao odgovornost dvojice direktora državnih ustanova. Sva dokumenta o ovoj malverzaciji društvenim novcem poseduju nadležne ustanove i ljudi koji vode ovu državu. I Overlord!

Augijevska ruženja su jedina "vrednost" Basarinih tekstova, te ću samo na nekoliko njegovih "mudrijašenja" dati odgovore.

Basara je začuđen činjenicom da sam pročitao njegovu knjigu, a još više da sam o njoj pisao. Moja prednost, ako je imam, jeste u tome što čitam i pišem, dok on samo piše, a ne čita. Otuda ono čuveno pravilo - da Srbi više pišu nego što čitaju.

Književni lakrdijaš počastvovao me je tvrdnjom da sam "većinski vlasnik svih datuma u Srbiji", što me raduje, naravno, jer biti takav vlasnik nije bez značaja. Kolumnista je mislio na konkretnu činjenicu, da sam, u komisiji koja je pisala nacrt Zakona o državnim znamenjima, predložio da Sretenje Gospodnje bude državni praznik Srbije. Ne kajem se i ne jadikujem zbog toga, mogu da budem samo ponosan.

Posle "mudrijaševog" naučnog osvrta na svoju slavnu fusnotu, priznao je da je pročitao moju kritiku, o kojoj je napisao i ovo: "Ljušićev kritički tekst izgleda kao pravi tekst. Na prvi pogled, sve je tu - takozvani naučni aparat, napomene, fusnote, reference, uključujući podugački spisak znamenitih srpskih i inostranih što mrtvih što živih autora misli velikih ljudi, koje je Ljušić prisilno mobilisao da svedoče u njegovu korist". Klasičan primer Basarine "mudrijaške" logike. Ako neki tekst sadrži sve što je naveo, onda on ne "izgleda" već predstavlja utemeljenu kritiku, za razliku od njegovog "proseravanja", da se i ovaj put poslužim njegovim književnim rečnikom, i u romanu i ovde. Samo kod ovog književnog lakrdijaša je moguće da sam "prisilno mobilisao da svedoče" u moju korist, pored živih i mrtve autore. Da li je i to ta slavna književna fikcija ili, možda, nedostatak logičnog opažanja? Pozivanje na autore koji su se pre vas bavili bilo kojim problemom, uobičajena je naučna norma, kojoj, kad mu zatreba, pribegava i sam kolumnista. Evo primera.

Učeni Basara nas uverava kako nije čitao moje knjige koje se odnose na vreme o kom je pisao u "Dahijama", ali je zato čitao svetski priznata imena kao što su Sveti Avgustin, Hegel, Tojnbi, Fuko... Sasvim sam siguran da pomenuti književnici, filozofi i istorici nisu ništa znali o dahijama, niti pisali, niti koristili Basarinu opskurnu retoriku. Baš zato što malo ili nimalo čita, "mudrijaš" pokušava da zavara čitaoce tvrdnjom da je "namerno žrtvovao čak i činjenice", a u stvari on o njima ništa nezna, što sam pokazao na više mesta u kritici "Dahija". Basara je mogao ponajviše od Vuka i mene nešto da nauči o dahijama, a on je umesto učenja odabrao ruženje. I, kad sam kod slavnih imena, da ga podsetim da je "prisilno mobilisao" za svedoke Dobricu Ćosića i Predraga Palavestru kako bi sporio istoriografska znanja i glorifikovao književna, a o njima i njihovim delima je pisao koristeći nepodnošljivo ogavan rečnik nepoznat u celokupnoj srpskoj književnosti. Lepa slika o nemoralu Danasovog kolumniste.

Basara piskara da sam tajkun i "alfa mužjak - predvodnik militantnog krila srpske istoriografije". Nije mi poznato da se srpska istoriografija delila na militantnu i nemilitantnu, niti je iko do sada pravio ovakvu podelu. Pozadina ovakve podele je jasna i svojstvena je samo mrziteljima povesnice od koje i on živi, a odnosi se na najnovije doba srpske istorije. Basara je hteo da kaže da je novija srpska povest militantna, a s njom i istoriografija. Svi su narodi dobri, samo su Srbi zli, potka je na kojoj počiva većina njegovih romana!

