Site name

Ipak Stojadinović

Vučić izgleda ponekad misli da jednim velikim modernim potezom 'prosvećenog apsolutizma' može sanirati sve tekovine i posledice 'seljačkog staljinizma'

A, šta mislite ko će biti šef kabineta Ane Brnabić pošto je Vučić svoje preveo na Andrićev venac?

8

Piše: Zoran Panović

17. jun 2017. 15:00

Ipak Stojadinović

To ime će mnogo reći u smislu tehnologije komunikacije između Andrićevog venca i Nemanjine. I tu lako može biti 'senzacija'. Samo što 'šef kabineta' verovatno ne bi toliko dugo bio bez funkcije kao Bata Gašić.

Stvarno verujete da je velika drama zbog izbora Ane Brnabić u SNS i SPS? Pa zar nije bolje da nezadovoljnike u javnom mnenju zbog LGBT premijerke apsorbuju Ivica i Palma nego Boško Obradović ili neko sa tvrđe desnice ko nije pod kontrolom.

Brnabićkina vlada se mora gledati u kontekstu Vučićevog odnosa prema 'beogradskom pitanju', a njen rok će i zavisiti od Vučićeve strategije po prestoničkom rebusu u odnosu na parlamentarne izbore.

Bude li Zorani Mihajlović još i 'podeljeno' ministarstvo radi nečijeg 'namirivanja' ona lako može biti najveća gubitnica izbora. I zbog neostvarenih premijerskih potencijala (koji su realni), a i iz stranačke pozicije ako tamo v.d. bude Nebojša Stefanović. Mada se učinilo da gostovanjem u „Amidži šou“ njene akcije rastu.

U onoj euforiji nakon Petog oktobra koja sad pomalo deluje naivno, čula se i teorija da je Srbija toliki civilizacijski prevrat napravila da je maltene ostvarila onu utopiju iz Platonove 'Države' da će vladati najumniji, filozofi dakle, jer su zanesenjaci znali kako Mićunović skoro poetski zbori o Spinozi i Tomasu Pejnu, kako to o Tokvilu i Slobodanu Jovanoviću čini Koštunica, ili Đinđić o Karlu Šmitu ili Jirgenu Habermasu. Ali, Miloševićevo 'malo morgen', uzvratilo je udarac i do danas kao zalutali metak luta ovim prostorima.

Sa Vučićevom odlukom da Ana Brnabić bude premijerka, ova zemlja kao da ostvaruje novu utopiju – da civilno društvo zaista može imati neku realnu vlast u državi, odnosno da se bar neke temeljne vrednosti civilnog društva nametnu kao državni prioriteti. Utopiju što pre treba zameniti realizmom, jer meni ljudi upućeni u kuloare i konstelaciju moći, ne pominju mnogo ni civilno društvo, ni reforme, ni LGBT orijentaciju, niti se mnogo uljuljkuju cool reakcijama na Anin izbor sa Zapada, niti se sekiraju zbog Ivice, već kažu da je 'pobedila jedna linija sa galerije'. A, na galeriji gde je bilo mnogo 'linija' u vreme zakletve ne sede poslanici Srpske napredne stranke. I što za Srbiju, naglašavaju, uopšte ne mora biti loše s obzirom kakve su neke druge konkurenstke 'linije'. I da onda reforme treba posmatrati 'u koleraciji', pa običan čovek nek' dešifruje.

Vučić je podsetio jasno i cinično svoje naprednjake da je i on malo doprineo njihovoj pobedi pa otuda je logično i da uvaže njegov stav da premijer ne mora biti iz SNS, iako je delegacija SNS na kosultacijama u Predsedništvu hrabro imala kontra stav.

Na famoznoj Vučićevoj konferenciji za medije gde je obnarodovao Anu Brnabić, Vučić je poručio i da moraju odgovarati oni koju su napali novinare na dan njegove zakletve, ali nije propustio da se verbalno obriši na opoziciju i na tom mestu je pokazao kontradikciju: S jedne strane, optužio je opoziciju da se ponaša kao Milošević jer organizuje 'kontramiting', a s druge je insinuirao u Miloševićevom stilu da opoziciju u stvari čine 'snage haosa i bezumlja'.

