Site name

Scorpions

Uvek kad čujem Scorpions i Wind of Change (1990), posvećenu padu Berlinskog zida i istinskom pomirenju s Rusima, setim se jednog majora JNA čija sam bulažnjenja slušao na odsluženju vojnog roka.

8

Piše: Zoran Panović

02. decembar 2017. 15:00

Scorpions

On nam je držao političko predavanje i na činjenicu da istočni Nemci trabantima beže masovno iz zemlje, objasnio nam stvari ovako: 'Sad se vidi koliko su jugoslovenski komunisti bili dalekovidi pa su 1950. uveli samoupravljanje, tako da će sad sve zemlje komandno-planske privrede, uključujući i SSSR preći na samoupravljanje'. Rizično je kad takvi mozgovi posle krenu u odbranu srpskih nacionalnih interesa i vekovnih ognjišta.

Onda sam, odmah posle vojnog roka, na utakmici Crvena zvezda – Dinamo Drezden, brzo video da se iz bivše komunističke DDR ekspresno regrutuju i ozbiljni neonacisti upakovani kao 'skinsi' koji su na Marakanu došli kao navijači – ultrasi Dinama. Može se oprostiti Slobodanu Miloševiću i Dobrici Ćosiću što nisu slušali Love at First Sting (1984) i moćne Scorpions singlove s tog albuma - Rock You Like A Hurricane i Still Loving You, ali nijednom srpskom komunisti ili demokratskom nacionalisti ne može se oprostiti ako nisu čuli zvižduke Wind of Change, razumeli reči pesme i prskalice sa MTV spota.

Odsviraju li Scorpions Wind of Change sledećeg četvrtka u beogradskoj Areni, znajte da je to labudova pesma 'kraja istorije' ali i pesma koja je u srpskom bunilu izgubila trku sa Braćom Bajić i stihovima posle kojih se učinilo da Srbija možda neće imati pravo na budućnost – 'na Triglavu neće žito – nek vam seju Tito i Kardelj'.

Inače, meni je te predratne sezone 1989/90. onaj pomenuti major objašnjavao da smo mi (JNA) treća vojna sila u Evropi, a pošto sam i zahvaljujući Scorpionsima znao da nismo treća rock sila (jer Nemačka je sigurno iznad nas), nije me bilo lako ubediti ni u tu mistifikaciju o JNA. O unutrašnjoj destruktivnoj snazi te skalamerije nisam ni razmišljao. Iskren da budem, kad sam u iz vokmena klasića iz Hrvatske prvi put te 1990. čuo 'Ružu hrvatsku', najpre sam pomislio kako je Jasenko Houra vešto pokrao U2, nego što sam to doživeo kao pesmu posvećenu Savki Dabčević Kučar, ili se nervirao se što Bora Đorđević ne snimi posvetu Latinki Perović. Inače, na tom albumu Prljavo kazalište brani Boru Đorđevića od političkog progona, da bi prošle godine sve postalo bizarno jer je Kazalište sa koncerta na MOSI igrama u Pljevljima otišlo u Knin na državotvorni koncert povodom 'Oluje'. Kao da prati 'štafetu mladosti', pa ima koncert gde ona 'zanoći'.

Kad danas kažemo 'tražili ste – gledajte', možda se slabo ko seća odakle potiče ta uzrečica. Potiče iz istoimenog TV šoua američke produkcije koji je TV Beograd emitovala osamdesetih godina. Princip ove kolažne emisije bio je prost: Na primer, gledalac iz Ohaja poželi da vidi kako se dreser mazi sa pitonom, ekipa u nekoj nedođiji ili cirkusu nađe baš takvog, snimi prilog, on se emituje, i na kraju voditelj slavodobitno kaže da je dreser pomazio pitona 'jer je gledalac iz Ohaja to tražio'. Zbog te emisije krenuli su i hladnoratovski vicevi, pa kad je umro Andropov (vladao posle Brežnjeva, a pre Černjenka), na pitanje zašto je umro, u Americi su se zbijale šale: 'Pa zato što je gledalac sa Floride to tražio'. SSSR je tada već gubio istorijsku bitku, a danas je pitanje da li bi Putin baš otišao sa vlasti ili vratio Krim Ukrajini samo zato što je to tražio gledalac iz Milvokija. Jer su se Rusi izveštili medijski i sajber.