Stoga se usuđujem da javno pozovem Basaru da uradi analizu bilo kog mojeg istoriografskog dela i predstavi ga javnosti kao što sam ja predstavio njegove "Dahije". Bilo bi pošteno i korisno da uporedi svoje "Dahije" s mojim "Voždom Karađorđem" ili "Srpskom državnošću 19. veka" ili, što bi bilo najinteresantnije za publikum srpski, i širi, da sačini paralelu o Principu i Apisu na osnovu mog i njegovog pisanja. Tek tada bi čitaocima bilo jasno - ko je "na hemaroidima" - književnik ili istorik?

Ne osporivši valjano nijednu primedbu na moju kritiku "Dahija" iznetu čak na 25 strana, paskvilant zaključuje da u "kliničkom mrtvilu teksta" ničeg nema osim "pomahnitalih strasti" i dodaje da "Ljušićeva istorijska luda kuća vodi hegemonističku i ekspanzionističku politiku"! Otkud "pomahnitale strasti" u "klinički mrtvom tekstu" i kako je moguće da jedan kritički tekst na Basarin roman-paskvilu može da bude predmet moje "hegemonističke i ekspanzionističke politike"? Čak i mortuz pijan, Basara bi morao da zna da u jednom tekstu, u kojem ima "strasti", nema "mrtvila", osim u pomućenom razumu "obične budale", da i ovaj put upotrebim njegovu sintagmu.

Autor je istoričar

Kraj u sutrašnjem broju

povezane vesti

komentari (9)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

kreker

13. septembar 2017.

Ljušić ga baš prolongira ko Savez komunista pre presvlačenja. Jedno je sigurno...... i on voli serijale.

KG

13. septembar 2017.

A da gospodin koji tako optuzuje "danas" malo objasni zasto je gospodjici ministraki prosvete Darvinki Colic, kao direktor Zavoda za udzbenike isplatio milionski honorar (u evrima) za udzbenik "Osmanlijski turski jezik" koji slusa pet studenata u dvadeset godina? Onda moze da prica o "mahinacijama" svojih prethodnika. To sto su tada njih dvoje "bili u vezi" ne opravdava ociglednu muljavinu.

Lacika Krčedinski

13. septembar 2017.

Bilo bi lepo da u nekom od narednih "naučnih" dela g.Ljušić rastumači,primerice: da li su uopšte i ako jesu koliko dugo Turci vladali ovim prostorima; šta zna o tzv šetačima opanaka i koliko su km približno prošetali; od koga smo oslobodili Suboticu 1918.godine; da li je posle balkanskih i naročito posle Prvog svetskog rata bilo masovnijih odmazdi prema albanskom življu na Kosovu i šire; ponešto o bombaškom procesu i Podgoričkoj skupštini; dogadjajima i datumima stvarne inicijacije državnosi iz 19.veka; eventualnoj umešanosti ovdašnjih zvaničnika na atentat u Sarajevu; fenomenologiji promena naziva ulica u Bg i Srbiji koja,moguće,rezultira većim brojem imaoca plave krvi naše skromne monarhističke tradicije čak i od,recimo, britanske itd,itd. Verujem da zna odgovore na ova pitanja i bilo bi lepo da sve nas,potpuno zbunjene stabilokratnom istoriografijom, usmeri ka putu dramatičnog prosvećenja. Da li će i kada Ljušićeve kolege iz okruženja dobiti i odgovarati na slična pitanja iz sopstvene nacionalromantičarske (h)istorije, to ide na njihov obraz. Nikako na Basarin, mada mu se ima štošta zameriti u delanju poslednjih 5(pet)godina.

Ime mi nije Leto a svi Prezime

13. septembar 2017.

Alaj se naljutio ovaj Ljusic! Toliko se naljutio da bubeca kojesta i pokazuje koliko je maaaali covek.

bane 9 jugovica

14. septembar 2017.