Demokratska javnost od Ane Brbnabić očekuje da se ponašakao kao premijer 'osigurač'. Šta to znači? Pa slično kao što je Tijanić bio ministar kod Mirka Marjanovića, ali u jednom trenutku kad je pređena crvena linija, on se povukao. U tom smislu časna ostavka je najveća moć u rukama Ane Brnabić. Ili bar jasno izrečen stav (bude li prelaženja crvene linije), koji će na momenat zaličti na 'kohabitaciju'. To će biti i mera stvari, koliko će nova premijerka sebe emancipovati od utiska marketinške fore i simpatičnog rekvizita u Master of Puppets režiji.

Bila bi greota da sad Ana piše neki novi ekspoze, kad ima onoliki Vučićev koji on nije stigao do kraja da realizuje. Dovoljno je da ga 'apdejtuje'. Jel' Vučić jasno kazao da je poklon knjige ministrima na poslednjoj sednici Vlade koju je vodio kao premijer, delio po 'triki kriterijumu', pa je tako Ana Brnabić dobila knjigu o ministru finansija i premijeru Kraljevine Jugoslavije Milanu Stojadinoviću. LJudi koji ga dobro poznaju kažu da Vučić obožava Stojadinovića i da se ne bi poigravao s njim, odnosno sa osobom kojoj poklanja knjigu.

Vučićeva odluka još više je etablirala NALED (Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj), odakle Ana potiče, koja bi tek sad kao think tank mogla imati ekspertski uticaj – pozicionirana kao ključni sagovornik Vlade i Parlamenta, sa potencijalima reformskog 'Hizmeta' u dubini srpskog društva (administracije).

Pomenu Vučić i kontroverznu muzičku fontanu na Slaviji. Pretpostavljam da oni koji kritikuju ovu 'instalaciju duginih boja' (koja bi kao takva možda trebala da dođe pod ingerenciju Ministarstva kulture), ne primećuju kojom brzinom se gradi 'Hilton' par stotina metara odatle, i ne razmišljaju da li će, i pod kojim uglom fontana moći da se vidi iz 'Hiltona'?

Da se pohvalim, i ja sam dobio par opklada da će Ana biti premijerka, ali kladio sam se tek za Đurđevdan, dok je moja koleginica Radojka Nikolić još prvog marta na uporno insistiranje Jovane Joksimović na Pinku rekla da će novi premijer verovatno biti Ana, pa je par dana kasnije uradila intervju s njom za 'Biznis' magazin, a Anina 'intonacija' bila je premijerska. To je pojačalo 'kvotu'.
Kao predsednik Republike, Vučić svoju delegiranu vladu uvek može da kontroliše i arbitrarnim metodom i 'bilateralnim odnosima' sa pojedinim ministrima kojima bi premijer bio samo formalno nadležan.

Kao što se Mirko Cvetković, na primer, pitao o Kosovu ili o naslovnim stranama Tadićevih medija. Mada, bilo bi interesantno videti dijalog između Albina Kurtija i Ane Brnabić, zar ne? Iako je Vučić najavio podelu dužnosti – Ani ekonomija i administracija, Dačiću politika, bilo bi celishodno i u političkoj sferi iskoristiti i pozitivne reakcije povodom Aninog imenovanja na Zapadu i u Regionu.
Vučić izgleda ponekad misli da jednim velikim modernim potezom 'prosvećenog apsolutizma' može sanirati sve tekovine i posledice 'seljačkog staljinizma'. A, čak nije odoleo ni da na istoj konferenciji čin obnarodovanja Ane (koji jeste bez sumnje prosvećen) relativizuje verbalnim drvljem i kamenjem na 'snage haosa i bezumlja'. Sve je to moglo elegantinije. Potez više, jer opozicija je već bila matirana. Možda će moći u budućnosti.

Pokazala se ispravnim tvrdnja da je logično da Vučić 'vrati klatno' nakon što je Bratislav Bata Gašić otišao 'na Brdo', kako se žargonski zove BIA centrala, i kada je 'fugovanje' počelo od strane opozicije cinično da se uvodi u žargon kao politički stil. To je značilo velike šanse da nova vlada bude uslovno rečeno 'ženska vlada', u smislu 'da ćemo s našom prvom premijerkom (i njenim ministarkama) prebaciti domete i Milke Planinc i Jadranke Kosor i Željke Cvijanović'. I tada je bilo jasno da SPS može računati samo na 'kompenzacije'.

