Site name

Misliš, dakle jesam

Ako se "uzdržavaju od prosuđivanja u moralnim i političkim uverenjima a prihvataju pravila i zakone svog društva, skeptici nisu opasni za društveni poredak", piše Ričard Popkin u "Istoriji skepticizma - od Savonarole do Bejla".

1

Piše: Zlatko Paković

17. novembar 2017. 17:00

Drukčije kazano, ukoliko je u vladajućem režimu moralnopolitički podoban, skeptik je zapravo kukavica, a njegova sumnjičavost licemerna. S druge strane, ukoliko prosuđuje o moralnim i političkim uverenjima i ne prihvata pravila analize koja nameće političko-finansijska elita, onda je poredak u kojem živi i sumnja - opasan po skeptika.

Iz ovog što smo rekli, jasno je da se sumnja uvek bazira na moralnom principu, svesno ili nesvesno. Moralni stav, tačnije, moralno držanje, uvek je vektor sumnje.

Ukoliko je neko, na primer, skeptik pironističkog usmerenja, te odbacuje svako uverenje o stvarima o kojima postoje suprotni sudovi, onda je uveren da je najbolja moralna pozicija - nezauzimanje stava, a to je samo drugo ime za neodgovornost.

Dakle, kad govorimo o sumnji, mi zapravo govorimo o upotrebi sumnje.

Zastupajući tezu da je "moderna filozofija proizašla iz skeptičke krize koja je dovela u pitanje sve prethodno znanje", Popkin pokazuje da je u XVI veku sumnja upotrebljavana pre svega da bi se kritikovao racionalizam, naime, sama mogućnost uma da dođe do temeljnih izvesnosti, i, s prve strane, da bi se odbranila hrišćanska vera zasnovana na neupitnosti Objave.

Kalvin je u svojoj antiintelektualističkoj gorljivosti došao do tvrdnje, temeljne i u savremenom kalvinizmu, da su verom od Boga obdareni samo odabrani. Dakle, ukoliko verujem bespogovorno, bez i trunke sumnje, to mi svedoči da sam odabran (mada nikad u to ne mogu biti siguran, jer "čudni su putevi Gospodnji"). Kao kalvinist, dakako, sumnjam u čitav svet iskustva.

Na suprotnoj strani od Kalvina, za Dekarta sumnja je metod racionalne analize, kojom dolazi do temeljnog zaključka o jedinoj bespogovornoj izvesnosti, o izvesnosti sopstvenog Ja: "Mislim, dakle, jesam." (No, Dekart će ubrzo napisati da čovek ne može biti oslobođen nijedne sumnje ukoliko ne prizna egzistenciju Boga.)

Reformator Luter, koji je atakovao na mit o apsolutnoj nepogrešivosti pape i raspirio religiozni spor koji će na obe strane podrazumevati upotrebu skepticizma, bio je strastveni antisemita, dakle dogmatičar par excellence.

Vidimo, sumnja se uvek upotrebljava zarad nekog uverenja, a ta upotreba je selektivna. Dakle, važno je odrediti vrednost onog što ostaje izvan sumnje.

Kao antiteza skepticizmu, dogmatizam je, kako piše Popkin, "gledište da se može ponuditi svedočanstvo koje će ustanoviti da bar jedan neempirijski stav ne može nikako biti lažan". Mutatis mutandis, skepticizmom bismo mogli nazvati stanovište da nijedan neempirijski sud ne može biti istinit. To je ona tačka oslonca na kojoj se gradi "konstruktivni skepticizam". U tom smislu, skepticizam je ukidanje autoritarnosti transcendentnog nad empirijskim. Ovo transcendentno, treba li reći, (i) danas se pojavljuje u kapitalu i politici (koja je, u krajnjoj instanci, odbrana kapital-vrednosti).

Čitajući Popkinovu obimnu istoriji skepticizma, uviđamo da u XV, XVI i XVII veku nema upotrebe sumnje a da ona ne podrazumeva prihvatanje neempirijskog suda kao temelja istine. Najdalje i najdelotvornije u odbijanju da preuzme to neempirijsko kao kriterijum iskustva, odlazi onaj čije je delo s pravom nazvano "arsenalom za prosvetiteljstvo". To je Pjer Bejl, čovek koji je u oporuci napisao da umire kao hrišćanski filozof, ali o čijoj se veri moglo zaključivati samo iz neposrednog poznanstva - ne i iz njegovog dela. Bejlova upotreba sumnje protivotrov je ideološkim dogmatizmima, stoga što počiva na iskustvenom etičkom sudu. To je Bejlov stav da je moralnost nezavisna od religije i da je, štaviše, religija antagonistička prema moralnosti.