Dok se Jugoslavija raspadala u tribalnoj agoniji po principu glasanja za revanšistički nacionalizam – 'tražili ste gledajte' - jedno vreme se činilo da je, što se sveta tiče, Wind of Change pesma 'kraja istorije': Januara 1994. u Briselu je održan prvi samit NATO pakta posle kraja Hladnog rata i raspada SSSR. Zapadni saveznici tada nude bivšim komunističkim zemljama povezivanje putem Partnerstva za mir. A pazite ovo: Posle razgovora sa saveznicima američki predsednik Bil Klinton putuje u Moskvu (13. januara). Vašington obećava najmanje milijardu dolara kao pomoć reformama ruske privrede. Predsednik Boris Jeljcin jamči da prelazak s komandno-administrativne na tržišnu privredu neće biti usporen. Ili ovo: Klinton, Jeljcin i tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk postižu dogovor o atomskom razoružanju Ukrajine (14. januara). Dogovor je da će biti demontirano 176 balističkih raketa sa oko hiljadu i po bojevih glava okrenutih ka Americi. Ukrajina je tako postala prva zemlja u istoriji koja se odrekla atomskog naoružanja. Zauzvrat dobila je uran za svoje nuklearne elektrane i finansijsku pomoć Amerike za konverziju vojne industrije. Amerika, Rusija, Velika Britanija i EU kasnije te godine potpisale su memorandum kojim garantuju teritorijalni integritet Ukrajine.

Treba li sad srpska nacionalna politika da se bazira na revizionističkim nadama da je klatno opet krenulo u drugom pravcu i da će se ceniti i revalorizovati Miloševićev otpor kao globalne avangarde. Kako vam danas izgleda poseta Vladimira Žirinovskog, lidera ruske LDP (samo terminološka sličnost sa Čedinom partijom), 'srpskim zemljama': Na mitingu u Podgorici 1. februara 1994. Žirinovski je rekao: 'Ako oni formiraju evropsku zajednicu od Londona do Beča, mi ćemo formirati istočnoevropsku zajednicu od Knina do Krima.' Sreo se i sa Vojislavom Šešeljem i najavio formiranje sveslovenskog parlamenta. Žirinovski je tada, kako je medijski predstavljeno, Arkanu dao tajno oružje najnovije generacije. To oružje ne zagađuje okolinu, stradaju od njega samo neprijateljski vojnici. Ono je, piše Politika od 5. februara 1994, već isprobano u okolini Brčkog. Očigledno da mnoge reči iz ove posete nisu izgubile na aktuelnosti. Jer im sada međunarodne okolnosti idu naruku. Pomisliće neko. A možda bi kad govorimo o haškim bilansima, mogli da se zapitamo i koliko su neka pansrpska očekivanja iz devedesetih bila optimalna duhu vremena.

Jeste li zaboravili stihove ravnogorca Radovana Bećirovića koje je 1994. u Skupštini Srbije recitovao Vuk Drašković: 'Drino vodo, bar jedno stoljeće, s tebe Srbin vode piti neće. Drino vodo, amanet ti teški, sačuvaj nam naš ugled viteški, nemoj pričat Dunavu i Savi, za naš polom i nas nož krvavi'. Može li se većinski i iskreno, bez nametnutih fraza i deklaracija zbog EU integracija, tako o zločinima sopstvenog naroda govoriti u parlamentima državica nastalih na razvalinama Titolenda? Samoubistvo hrvatskog generala Praljka u Hagu i reakcije u tamošnjem Saboru još su jedan dokaz da ne može. Možda Berlinski proces Angele Merkel može da pomogne oko carinskih ratova i privrede, ali kad su tabuizirani narativi u pitanju – svaki 'Berlin plus' ovde je jalov. Može li bar Srbija voditi spoljnu politiku onako kako bi je vodio Vuk Drašković, čija evroatlantska pozicija u vladajućoj koaliciji deluje unikatno, mada i dragoceno jer je ipak još tu bar formalno.

