Site name

Peti oktobar godine 3000

Verovatno ste primetili da juče, na dan petog oktobra, po prvi put u istoriji petih oktobara Famozno nije bilo posvećeno lamentacijama, analizama, jadikovkama i smatranjima na temu a da zašto - kad je sve onako lepo počelo - nije osvanuo i šesti oktobar.

10

Piše: Svetislav Basara

06. oktobar 2017. 16:07

Peti oktobar godine 3000

Da li to znači da sam razočaran? Donekle - da, ali kako vreme prolazi sve sam to manje. Bio sam mnogo razočaraniji na dan šestog oktobra 2001, 2002" sve do 2012, sve, dakle, dok je bilo makar tračka nade da će se postpetooktobarske garniture latiti posla koji su obećali da će uraditi.

Nije da nije bilo nekih pokušaja, a najviše ih je bilo dok Zoran Đinđić nije javno pogubljen kao primer svima onima koji bi se (eventualno) mogli drznuti da poremete vekovni mir beogradskog slavskog pojasa i krugova dvojke. Pomenuti pojas i krugovi Đinđiću su prebacivali sklonost prečicama i zaobilaženju institucija, a upravo je to bilo ono najbolje što je radio. Đinđić je dobro znao da su srpske institucije puke makete, kartonska scenografija orijentalnog pozorišta senki, biblijski "stari mehovi" kroz koje - ma koliko ga nalivao - istekne svako "novo vino"; trebalo je napraviti nove mehove - neki su koraci bili i preduzeti - ali se brzo pokazalo da ni petooktobarsko vino u suštini i nije bilo tako novo i da većina petooktobarskih glavešina - čast izuzecima - boluje od istih bolesti kao i svrgnuta vlastela, s tom razlikom što su umesto "druže" govorili "gospodine", lepše vezivali čvor na kravati, što nisu ubijali političke protivnike i nisu kenjali po dvorištu (bar ne po danu).

Da li rečeno znači da smo mi zemlja pokvarenjaka i da je u Srbiji potpuno svejedno ko obnaša vlast? Da! Upravo to znači! Ali to, opet, ne znači da smo pokvareniji i gluplji od ostatka sveta, to samo znači da u toku dva veka samostalnosti nismo uspeli da izgradimo institucionalne i pravne mehanizme koje ograničavaju (i kažnjavaju) pokvarenjaštvo, nasleđeno, inače, od Adama i zajedničko čitavom ljudskom rodu.

Hoću da kažem da uzrok naših vekovnih posrtanja nije manjkavost intelekta nego slabost volje, proistekla iz zablude (koja se prenosi s kolena na koleno) da je naš, srpski Adam, bolji od Adama iz Postanja, da Srbija i Srbi - samim tim što postoje - zaslužuju sve što im treba i što im padne na pamet i da to što im treba i što im pada na pamet treba da padne s neba.

Tako je bilo od početaka Srbije, a tako je bilo i posle petog oktobra dvehiljadite kada se - delom iz lenjosti, delom iz niskih pobuda - poverovalo da će rušenje Miloševićeve vlasti automatski doneti uspostavljanje demokratskog poretka, što se, naravno, nije dogodilo i što se - kako stvari stoje - neće dogoditi već do petog oktobra trihiljadite godine, kada će nam istorija ponovo dati šansu.

povezane vesti

Kostimografija

7

Piše: Svetislav Basara

Antišambriranje

4

Piše: Svetislav Basara

Problem ravnoteže

19

Piše: Svetislav Basara

komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

i usud i spas

06. oktobar 2017.

Da ostane nas......U Postanju, jabuka je svemu kriva a u Srbije, zna se - samo šljiva. I destilati, ako ostane neko da je mlati...

ludoslav

06. oktobar 2017.

Kanda smo brže Turke izbacili nego što nacionalne fariseje možemo da zbacimo s vlasti iako nemaju nimalo časti.... E, moj, narode slobodarski, trpno stanje ti ne gine - ako se jednom za svagda više ne probudiš možeš samo da izludiš.

Djordje

06. oktobar 2017.

Preferiram da slusam Oktobar 1864 .

Ostap Bender

06. oktobar 2017.

Nije srpski problem u manjku intelekta, nego u višku glupostu, Base...A što se pokvarenosti tiče , ovde je veoma raširena "kultura varanja". Što reče kolega N.Prokić, od političara u zemlji Srbiji pokvareniji je samo narod...

Miki

06. oktobar 2017.

Interesantno razmisljanje.

Tina

06. oktobar 2017.

Veoma zanimljiv tekst

milanče

06. oktobar 2017.

Osvanuo je 6. oktobar i svake godine "osvanjuje".- Ali nema kome.

Мiloš J. Kosovac

07. oktobar 2017.

Proces neumitno teče vrlo dinamično: najsposobni da uče i rade pošteno beže u države gde to mogu da ostvare. Neki sposobni, pametni i vredni uspeli su da oforme svoju prozivodnju, neki sa potkupom mafije koje vladaju kao političke stranke. Evo članovi mafija koji jurišaju kao bikovi ovde na cvreno. Najbrojniji su manje sposobni koji su ostavljeni na milost i nemilost političkim mafijama. Neki sposobni koj ne biraju sredstva kako da se spase otvorili su kafane i slične potroščke centre, potkupljuju članove mafije, tkz, političare. Upravo ovih dana započinjemo novu fazu, koji će dovesti do sukoba sa mafijozama koje sada vladaju. No, jedini za sada koji je nova vrednnost neubičajena za Srbe je Saša Janković, koji postupa tako kao da mu je važno da Srbija uspe a ne samo da on bude na vlasti, za razliku od ostalih koji sebe nazivaju opozicijom.

str

07. oktobar 2017.

Predzadnji pasus je sazet opis sustine problema koji imamo ve dva veka, i sami sa sobom i sa drugima. Svaka cast, lepo napisano.

Dragan

07. oktobar 2017.

Dobar opis Srbije, ali samo kroz ceo XX vek. Da je tako bilo i u XIX veku, sada bi se AV klanjao Erdoganu, a ne A.Merkel i Putinu.