Site name

Oklagije i prangije

U Bubanj potoku je otvorena Ikea. Od toga ima li stvarno u njoj srpskih oklagija, bitnije su mi reči koje sam davno čuo od relevantnih Skandinavaca - da je Ikea 1991. najozbiljnije razmišljala da se pozicionira u Jugoslaviji, ali da je njena procena bila da će biti rata, pa su odustali.

8

Piše: Zoran Panović

12. avgust 2017. 15:00

Oklagije i prangije

Kontam - ako sad otvaraju robnu kuću, onda valjda prangija neće biti.

Znao sam čoveka koji je uvek rakiju kupovao u prodavnici iako je rođen maltene u šljiviku - između Kosjerića i Bajine Bašte. A kad su ga pitali zašto pored vrhunskih 'domaćih' (pravljenih u kućnoj radinosti) rakija on kupuje 'fabričku' - odgovarao im je: 'Više verujem inženjerima nego seljacima.' Tako se i mi uzdajmo više u Ikeine menadžere i njihove procene nego u srpske dark tabloide koji sladostrasno prenose procene svetskih eksperata o neophodnosti promena granica na Balkanu i pravljenu 'optimalnih'. I sve to garniraju komentarima domaćih eksperata kojima ide voda na usta.

Narod je u Bubanj potoku pokazao da je željan Evrope. Čak oni Ikeini hektari ostavljaju utisak neke vrste eksteritorijalnosti. Narod na otvaranju robne kuće mi je pomalo zaličio na Bugare koje sam sretao od Dimitrovgrada do Niša neposredno po padu Todora Živkova. U smislu optimizma čak i kad si golja. Nekad je dovoljno i prošetati. Nije loše da deca u ekskurzijskom paketu posle manastira Ravanice i prirodnjačkog centra s dinosaurusima u Svilajncu obiđu i Ikeu. Milorad Dodik svaki čas dolazi u Srbiju da bude uz Vučića, a eto juče ga nije bilo u Bubanj potoku. Bolje da je juče bio, a da je neki raniji povod preskočio. Ikea je još jedan dokaz o Petom oktobru kao revoluciju pre svega u smislu nadoknađivanja propuštenog razvoja. I ma koliko Vučić i njegovi blatili 'dosmanlije', ovo je kontinuitet i sa otvaranjem 'Merkatora' 2002. u Beogradu. Naš (tada još i crnogorski) ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, u društvu slovenačkog kolege Dimitrija Rupela rekao je onda, kao Vučić danas, da su dobrodošle sve druge firme iz regiona i sveta koje donose nova radna mesta. Merkator je tada bio najveća strana investicija u Srbiji vredna 38 miliona evra. Ikea je 70.

Eto, kako se nostalgija očas posla pojavi. Dobro, nije baš došlo do toga da ćemo Tomislava Nikolića praviti od blata, ali ipak njegova nedovršena 'kosovska platforma' deluje kao Ikein katalog u odnosu na najavljenu deklaraciju (Bože, koju po redu?), za 'opstanak srpskog naroda' koju treba da usvoje Srbija i Republika Srpska. Sumnjamo da bi Nikolić i Oliver Antić imali takvu nacionalnu imaginaciju i političku snagu za nova 'načertanija' i nove 'memorandume', a na šta odmah aludiraju srpski dušmani i 'unutrašnji neprijatelji'. Kao da mi ne umemo ništa bolje?

Da li će ovo biti srpski odgovor na 'tiransku platformu'? Ili će ovo biti dimna zavesa za epiloge 'unutrašnjeg dijaloga' o Kosovu za koji Vučić apeluje? Da li verujete da će ijedan udarni vučićevski tabloid sa klete latinice preći na ćirilicu ako se usvoji dokument (preporuke) o 'očuvanju naroda' a čega nema bez očuvanja jezika i pisma. Možda i hoće, ali kako će ga onda čitati dušmani? Nije naivan Koštunica bio. On je ustavnu preambulu projektovao maltene kao kletvu - bude li je neko oskrnavio. Čak i neki Vučićev Todo Kurtović.