Ljušiću, nikada nisi napisao roman ili nešto slično što bi bar malo ukazalo da si vredan pomena. Ti si u životu verovatno pročitao mnogo knjiga, uostalom, i ja sam ih pročitao podosta, ali se neusuđujem da o piscima govorim da nisu pročitali dovoljno. Pa gde ti nađe da Basari spočitavaš da ne čita, a pogotovo, kako bi on rekao seminarske mudroserije koje su obeležile čitav tvoj opus, a koji, verujem, ne čitaju ni tvoji najmiliji. E moj Ljušiću, dugo, baš dugo bili smo privilegovani da se ne pojavljuješ na stanicama ovog cenjenog lista. Al šta da se radi! Oš da budeš akademik? Pa može, u Srbiji su procvetale sve svinjarije. Biće to neprimetan korak za akademski svet, a veliki za državu, koja dobija u tebi "neprocenjivo" blago???

Milisav

14. septembar 2017.

Ajde ljudi budite razumni, pa ne može Ljušić da vam objašnjava istoriju van opšteprihvaćenog istorijskog konteksta, da ne rečem - preovlađujuće matrice štono bi Bas rekao. Svi šminkaju svoje istorije -zašto bi mi bili izuzetak. E sad, pitanje mere nam počesto nije u skladu sa horoskopom, da ne kažem mentalitetom to i nije neka mana za prošlost koliko je velika prepreka za budućnost.

Jovan Duljaj

14. septembar 2017.

Demagogija i pakovanje nebuloza u knjizevno-istorijski vokabular gadja pravo u centar populisticke Srbije. Ovakvi su najopasniji, ne prezaju da iskrive bilo koju situaciju i uopste im nije stalo kakve su posledice njihovog bahinalija u nacionalistickom transu.

Insajder

14. septembar 2017.

Kao sada vec dugo godina zaposleni u JP Sluzbenom glasik, moram da reagujem. Gospodin Ljusic ima pravo kada govori o Gavrilovicevom rasipnistvu i, ako ima argumenata i papire, treba da iznese nepravilnosti u radu... Medjutim, nije posteno i moralno, a on to sebi pripisuje, da druge optuzuje za grabljenje pozicija i honorara. Van petljanja sa cenom glasackih listica, zbog cega je i pao, van dovodjenja apsolutno nekompetentnih ljudi na pojedina rukovodeca mesta (cija je funkcija bila i sikaniranje zaposlenih...), van katastrofalne odluke da se okruzi u Glasniku ljudima koji su najlosiji radnici (a kriterijum je bio da mu se svakodnevno ulizuju, jer dobro se zna ko je obitavao u njegovoj kancelariji i sta se pricalo, dok su obicni radnici strahovali da ih slucajno ne uzmu u usta)... Dakle, van svega toga, Ljusic je, odmah po dolasku na celo kompanije, kao jedan od svojih prvih poteza, odstampao svoju knjigu o Dimitriju Davidovicu. I pritom, sto on smatra pozitivnim, tvrdi da nije uzeo honorar. Najsladje sledi. Knjigu je, na proslavi 200 godina od osnivanja firme, delio BESPLATNO! A orden za zasluge je takodje primio od tadasnjeg predsednika Nikolica, iako nije bio ni tri meseca na celu. To je ta moralna gromada, a u stvari jedan u sustini plitak covek koji se rukovodi samo sujetom i osvetom, i zato je Bas pogresio sto je nastavio sa njim da polemise. Sve ovo sto sam napisao je lako proveriti i nadam se da cete mi, radi dobijanja celokupne slike, objaviti komentar.

"Iskustvo nam je ko za....."

14. septembar 2017.

Evo, nek vidi predsednik Vučić i širi čitlački publikum, kako u stvari izgleda pravi srpski unutrašnji dijalog. Sve vrca od činjenica i dobronamernih sugestija dijaloških oponenata. Takvi smo mi Srbi....