Etički stav je, zapravo, temelj delotvorne upotrebe sumnje, njena tačka oslonca i linija njene odbrane. Bez skepticizma koji proizlazi iz etičkog stava, intelektualni rad na razvoju atomske fizike nije ništa drugo do zločin.

Etički stav da se sloboda za koju se svakog trenutka borim prostire sve do horizonta na kojem ne samo da ne ugrožava slobodu postojanja, delanja i mišljenja drugog, nego je i pospešuje, kategorički je empirijski etički stav. "Misliš, dakle, jesam", mogli bismo to da izrazimo dekartovsko-levinasovskom formulom odgovornosti. Uskraćenost tvog bivstvovanja, znači da ne mislim, da, naime, nisam (Ja).

Kad je Pjer Bejl pisao da nikad nije sreo nekog nemoralnog ateistu, zaključivši da bi društvo ateista bilo moralnije od društva religioznih, imao je u vidu to da pripadnici jedne religije drže da su moralno superiorniji od drugih, jer je njihova vera Bogu najmilija.

povezane vesti

Vučićev kič

1

Piše: Zlatko Paković

Ibzen ili banket reforme

1

Piše: Zlatko Paković

Kritika nacionalističkog uma

3

Piše: Zlatko Paković

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Мiloš J. Kosovac

18. novembar 2017.