Ako je opšte mesto da Vulin govori ponekad za svoju dušu, a ponekad ono što Vučić misli, možemo li se bar po principu 'konstruktivne opozicije' ponadati da i Čedomir Jovanović što se tiče ratnog nasleđa i međunarodnih perspektiva Srbije ponekad govori i ono što Vučić misli?

Čedomir Jovanović i Nenad Čanak su od opozicione inspekcije u procesu detekcije i diferencijacije etiketirani kao Vučićevi saradnici, ali to ne znači da zbog kolaboracije s režimom oni nemaju zdravije nacionalne stavove, bar prema ranim zločinima i odnosu prema (anti)fašizmu od patriotskog dela antivučićevske opozicije, bez koje takozvana 'ispravna' građanska ne može oboriti Vučića. Samozavaravajući Vučićev 'keč ol' (politički švedski sto – od evrofanatika do julovsko-radikalskih revizionista) dobio je refleks u neprincipijelnom opozicionom 'keč olu'. Ako su groteskni, onda nam valjda takvi politički konsenzusi nisu ni potrebni. Prvo Vučićevi, pa onda svi ostali.

Nakon haškog triler finala, umesto katarze, region će još dugo biti opterećen onim što je bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford okarakterisao kao 'cirkus na nivou lokalnog simbolizma'. Retko ko danas od čuvara novokomponovanih nacionalnih narativa nastalih na razvalinama jajačke tvorevine ne bi potpisao dosetku Vojislava Koštunice – 'svaku Jugoslaviju u mutnu Maricu', ali je ipak teško osporiti činjenicu da to što odavno nema Jugoslavije ne znači da kriza na ovim prostorima nema jugoslovenski karakter. Sramno izgleda insistiranje na avnojevskim granicama, a ignorisanje i blaćenje avnojevskih principa.

Prema nekim postmodernim teorijama, rat u Ukrajini i težnja da se Višegradska grupa u okviru EU proširi na savezu konzervativnih država pokazuju da se još nije ni Austrougarska raspala kako treba, a kamoli jajačka Jugoslavija.

povezane vesti

Strah i bes, Kraljevo i kraljevski

2

Piše: Zoran Panović

Dno dna ili Vrh dna?

27

Piše: Zoran Panović

Yutopija

11

Piše: Zoran Panović

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

macho mistrust

02. decembar 2017.

Kad se prebroje presude u Hagu JNA ubedljivo vodi sa svojim kadrovima sa svih strana. Uz izuzetke Gotovine i Vasiljkovica ali oni i nisu u Hagu. Takav je posao a vec 99 je bilo jasno da ga i vojna lica bas ne vole. Dok je moj stariji vodnik po kasarnskim hodnicima glasno kukao sto nije upisao elekrotehnicku skolu njegov nad pretpostavljeni je posle posla prodavao benzin pred zgradom. Vreme je zaista sizofreno cemu svedoce dva najistaknutija putinovca u Srbiji, Bosko i Vucicevicela. A i ta Amerika. Spoljna politika je nekako vise u predizbornom sentimentu Melanijine najave of the age of aquarias. Sve i da flinuju Kusnera, kusneruju Trampa i na kraju detrampuju istog gde da se zapeva ona stara '''' you parade your snaze, playing ethnicky jazz on your five grand stereo, braggin that you know how the niggaz feel cold and the slums have so much soul. It''''s time to face what you must fear, right guard will not help you here...'''' kao sto ni sa druge strane nije '''' you work much harder with a gun in your back, for the bowl of the rice a day, sweatin for the soldier till you day then your head is skewed on the stake...'''' Sta god da se dogodi Rusija nece propasti i naci se zajednicki jezik trpljenja sa nekom SAD administracijom. Za to vreme ovde kod nas bolje je slusati cak i glam metal Scorpionse nego hot metal skorpione jer se moze lako pokazati da su procene kako ce u Srbiji do 2050 biti 30% manje populacije bile isuvise optimisticne.