Zašto Vučić i Dodik spremaju dokument o 'opstanku srpskog naroda' kad on na neki način već postoji. Neka pogledaju poslednje Đinđićevo predavanje, održano baš u Banjaluci neposredno pred njegovo ubistvo, koje je naslovio - 'Od nacionalizma ka patriotizmu'. Da li bi već ovakav naslov Nikola Selaković mogao da sugeriše Vučiću? Bio sam prisutan na tom Đinđićevom predavanju i mogu vam reći da je njegova poenta da interesima srpskog naroda gotovo nikada ne odgovaraju interesi srpskog nacionalizma.

Kad se zovu nacionalne institucije na 'unutrašnji dijalog', kada se puštaju udice o dokumentima za 'opstanak naroda', treba se vratiti u prošlost radi pouka: Iako je bilo dovoljno SANU akademika koji su bili podrška gnusnom režimu devedesetih ispilelom krajem osamdesetih, bio je i nemali broj akademika koji su u tim godinama sačuvali i svoje dostojanstvo i dostojanstvo SANU. Još na godišnjoj skupštini 4. juna 1992. čak 65 akademika potpisalo je zahtev Miloševiću da podnese ostavku i povuče se iz političkog života. Oktobra 1999. godine 45 akademika (tada skoro trećina) potpisalo je Otvoreno pismo 'za promenu vlasti'. Tih dana o tome sam razgovarao sa tri potpisnika: Nikolom Miloševićem, LJubomirom Simovićem i Andrejom Mitrovićem. 'Moraju otići oni koji su doneli nesreću vodeći bahatu politiku koja je ne samo ugrožavala egzistenciju ovog naroda nego je i kaljala njegovo, ipak, dobro ime, u međunarodnim okvirima dvadesetog veka', rekao mi je tada Andrej Mitrović u intervjuu za Danas. Bez takvog distanciranja od sramne novije istorije, nema ni željene promene mentaliteta. Naprotiv, gnusna propaganda zatrovana reaktivnim nacionalizmom, nametnuta tiranijom mediokriteta, opet truje javni prostor i razara institucije kao sumporna kiselina. Režim medijski vrši jak presing na racionalno. Time neurotizuje javno mnjenje, kompromituje svoje realne reformske poteze, pa događaji kao Ikea dođu i kao nadrealni. Ume i opozicija da se do'vati nacionalizma ne bi li seirila što Vučić 'mora da izda Kosovo'. Kao da je to novčić za fontanu želja na Slaviji. Režim tera opoziciju da shvati da je jedina isplativa strategija ona tabloidno spržene zemlje.

Nije tad u Banjaluci Đinđić to nazvao baš 'unutrašnjim dijalogom', ali jeste bio za energičnije prodore u rešavanju kosovskog pitanja. U nacionalnom gutanju žaba, Đinđić je progutao jednu veliku - Miloševićevo izručenje Haškom tribunalu. Sigurno da ni Vučiću u mnogim stvarima nije lako, ali su ga 'dosmanlije' bar poštedele da mora da isporučuje u Hag. Bilo bi interesantno videti kako bi njegov agitprop danas obrazložio isporuku Karadžića ili Mladića u Hag, da se zalomilo Vučiću. Da li bi ih uopšte isporučio? Da li bi to (takvi zahtevi, da ih je Vučić čuo od Brajana Hojt Jia, na primer) značilo njegovo rušenje od strane zapadnih sila'? Da li bi se opredelio za hapšenja, ili bi Vučiću dominantan bio Koštuničin model - ispraćaj uz kaficu u Vladi, i po mogućstvu 'škoda' pride. Kosovo je jedno od ključnih mesta srpske hipokrizije, te je možda otuda zaista poštenije da prvo vlast (Vučić) iznese jasan predlog - koji mora biti i jedna vrsta 'gutanja žabe' - pa da onda otpočne 'unutrašnji dijalog'. Ne samo o Kosovu, jer priča o Kosovu je dijalog o svemu i svačemu. Dijalog bi bio uverljiv samo da ga povedu Vučić, Saša Janković i Beli Preletačević u 'Utisku nedelje'. A posle da se priključe i ostali.

