KIM

Povremeno sam doduše – raznim povodima – pominjao njegovog dragog oca, Kim Il Sunga i dragog brata, Kim Džong Ila, ali je Kim Džong Un – medijski mnogo eksponiraniji (i mnogo živopisniji) od prethodnika na kormilu severnokorejskog broda – tavorio u gustom famoznom mraku.

Držim, uostalom, da bi Kim, ovakav kakav je – naravno uz razumljive identitetske prepravke i prilagođavanja – i u Srbiji napravio sjajnu politički karijeru, jer nije nepoznato da Srbi, bar većinski, naprosto obožavaju jake i kurčevite drage vođe koje imaju petlju da gologuzi prete kneževima i silnicima ovoga svijeta. Ali da je Kim počem naš, a ne korejski vrhovni komandant, imao bi i jedan veliki peh – ne bi imao atomsku bombu, što bi bitno umanjilo međunarodni značaj njegove kurčevitosti.

Sad sledi škakljivo pitanje: kako to da Severna Koreja, mnogo siromašnija od Srbije, ima atomsku bombu, a da je Srbija nema. Da vam pravo kažem, to i mene čudi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato da uzrečica „niko nema što Srbin imade“, ne bi bila prepravljena „u svako ima što Srbin nemade“. Ali sve i da su Titovi – verovatno senzacionalistički izmišljeni – pokušaji da napravi A bombu urodili plodom, sve da je prilikom podele federalne ex-yu imovine A bomba (po pravu jačega) pripala Srbiji, držim da bi od nje bilo malo vajde jer bi odavno bila detonirana na nekoj svadbi, nekom novogodišnjem šenluku ili – zarad krivolova – u nekoj reci.

Kim Džon Un, međutim, poslednjih nekoliko meseci šenluči – ili bar pokušava da šenluči – na teritorijama država koje imaju mnogo više onoga što Srbin nemade, a Koreja imade vrlo malo, to jest atomskih projektila, pa je taj šenluk međunarodne analitičare i vejače ovejane suštine bacio u teška razmišljanja – a da zašto Kim to radi, ako već dobro zna da će u toj igri – nastavi li da se kurči – izvući deblji kraj.

Koji se, poizdalje, već i nazire. Na sednici, naime, Ujedinjenih nacija (na kojoj se obreo i naš Vučić ) američki predsednik, Donald Tramp – za koga mnogi tvrde da je kapitalistička verzija Kim Džong Una – otvoreno je zapretio da će dibidus uništiti Severnu Koreju, ako se rečena ne okane atomskog programa. Ne znam sad kako bi se Tramp proveo i da li bi toliko lajao da je sednicom predsedavao bivši predsednik sveta, Vuk Jeremić zaštitnik potkačenih i siromašnih, ali budući da Vuka nije bilo, ostali prisutni su Trampovu pretnju oćutali i shvatili krajnje ozbiljno, a među njima se našao i JSP Vučić koji je pohitao da srpskom narodu i senatu obznani da „on neće učiniti ništa što bi našu zemlju i naš narod odvelo u pakao“. Tako da možemo odahnuti. Dok se drugačije ne naredi.