Tom Sojer

02. decembar 2017.

Zorane, ti si jedan od dragulja našeg analitičkog novinarstva. Ja takve grandiozne percepcije niti sam umeo, niti ću umeti da prezentujem poštovanom čitalaštvu Danasa. Raspada mi se mozak od neshvatanja proste stvarnosti u koju smo zapali radom šljama, pacova koji su preuzeli vlast devedesetih (neoriginalna, Borina) a boga mi, vladaju i danas, ne samo u Srbadiji, nego malo mnogo šire. Dalje nemojte čitati, psovka je, a ni ja ne volim psovke. Dakle: Kada su nas ti i takvi izveli iz Titovog Jajca, odveli su nas pravo u (na), najpre 5, potom 6, pa na 7 klinaca (lin=ur) krasnih. Pa šta, reći će neko. Pa ništa, lepo je pederima, prostitutkama, i po nekoj lezbejki, a mi? Ma daj bre, Tome, za vas takve cepidlake, nabavićemo mi supersoft kondome, biće i vama lepo. - Meni pukne film. - Slušaj, bre some, progutaj kondome! Vi tucate u zdrav mozak. E, to više neće ići!

Veljko

02. decembar 2017.

Wind of change je (meni) jedna od najiritantnijih pesama u istoriji pop-rok muzike..

Мiloš J. Kosovac

02. decembar 2017.