Kad su se zbog izborne krađe zahuktale velike demonstracije 1996/97. i Milošević je imao nameru da otvori neki 'unutrašnji dijalog'. To je, preciznije, bio panel koji je kao moderirala Gorica Gajević. Uz TV kamere. Niko se od bitne opozicije nije odazvao, čak je i poručeno - 'uzmite panel pločice pa pravite plakare'. Sve dok se opozicija tretira kao 'antisistemska' nema 'unutrašnjeg dijaloga'. Vratili smo se u pretpolitičko stanje. Bahatost vlasti i uvređenost neuvažavanjem Vučićevog samopregora neuporedivo su odgovorniji za tu regresiju od opozicionog nihilizma koji bi nekako i Dušana Kovačevića da predstavi kao Vučićevog Knuta Hamsuna.

Čini se kao da sada svaku vrstu 'unutrašnjeg dijaloga' treba da vode mentalne grupacije od kojih jedna za idealno-tipsko stanje uzima otpor NATO agresiji (kao izvorište novog identiteta), a druga 'Sablju' kao jedini način diskontinuiteta i kompenzacije mitologiziranog 'Šestog oktobra' i nedosanjane lustracije. Jedni bi voleli da vreme prkosa i čuvanje mostova uz pesmu, večno traju, da nas ubeđuju da bi tek pobedili da se NATO odlučio za kopnenu invaziju, a drugi bi voleli da je 'Sablja' permanentna i da se odnosi i na fontane, Pekićeve spomenike i Ikeine oklagije.

Šta može da poveže Brežice (Slovenija), Pljevlja (Crna Gora) i Knin (Hrvatska)? Pa 'Prljavo kazalište'. Za manje od dva meseca imali su koncerte u ova tri mesta: Brežice - festival 'Moje mesto' i to neposredno nakon odluke arbitraže o Piranskom zalivu, Pljevlja - MOSI (Međurepubličke omladinske sportske igre), Knin - proslava 'Oluje'. Jel' ovo jedinstveni kulturni prostor?

Inače, pošten da budem, i onomad u Banjaluci ja nisam baš do kraja odslušao Đinđićevo predavanje, jer sam pre kraja otišao na pivo - 'Nektar'. Ali su potonji događaji učinili da se bar dobro sećam onoga što sam čuo. O tome detaljnije kad se zahukta 'unutrašnji dijalog'.

povezane vesti

Zaboravljena 'Strategija'

8

Piše: Zoran Panović

Born to Run, na srpskom

4

Piše: Zoran Panović

Albanski pazl

4

Piše: Zoran Panović

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

mimi

12. avgust 2017.

Vazno je dovoditi sto vise investitora

Lazni napred(nj)ak

12. avgust 2017.

Gomila nicega!

X

12. avgust 2017.

Dobro je da ima novindżijskih radnika, koji čitaju filosofe, slušaju rok i piju pivo. I Napoleon bi zavideo! Lep tekst, stvarno.

ferija

12. avgust 2017.

Sale prangija i Sule Sirotinja trebali bi da idedu da kupedu. belu ladju.

Zoran Kačar

12. avgust 2017.

Gospodine Panoviću , lično vas smatram za jednog od ljudi koji sa ponosom i sećanjem na novinarske veličine, mogu da se nazovu novinarima.Normalno je i da kažem da se u svemu ne slažem sa vama, ali pravim razliku između vas i "ikona demokratskog novinarstva "koje za vreme vođenja " svojih" tv dnevnike, bilo je samo bitno da vas ne pomenu u negativnom kontekstu , jer bi tada osetili svu snagu "demokratije"- tada vladajuće komunističke frakcije.Ovo sam morao da kažem upravo što vas cenim i pravim razliku među novinarima.Sa svojih 65 g. i advokaturo kojom se bavim , dosta toga mi je poznato sada a i šta od čega i od kada počinje.U vezi vašeg teksta ostaje mi ne jasno, iz kojih izvora su vlasnici IDEJE , znali da će biti rata .Od Miloševića koji ga je kao izazvao ili zapadnih izvora, koji ga kao nisu izazvali .Vama puno poštovanje a administratorima ( čitaj cenzorima) sajta se izvinjavam što nisam dovoljno kafanski duhovit i da objave moj tekst, jer samim tim je očigledno da ne pretendujem na glavno urednika.

domaćica

13. avgust 2017.

