Site name

Klinička slika

O klupama i poverenju

Premijerka je upravo stigla na posao i otresala kaput od prvog snega, kada joj je pogled pao na službenu čekaonicu. Tamo je sve vrvelo od građana!

1

Piše: Slobodan Simić

06. decembar 2017. 16:30

O klupama i poverenju

Karikatura: NIkola Otaš

U takvim situacijama svaki iskusan političar odmah pomisli na najgore.

- Koja opoziciona stranka traži moju smenu?! - pitala je sekretaricu pre jutarnjeg pozdrava.

- Gospođo predsednice, ne znam o čemu pričate...

- Kako ne znaš!? - siktala je Premijerka. - Šta hoće ova rulja!?

Sekretarica je zbunjeno slegla ramenima.

- Ja ne znam, zaista. Niko mi se nije obratio... Samo sede i ćute...

Premijerka je požurila u svoj kabinet i munjevito počela da telefonira.

- Alo, Cile! Pa zar vam nismo dali sve što ste tražili... Nema problema? Uh, dobro je, mislila sam... Alo, Rale! Da nije neko javno preduzeće u štrajku? Dobro, pomerila sam se s mesta... dobro, kucnula sam u drvo... Alo, Đole! Jel' ide gradski saobraćaj? Jedva? Znači, standardno... važno je da ide... Alo, Žile! Jeste li davali socijalnu pomoć za ovaj mesec? Jeste? Ne pitam te za iznose!

Predsednica Vlade je sa vidnim olakšanjem najzad spustila slušalicu i pozvonila sekretarici.

- Jesi li saznala šta hoće taj silni narod?

Sekretarica je i dalje zvučala zbunjeno.

- Gospođo predsednice, meni se niko nije javio.

- Znači... mirni su, ne viču, ne psuju... - čudila se Premijerka.

- Potpuno su mirni. Samo sede i ćute.

Predsednica Vlade je skupila hrabrost, otvorila vrata i ušla u čekaonicu.

- Dobro jutro, dragi moji građani! Evo mene, vaše Premijerke, da vam pomognem, saslušam vaše probleme, učinim koliko mogu, i više i bolje...

U čekaonici su svi i dalje sedeli i ćutali.

Predsednica Vlade se obratila najstarijem čekaocu.

- Stari, reci svojoj Premijerki, kako mogu da ti pomognem?

- Meni od vas ništa ne treba - reče starac mrzovoljno. - Možda, jedino, više klupa...

- A pa to nije problem! - živnula je Premijerka. - Za naše penzionere mora biti više klupa u parkovima...

- Ma ne u parkovima! - podiže glas deda. - Ovde, u čekaonici! Nema narod gde da sedi. A jedino se kod vas u Vladi dobro greje...

povezane vesti

Slavski SMS ručak

1

Piše: Slobodan Simić

Čarobni štapić

1

Piše: Slobodan Simić

Uređivačka politika

0

Piše: Slobodan Simić

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Vitomir

07. decembar 2017.

Budi mi dozvoljeno, dragi Slobo, da predpostavljamo sta bi sledilo .. Deda kasljuca, pod vatrom, rumen u licu._Premijerka: Nahledjeni ste, dedice?- Nemam grejanja, nemam ni para.._ Bez brige, imam je lepu doktoricu, vodila sam je u Kinu, spavale smo u najskupljem hotelu._Ali, Premijerko, ja nemam pare._To me se ne dotice, ja samo nudim..- Znate i moje komsije ne placaju , ne mogu da se greju..- Meni je sve svejedno, razumete? -Razumem, ali to povecanje penzija ce stici , ihaj, kad mi budemo gotovi..- Nisam gledala detalje i termine, ponavljam, mi u Vladi imamo nas zajednicki stav.- Dobro, ali sneg.. Videcu sa svojom lepom doktoricom, svi joj se dive, dobra je ko metak, grrr, jos kad se digitalizujemo, pa beba, vidite, sve je i kod mene borba, pa Dedinje, uselenje, bazen...vidite , sve nas to kosta, ali ja se ne zalim, uvek zasucem rukave od kaputa u kolorima, a imam ih toliko, vidite, koliko samo rukava, boja, sve moram da uskladim! A vi samo te neke penzijice, parice, pare, te zima, te nema povisice.. Strpite se, imajte veru u mene, nezavisnog , nebiranog od vas, verujete u vanstranackog politicara/ carku/ varku/ arku/rku/kuku/lele...