Ne zaboravite da je Ana kao ministarka znala reći da je dobro da Srbija ima premijera 'koji ume i da podvikne' (Vučića), a 'našoj eliti' je poručila da napadima na sve, pa i na ono što je dobro urađeno, Srbiju tera u beznađe. Možda bi na čudan način upravo nova premijerka mogla biti i opoziciji motiv da napusti nihilističku fazu i krene u pravcu onoga što im je i Vučić poručio – pobedite me hrabrošću i istinom!

Ana je kao ministarka rekla i da se 'za sada' neće učlaniti u SNS zato što još nema poverenja u stranke. A, šta ako u međuvremenu stekne poverenje u stranku? Da li bi njen ulazak u SNS pomogao i opoziciji da se mane antipartizma i okrene stožernosti. Putu povratka u nedra DS. S time što nestranačke ličnosti u opoziciji nisu fascinirane Šutanovcem kao Ana Vučićem. Što može biti i Draganov kvalitet.

povezane vesti

Salvete su opet u modi

3

Piše: Zoran Panović

Kamenčić u cipeli

11

Piše: Zoran Panović

Ženska vlada

3

Piše: Zoran Panović

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Ducista

17. jun 2017.

Kako li se osecaju clanovi i rukovodstvo SNS-a? Dobri ste da glasate za mene u skupstini, ali se gadim da budem jedna od vas. Ili oni samo misle kako da dobiju posao komunalnog policajca (clanovi) ili mesto u nekom upravnom odboru (funkcioneri).

gg

17. jun 2017.

Ko je ovaj covek? i zasto je upucen u sve medijske propagande?

Milovan

17. jun 2017.

Da, da, "sa aspekta javnog interesa, najbolji izbor Aleksandra Vučića je Ana Brnabić". Gaarantovano. Međutim, ne zabrinjava toliko dijalog između Ane i Albina Kurtija koliko brine dijalog Ane i Vulina, ili Đurića, možda čak i Ružića. Stari su to jolpazi, mogli bi da se otmu kontroli kad nema autonomnog već samo teledirigovanog krnjeg autoriteta. Još bitnije je da Ana u staru javno definiše crvenu liniju. Ne samo zbog nas....

no fun

17. jun 2017.

Pravo je čudo da u jednom zamalo civilizacijskom kontinuitetu kakav je naš postoji izreka -Čist račun, duga ljubav.- Čak i da je u pitanju pozajmljena mudrost lepo je imati je u kolektivno svesnom ako se ima svesno a kolektivno.. Šteta što nismo upoznati sa razlogom zbog kojeg je Milan Stojadinović omiljeni političar novog predsednika republike. Ako je u pitanju još uvek sveža fasciniranost bivšeg premijera Stojadinovićevim finansijsko-privrednim veštinama to još može da zvuči utešno. Stojadinovićevog dinara su se sa setom sećali seljaci u Srbiji sve do kraja XX veka (lično proverio). Ako je pak u pitanju politička veština onda je to manje utešno kao što se pokazalo i slučaju pada samog Stojadinovića. O ideologiji da i ne govorimo. Opet ako je reč o nekoj poklon projekciji u kojoj je Brnabićeva novi Stojadinović, Vučić novi princ Pavle, Rusi novi Britanci a EU nova nacistička Nemačka onda nas za par godina čekaju fiskalne -kaznene ekspedicije- koje će uz pomoć novih ljotićevaca (reformisani SPO?) sprovoditi neke tetke iz Luksemburga sve dok ne dođe potpuni bankrot posle kojeg će se umesto očekivane pomoći iz Rusije na vlasti učvrstiti revolucionarni pankeri sa podrškom iz Engleske i krenuti putem novog samoupravljanja! Želim da verujem da bi takva insinuacija bila dokaz da imamo predsednika sa smislom za humor. Ekonomiju na stranu. Jedan od najvažnijih preduslova za političku i prateće katastrofe predstavlja nedostatak kadrova. Da je SKS imao neki drugi kadar da ode na Fushe Kosove-Kosovo polje i objasni tamošnjim (izgleda isto SKS kadorvima) srpskim vođama zašto kosovski Albanci nisu doživeli sudbinu istarskih Italijana ili vojvođanskih Nemaca i da Kosovo republika nije plod albanske zavere nego da Albanci žive jedan komunistički,jugoslovenski i ne u maloj meri srpski projekat jugoslovenske Albanije u pokušaju, koji ne može da se –reši- niti tenkovima, niti genocidom i da im jedina pretekla opcija ili da dođu da žive u Rankovićevo ili da naprave dil sa albanskim političarima koji se u tom periodu nisu još toliko antibirokratizovali da ne poštuju dil kao što ih je višedecenijska srpska škola primenjene politike naučila, svih mu zajednica srpskih opština, cenim da bi bilo bolje. Bez želje da krivicu za to pripišem čistki liberala koju je sprovela dekadentno nostalgična poslednja Titova sovjetska faza jer je to očigledno. Moderni SKS (SPS) pa i SKJ (PS) su donedavno imali takve kadrove koji su još devedesetih uspevali da osvoje milion glasova na Kosovu. Trebalo bi opravdati poverenje tih glasača. Oni duguju tim glasačima, kako srpskim tako i albanskim.