Dobro, Well, ovo ću slušati na Pinku i čitaću u Infomeru. No, tamo nema nikoga koji bi mogao ovo da sluša ili da čita, a šta ćemo što nam baš takvi odlučuju ko će da nam rukovodi državom i sve nas za ular na pojilo vodi. No, gde je ta intelektualna pozorišna elita da ne prihvati ponudu da bude postavljen pozorišni komad "Ajštanovi snovi", napisan od američkog teoretskog fizičara,a režiran o dlukavog Unkovskog. Nisma hteo da glgledam prstavu, ali sam suradna otišao da slušam predavanje istog pisca i fizičara, “Nauka i umetnost” za da ga ptomo pitam i zamerim mu sldeće: Pitao sam: Vi ste rekli da je najvažnija mašta i razmišljnje, a cilj je istiina. Tako su mislili i radili da bi za ISTINU život dali Jovan Krstitelj i Isis Hrist. No, ja ne mislim da ima Boga van Ćoveka, ako tamo nije zaseo Đavo ili Sotona kako su govorili Jovan i Isus. Čovek je stvorio Boga, a ne obrnuto. Poštujem poznatu misao izrečenu još u šestom veku pre n.e. od strane Heraklita Efeskog: “Kosmos nije stvoren ni od bogova ni od čoveka, nego je uvek bio, jeste i biće večita vatra”, što je kasnije potvrdila savremena nauka. No, odkada je Crkva pad zaštitom države, koja po definiciji Platona je sredstvo za ekspoalatciju klase koja nema vlast od strane klase koja je na vlasti, porpuno je izdala Božje ideje Isusa i Jovana. Blizak prijatelj oboženog Nikole Tesle, Samuel Klemens, poznatiji kao Mark Tven, tvrdio je da „Kada bi Hrist sada bio ovde, postoji nešto što sigurno ne bi bio - hrišćanin!“ Nikola Tesla je bio Oboženi Čovek, čak je kosu šešljao kao Isus – sa razdeljokm na sredini glave. Za razilku od Ajnašajna koji je bio đavolast, a od takvih ne bih da čujem i vidim njihove snove. Ovo bi vam potvdili njegova prva supruga, Srpkinja Mileva i stradala njhova deca jer ih je napustio, iako je jedan sin bio teško bolestan. Tačnije patio je od epilepsije, a to nije bolest već stanje, u koje ga ja uveo otac Đavo – Albert Ajnšajn. Možda ne znate da je Ajnštajnu pomagala matematiku Mileva dok su zajedno studirali, koju je Ajštatn oženio, pa ostavio. Kada ste govorili šta ste istraživali u ranoj mladosti, konstruisali ste raketu, na to vas je terao Vaš Ego, a to je Đavo u Čoveku, koga vremenom treba da se čovek oslobodi Ega kada dosegne svoje duhovno Visoko Ja. Baš kao što raketa koja se oslobodi onog dela sa goirivom kada uđe u orbitu planete Zemlje. Urpotivnom čovek ostane glup. Pomenuli ste DŽojsa i njegovu dramu u kojoj tinejđer umire zbog ljubavi prema devojci. To je upravo primer nedovršenog, nedozrelog čoveka, a psiholozi no i psihijatar Piter Skot u svojih devet kniga, a dovoljno je samo jedna „Put kojim se ređe ide“, reći će Vam, da takav adolescent nije imao pomoć od roditelja, nije imao potrebnu ljubav od svoje majke, bio je glup. To možete da pročitate u knjizi „Granična ličnosti i njena različita lica“, od profesora pihijatrije na Vašangntosnkom univerzitetu u Sent Luisu, Dragana Štraljića i Mirjane Divac, pshološniknje na Beogradskom univerzitetu. A Vi kao naučnik znate da za Kosmos nema smrt, jer je sve sada i ovde, jer materija prelazi u energiju i obrnuto, poznata istina u hrišćanstvu „iz pepela smo stvoreni, u pepo ćemo se vratiti“. Jedino što se u Kosmosu menja i napreduje je UM. A da bi se menjao većna čovekova težnja je obožiti se. Malo je, a mnogo ima umetnčkih dela koji ne doprinose da um napreduje, kao što ima mnogo tehničkih otkrića koji služe ljudskim Sotonama, to su oni koji se celog života nisu se oslobodili svoga Ega – Ja, pa Ja - da prave zlo drugima. Manjina pravi zlo većem delu ljudske populacije. Bio sam kod ćerke u San Frnacsiku baš kada su trajali izbori. Nisam otišao da se šetam već da pomažem - da uzimam dvanajestogodišnu unuku iz škole jer je igrala i pevala u glavnoj ulozi u Centralnom gradskom tetaru, i vraćao je kući. Čuo sam šta je rekao Oboženi kanditat Sanders: „Samo 1% bogataša (Isus bi rekaa Sotona) raspolažu sa 99% kapitala“. Kao što je poznato da samo osmoro od svetske Sotone raspolažu sa kipatalom koleko imaju polovina ljudi u svetu, tačnije koliko 3,6 mijalrde ludi. Sve ovo pričam da bi Vas pitao kako da sprečimo da i dalje Invalidi duha i čovečnosti vladaju svetom. A najsilniji su u SAD gde je nanjveći broj naučnika i protivnika Sotona, da spomenem ovogu puta samo dvojicu, a Isusovi sunarodnici: Noam Čomski i Berni Sandres, koji bi glatko pobedio Sotone Kluintonovu i Trpampa na izborim da su u SAD mogući pošteni izbori. Ono što je bila Rimska impeija u vreme svetih Jovana i Isusa sada je su to SAD. No, treba reći da Rimski izaslanik Pilat je ukorio Iroda Antipu najtežim rečima i pretnjom oduzimanjem vlasti dobijenim od Cezara zašto je ubio Jovana. Dok je Isusa poslao na raspeće na insistiranje Jevreja - Visokog svešteinka i glasanjem prisutnog naroda. Međutim, Boga Južne Amerike, no i celog naroda širom Planete za koga su se Jovan i Isus žrtvovali, plaćenici, a u ime državne Institucije Cija, imperije SAD, lovili su Če Gevaru po prašumama Kolumbije dok ga nisu rastrgli svojim ubojitim puškama. Kandidartkinja za predsenika Imperije, Hilari Klinton slaviljenički se nepristojno radovala kada je gledala u raskomadano telo Gadafija, Boga Severne Afrike i celog porobljenog sveta. Za razilku od Irodiade, iako je naručila da se Jovanu Kstitelju odrubi glava, nije mogla ni da pogleda kada su joj donele na tacni Jovanovu glavu. Sadašnja Imperija u kojoj Vi živite i raditie, lovila ja kao zver Huseina, predsednika suverene države Irak. Urušili su Siriju sa namerom da raskomadaju i njenog predsenika Asada. No, umešala se sila naroda iz koje potiči najveći broj duhovnika Bogova, među kojima samo pisaca ima takvih kojima svaki gimnazijalac može da nabroji deset imena koji još uvek nisu prevaziđeni, po meni na čeli sa Dostojsvkim, za neke druge to je Lav Tolstoj. Hvala!