Ko što su pokavrenjaci od Božje ideje napravili Crkvu pod okriljem dražave, koja po strukturi i nameni je nasilna a u službi vladajuće klase, tako je Panović i većina kao on, od bogojavaljanja u vidu Bit, Hipi i Rok pobune, od revolucionarne kulture napravili zabavu za koju je preporučeno da je lakše podnose treba da konzumiraju sedative, od majeftineieg piva pa sve do heroina. Inače, da nije Crkva kao institucija u službi države zalopotebila ideje Jovana Kristetelja i Isusa Hirista, najbolji duhovi koji su prepoznali najvišu duhovnost ljudske svesti koja se pojavila bili bi slavljeni kao Bogovi. A pojavili se masovno u najtragičnijem Dvadesetom veku, prvo kao Bit (Beat) generacija, naravno tamo gde je uticaj Crkve bio najslabiji – u Megapolisu Njujorku i Nestvarno lepom San Francisku. Pojava Bit duha su bile pisane misli slobodnih ljudi nastali u zagušljivim barovima, potopljeni džez imaprovizacjama, kada je um upućen samo na svoje kreativne misli. Na stvaraoce bit generacije, osim američki transcedentalisti uticali su engleski romantičari i francuski nadrealisti. Najznačajniji datum je onaj koji se desio u “Six Galeri” u San Fracisku 1955. godine, kada je Allen Ginsberg pročtiao svoje remek delo, stihove – “Howl” (“Urlik”) koja je izazvala do tada nepoznate emocije, a njen efekat na ustaljene norme je bio taj da je protiv izdavača pokrenuta optužnica jer je pesma opsena. A prvi stih glasi: “Video sam najbolje umove moje generacije uništene ludilom, gladaju histerično goli…” Tu je i nauticajniji za to vreme Čarls Bukovski, sa porukom:” Činilo se da čovek ima samo dva izbora - živeti u užasu ili biti propalica.” Osim što su mladi regrutovani za rat, državni troškovi su rasli, a sa njiim i nezadavoljstvo. Poučeni iskustvom pobunom studenata u Evropi 1968. kada su države koristile sva raspoloživa nasilna sredstva da ih ućutkaju, talentovani mladi ljudi dobre duše u Americi zaključili su da revolucujom, tučom i ubijanjem nije moguće pobediti sotone, zato su se vratili načinu samožrtvovanja kako su to izveli Sveti Jovan i Isus. Po ugledu na nobelovca Hermana Hesea, mladi rastrzani između potrebe za sigurnošću i želje za slobodom i nazavisnošću, krenuli su putem ka središtu duše. Čitali su Heseove knjige, “Sidartu”, što u prevodu znači - “Onaj koji je postigao cilj”, “Stepskog vuka”, “Demijana” i druge. U isto vreme Herbert Markuze, koji je predavao Marksizam na Njujorškom univerzitetu, postaje duhovni guru među mladima koji su čitali njegova dela ili samo čuli njegove radikalno revolucionarne predloge, kojim je tražio da se prekine sa ustaljenim normama i industriskom civilizacijom, prestanak svakodnevne borbe za opstanak i nastojanja da se razvijaju istinite ljudske potrebe za mirom, slobodom, zajedništvaom, lepotom, umetnošću i srećom. Tako se rađao boemski pokret u umetnosti i kniževsnosti, a rastao uticaj roka i džeza u muzici. Mladi su iritirali oligarhiju noseći majce sa likom Boga - Če Gevare, koga je CIA godinama lovila kao zver po Južnoj Americi. I, ubili ga. Baš kao što su rimski legionari lovili hrišćane i raspinajali ih na krtsače ili bacali zverima da bi zabavljali publiku okamenjene svesti.. Ma da treba reči da u osnovi sadržaji roka i hipi poezije u SAD našli su izvor u sadržaje najboljih kantri muzičara, kakav je bio Vudi Gatri, čiji sin Alro Gatri je nastupao na Vudstoku, a očev stih sa portretom je na ulazu u NJujorški muzej glasi:”J don’t know how far / J’am going to have to go to see my own self / Or to hear my own voic “. “Ja ne znam koliko daleko treba da idem / Za da vidim sebe / Ili da čujem soptsven glas.“ Vudi Gatri je bio jedan od najvećih boraca za radnička prava. On je počeo da piše i peva stihove, svirajući na gitari i usnoj harmonici beračima plodova na imanjima velikoposedinika, koji su plaćani manje nego robovi. Jer, robovima su robovlasnici obezbeđivali boravište i hranu, dok su najamne radnike plaćali samo po šet centi za celodnevni rad, od sunca-do sunca. Gatrijevi stihovi su po sadržini i vrednosti bili direkno provokativniji nego propovedi Svetih Jovana i Isusa Hista, kasnije hrišćanskih apostola, zbog čega su veloposednici plaćali batinaše da ga bezbol palicama umlaćuju do besvesti i lome gitaru na komade.

Мiloš J. Kosovac

02. decembar 2017.