Dusan Komadinovic

17. jun 2017.

Pisac ovog uratka se kao i obicno bavi mlacenjem prazne slame.

Ne damo Danas

17. jun 2017.

Ko razume, shvatice ...

Dragan

18. jun 2017.

Znamo da si dobro obavesten iz prve ruke, ali nisam ocekivao da ovako jadno pises. Malo dodatne nastave iz srpskog jezika, konstrukcije recenice, pravopisa, dobro bi ti doslo. Kod Vucica na kafi mozes fasovati samo malo tog njegovog , lose prikrivenog ulicarskog vaspitanja .

Svetislav Jovanov

19. jun 2017.

Gornji Panovićev komentar je zanimljiv najviše zbog toga što jezgrovito pokazuje - na neposredan i simboličan način - JALOVOST (političku i profesionalnu) sadašnje koncepcije "Danas"-a. Naime, i pored časnih izuzetaka poput Corax-a, "ludog" Basare i Vladimira Jokića (simptomatično, svi "pobegli" malo na humornu stranu), ovu koncepciju i dalje uporno odlikuju samo(za)dovoljnost, hermetičnost govora i jednoumnost. Jer, šta je,npr.,Panovićeva monstruozna fraza "sa potencijalima "Hizmeta" u dubini srpskog društva(administracije)", nego ko zna koji po redu primer prvih dveju odlika koje sam pomenuo? Detalji, pak, kao što je spajanje Mićunovića sa Spinozom (mistifikacija teme) ili asociranje sa Brnabićke na Milku Planinc (beslovesno: Milka je imala moć, Panoviću) nisu samo simptomi jedne vrste komentara koja "poetskim uzletima" nadoknađuje odsustvo KONKRETNE ANALIZE, već su manje-više i odlike strategije lista. Uz sve to, indikativni izraz "ljudi upućeni u kuloare i konstelaciju moći" plastično odslikava vrstu jednoumnosti koju možemo (ugledajući se na ZP) najbolje označiti kao KULJIŠIZACIJU: pretvaranje nepouzadnog podatka (anegdote) u nedefinisani trač, koji eto, zvuči "višeznačno". S druge strane, pomenuto čašćenje Mićuna Spinozom jeste i novi primer druge bitne strategije "Danas"-a,ĐORG(OV)IZMA- to jest, lupetanja o raznim važnih kulturno istorijskih temama kroz "filter" mutne antropologije jednog penzionisanog svaštara. Nema, dragi moji, nezavisnog kritičkog delovanja bez temeljnog preispitivanja - istraživačkog i moralnog: ne može vam, npr, pisati pozorišnu kritiku čovek se bavi režijom (a nije Spinoza, niti Spinola!), niti se može onako olako naivno pisati o Makronu, koga bi i sam "pokojni" Žižek nazvao "lakejem bankara"! Mnogo pozdrava