Odličan tekst. Samo bih dodao da se kao idealno tipsko stanje može uzeti i period kada je ŠIPAD imao prodavnicu u zgradi koja je potpuno narušavala arhitektonski sklad jedne od lepših novosadskih ulica. Lako se može zamisliti Mile Dodik kako tamo prodaje nameštaj ali eto vizija svih Srba u jednoj državi (dok je iz ove koju imamo skoro deceniju pre OTAN bombardovanja pobeglo više omladinaca nego iz cele Krajine ''''95) tako posledično usklađena sa vizijom novog antibirokratskog vožda od Vardara pa do Triglava dovela do toga da Mile prodaje nešto mnogo lakše od supstancijalnih Šipadovih trokrilaša. No to su preminula vremena. Zaista je teško uvažavati Vučićev samopregor kada ge ne uvažavaju njegovi najbliži saradnici poput Vulina koji jednu prosperitetnu Vučićevu uvalja u minimum pet svojih retrogradnih medijskih pojavnosti. Afektacije vlasti na ovakvu kakva se samo poželeti može opoziciju su uglavnom efektni autogolovi ali izgleda da je u redovima vlasti bitno da se uklizava i šutira i daju golovi pa makar bili i autogolovi. Da se pomerim s mesta, kao u duhu demokratskog tržišta i rada na normu diliviri junita. Krajnost svega toga, moguće i sa predumišljajem, dovodi do zaključka da će SNS ojačati i ujediniti čak i ovakvu opoziciju. Cenim da je u ovo doba nepredvidljivosti tek nešto veće od predvidljivosti kraha bjukenenovsko-nešovskog tržišta u svakom slučaju bolje optirati za deklarisanost ka miru i evropskim praksama tržišnog razvoja (kada je već očigledno da bi Putina ovdašnji putinofili degradirali na nivo deke Avrama) nego deklarisano se nuditi za crni smokvin list nekih drugih globalnih pizdarija. Život nije kajmak ali ne mora da bude ni kvarna kavurma.

Umnjak

13. avgust 2017.

I zaista "Danas" nam, uporno i istrajno, otvara oči, Gosp. Panović ima sjajan, nadahnut i nadasve sveobuhvatan pregled. Neka dozvoli da ga nazovem poštenim intelektualcem. Posle ovakvih tekstova saznam više. U ovom tekstu izdvojiću dve stvari koje su meni najjače. Prvo hvalaa što je i on konstatovao da mi u stvari i nemamo akademiju nauka; drugo ovaj ne može da učini predlog jer ne zna, on čeka da se drugi ispucaju a on će onda nešto skrpiti i predložiti kobajagi kao njegovo rešenje koje neće proći ni u kafići ikee. (p.s. te "udice" koje pominje Pane je pustio ovaj na direktni predlog famoznog Krleta koji mu je, njemu, savetovao da "mora" postati tolerantniji prema opoziciji...) Hvala.

duskoSh

14. avgust 2017.

Evo saznajemo u tekstu da cak ni streber Panovic nije do kraja slusao Djindjica onda kada je ovaj bio najjaci i kada ga je trebalo slusati. Nektar je bio bolji. Šta tek reci za one druge koji su mu bili protivnici a koji sada vladaju, neograniceno i beslovesno. Kaze autor da su ostale neke beleske na margini uhvacene dok nije postalo dosadno, dok zov piva nije pobedio. Dobro, da sacekamo pricu i o tome ali utisak nedelje i mozda decenije je da se ne moze uhvatiti smisao u tekstovima Panovica, obavezno pitanje iz analize teksta "sta je pisac hteo da kaze" izbacuje se kao nevazno. Dusko