Site name

Neodgovornost napreduje

* Za napredne političare u Srbiji izgleda ne važe ni zakoni ni moralne norme. A kada stvari tako stoje, tada i državni funkcioneri (u visokim foteljama) rade šta im se prohte, bez trunke osećaja odgovornosti za to što čine

Suština uređenog društva počiva na odgovornim nosiocima državnih funkcija. Tako je barem od Francuske revolucije naovamo, to jest od Deklaracije prava čoveka i građanina.

2

Piše: Boris Jašović

03. oktobar 2017. 15:00

Neodgovornost napreduje

"Društvo ima pravo da od svih javnih službenika zahteva polaganje računa o njihovom upravljanju" (Član 15, Deklaracija prava čoveka i građanina, 26. avgust 1789. godine).

Društvo, narod, građani imaju pravo da od državnih službenika zahtevaju polaganje računa o njihovom radu, dok javni funkcioneri imaju obavezu da odgovaraju pred društvom, narodom, građanima za vlastite postupke. Ta obaveza proizilazi kako iz duha zakona, tako i iz moralnih normi. Javni službenik koji drži do etike, neće čekati ruku zakona da ga primora na ostavku ukoliko nešto zgreši. Štaviše, sam će je podneti i na taj način pokazati da je ljudski grešiti, te da su i političari obični ljudu koji rade (i greše). No, ukoliko se državnom funkcioneru na mestu obraza nalaze đonovi, tada pravni poredak treba da neodgovornog funkcionera prizove pameti.

Nevolja je, međutim, kada društvenu strukturu prekriva obrazina pravnog poretka iza koje se odvija selektivno primenjivanje zakona. Brojne nerešene afere ovdašnjih funkcionera na raznim nivoima vlasti, ubedljivo pokazuju da je Srbija društvo sa obrazinom pravnog poretka i selektivnim zakonodavstvom. Jer dok se zakoni efikasno primenjuju na sagrešenja običnih smrtnika (recimo zakon o saobraćaju), dotle javni službenici prolaze bez ikakve kazne za ozbiljne prekršaje prema državi - zbog kojih se u uređenim društvima leti sa funkcije.

Za napredne političare u Srbiji izgleda ne važe ni zakoni ni moralne norme. A kada stvari tako stoje, tada i državni funkcioneri (u visokim foteljama) rade šta im se prohte, bez trunke osećaja odgovornosti za to što čine. Verujući da ih ruka zakona teško može dohvatiti u partitokratskom sistemu, unutar kojeg i republičko tužilaštvo trpi pritiske vlasti, nosioci javnih funkcija delaju nesputano, bez vrednosnih orijentira - narkotički uljuljkani u osećaju blažene nedodirljivosti i nadmoći spram običnih smrtnika. (Ili spram podređenih činovnika).

Još kada znaju da će ih s pozicije moći u zaštitu uzeti napredni vođa lično, bez obzira na to kakvu brljotinu kao državni funkcioneri načinili, i kada napredni vođa to zaista sa apetitom i učini - tada njihova napredna neodgovornost doživljava kreščendo. Dočim život običnih smrtnika - birača, biva nastavljen u uobičajenim intervalima kratkog pamćenja.

Razgori se tako nekakva afera, državni funkcioner (glavni akter afere) biva sateran u ćošak ali odvažno odbije da podnese ostavku, onda ga u zaštitu uzme vrhovni napredni vođa, relativizuje grehe samopregornog funkcionera, pritom skrene pažnju javnosti na izmišljenog neprijatelja (koji vreba iz opozicije), i na koncu poentira u stilu da su i oni iz prethodne vlasti radili slično. U najgorem slučaju, funkcioner biva kažnjen premeštanjem na drugu radnu poziciju unutar sistema vlasti. A zapravo, u ovakvim (i sličnim) praksama leži protivrečnost sistemske neodgovornosti koja napreduje.

Dospevši na vlast pričom o katastrofalnoj vladavini prethodne vlasti "demokrata", koju će za dva-tri koplja nadmašiti u praksi, "naprednjaci" su se u svim dosadašnjim izneveravanjima predizbornih obećanja (borba protiv partijskog zapošljavanja, iskorenjivanje korupcije) pozivali na brljotine prethodne vlasti "demokrata". No, oni time na najbolji način dokazuju da nisu ništa bolji, štaviše da su u pojedinim segmentima (agresivna okupacija medijskog prostora, neoliberalizacija svega postojećeg) neuporedivo gori od prethodne vladajuće garniture.

Podsetimo se - "demokrate" su sišle sa vlasti jer su ih zbog (neodgovornog vođenja politike) kaznili vlastiti birači i te kako upućeni u suštinu uređenog društva. S druge strane, da simpatizeri Demokratske stranke nisu kaznili Tadića na izborima, Nikolić nikada ne bi uskočio u sic predsednika Srbije. A to drugim rečima znači da ni vrhovni napredni vođa ne bi trenutno boravio na vrhu sopstvene Vučićkamonove piramide, braneći visoke državne funkcionere od njihovih vlastitih neodgovornosti, a samog sebe od neodgovorne zaštite neodgovornih funkcionera.

Kako god, neodgovornost nezadrživo napreduje u zemlji Srbiji, preteći da zahvatiti i opoziciju. Pouzdan znak da se to ipak neće dogoditi, biće eventualni dogovor opozicije o JEDINSTVENOM NASTUPU na predstojećim beogradskim izborima. U protivnom...

povezane vesti

Mamac prevremenih izbora

3

Piše: Boris Jašović

Dve stolice i ostali bakrači

4

Piše: Boris Jašović

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

V L

03. oktobar 2017.

U DETALJ TACNO!

Miki ilic

03. oktobar 2017.

Bravo