Debilokratija

… a oba ta termina – kao i mnogi drugi – proizvod su nedremanog sicflajšarenja takozvanih „društveno angažovanih intelektualaca“ koji bi da u malo reči kažu ako ne baš sve, a ono mnogo i da se pritom proslave.

Nije da gorepomenti termini baš ništa ne govore, iz njih se već pri prvom čitanju/slušanju može lako zaključiti šta su pisci hteli da kažu, sledstveno odmah naslutimo da Ćirjak pod „autošovinizmom“ podrazumeva „mržnja prema sopstvenom narodu“, a da autor „stabilokratije“ misli na autoritarne režime sa evropske periferije, koje okolni svet toleriše zato što ne kenjaju po dvorištu, problem je u tome što nam to govore sa unapred ugrađenom semantičkom greškom. Jer ma koliko, recimo, Ćirjak mislio na mržnju prema svom narodu, “ nakon što kovanicu očistimo od emotivnih terminoloških natruha i naslaga – „autošovinizam“ preostaje da znači samo šovinizam na sopstveni pogon i ništa drugo.

Stvar sa „stabilokratijom“ stoji još gore. Ako je „autošovinizam“ besmislen spoj dvaju postojećih reči/ pojmova, prefiks „stabilo“ samo poizdalje aludira na „stabilnost“, koja se – da sve bude besmislenije i netačnije – ne može dovesti ni u kakvu vezi sa „stabilokratskim“ režimima koji počivaju upravo na raspirivanju, pa čak i masovnoj proizvodnji svakovrsnih nestabilnosti.

Vi sad verovatno očekujete da ću osuti drvlje i kamenje na visokoparno zvučeće, a besmislene termine i da ću ih optužiti za stvaranje konfuzije, ali daleko sam od takve primisli, ne bi to, uostalom, bilo ni pošteno prema „autošovinizmu“ i „stabilokratiji“ zato što ti (i njima slični) termini nisu uzrok nego posledica rastuće konfuzije i globalnog sunovrata svakog dubljeg smisla.

Svako je, naime, slobodan da klepa stihove, reči i termine, ali ostatak javnosti nije ni u kakvoj obavezi da ih prihvata zdravo za gotovo, da im se divi a ponekad i da ih kuje u zvezde, kao što je svojevremeno u zvezde okovao pompezno bulažnjenje da mi, Srbi, „možemo i ono što ne možemo“. Pisac ovim hoće da kaže da društva bez autoimunog kulturnog sistema, društva koja notorne besmislice momentalno ne otpisuju kao besmislice naprosto zaslužuju sve ono što im „autošovinizam“ i „stabilokratija“ kazuju da im se događa, iako u stvarnosti govore nešto sasvim drugo. Zato ću i ja, čisto da se uklopim u trend i (eventualno) da se proslavim – skovati jedan termin i najaviti nastupanje doba debilokratije.