Za Panovića major JNA je bulaznio kada je govorio da će i neki drugi morati da primene samoupravni sistem, što nije bilo realno, jer invalidi duha i čovečnost vladaju svetom. No, istina je kod majora, ne kod Panopvića, kada je u pitanju božanstvenost samoupravnog sistema. Za razliku od kapitalizma, koga nazivam pravim imenom – banditizam, jer počiva na Sedam smrtnih grehova. No, Panoviću je sada mngo ugodno, a još ne mora da misli kako je većini u Srbiji i širom sveta. A evo je istina: Vladari američkog kapitalizma, neko je napisao da ih je oko hiljadu, ovom prilkom država Pensilvanija, bili su ubeđeni da će poznata grupa umova, mirotvoraca svojim proglasom sa osvrtom na aktuelne probleme da potvrde predlozima i rešenjima da je kapitalizam najbolji sistem. Platili su troškove rasprave, kojom prilikom su se sastali Filip Noel Baker, prvi predsednik komiteta za razoružanje UN-a i dobitnik Nobelove nagrade za mir, Eva i Linus Pauling, nosioci Nobelovih nagrada za hemiju i mir, Aurelio Peccei, predsednik Rimskog kluba i dr.Ivan Supek kao domaćin u Dubrovniku. Nakon jednonedeljne diskusije o razoružanju, ekologiji, ljudskim pravima, solidarnosti u privredi i lokalnim sukobima sastavili su deklaraciju koja je bila prihvaćena na sednici na velikoj koferenciji 04. jula. 1976. u Filadelfiji, a povodom dvestote godišnjice nezavisnosti SAD. Zajedno sa poražavajućim zaključcima za bogatune, sklonjeni su od javnosti također i predloženi temelji pokreta Svetskog jedinstva i ugrađena humanistička načela koja su bila predložena konferenciji, a koja se u celini oslanjaju na Isusove ideje i poruke, a evo kako glase: I. Očuvati život i uvažavati dosadašnji napredak. II. Zaštititi prirodu od propasti. III. Afirmisati ljudsku jednakost i slobodu. IV. Proširiti saućešće i solidarnost na sve ljude. V. Tražiti istinu. VI. Primjenjivati istraživanja i upravljati razvoj prema opštoj blagodeti. VII. Gajiti lepotu i umetnost. VIII. Prenositi humanistička načela u legalne norme. IX. Praktikovati svetski sporazum, saradnju i mir. X. Biti dobar. No, kada su vladari našim životima dobili usvojeni dokument, potpisan i od njihovog ekonomiste Dr. Milton Fridmana, zadnju sednicu je vodio Akademik dr. Ivan Supek, u kome je pisalo da je najbolji sistem za ljudski rod Samoupravni sistem, platili su troškove i dokument sakrili od javnosti. Ovo sam čuo od dr.Supeka u intervjuu koji je emitovan na HRT-ziji, dve godine pre njegove smrti 2007. No, nigde ne mogu da nađem pisani dokument, niti na internetu. Nije čudo, kada ni visokoobrazovani, čak ni doktoranti na sociologiji ili filozofiji, a novinari-analitičari nisu vredni ni pomena, ta i velika većina rukovodećih kadrova u tadašnja samoupravna preduzeća reći će vam da je bila problem radnička klasa, radnici nisu hteli da rade, mogli su da zabušavaju, primitivni su da samoupravljaju. A da nikako im ne dolazi do pameti da se zapitaju kako to u nekim gradovima Srbije koji važe za sociološki zaostalije sredine, kao što su Vranje i Pirot, u odnosu na ljude u gradovima Vojvodine, a pogotovu Slovenije, radile su nauspešnije, naprofitabilnije fabrike, da spomenem samo SIMPO, JUMKO, KOŠTANA, ALFA u Vranju i “1 Maj” i “Tigar” u Pirotu. Dokumnetarni film snimljen u fabrici “1 Maj” u kome se vide zdravi radni uslovi u fabrici, no i beksprekorno čist i uređen radnički restoran kalorične hrane, pa prekrasan park sa cvećem, travnjakom, jezercetom u kome plove labudovi, sa klupama za odmor posle ukusnog obroka, prikazivan je učenicima u SAD, kao primer odličnih uslova za rad i lep život svih zapošljenih, a pritom i visokoprofitabalna fabrika tekstila.

Goran

04. decembar 2017.

Iron Maiden je više po ukusu Srba.

Zemljak

04. decembar 2017.

Ovde se ne zna ko se više nalupao - autor, koji je postao gori od svog zemljaka Druga Svete, pa spoji, Scorpions, Tita, Avnoj, Jeljcina, Ukrajinu, itd... u jedan tekst, ili komentator koji dobije prostor u karakterima koji nemaju ni sami kolumnisti. Zaboga, dajte čoveku kolumnu pa da i to vidimo. E ovo ako objave, svaka čast!

Vladimir Petrović

04. decembar 2017.

Odložiše koncert! Ne mora da se plače i maše upaljačima. Suza suzu stiže.