Site name

Tramp i "dužnici"

* Stručnjaci ukazuju da Nemačka i druge NATO zemlje Americi, u stvari, ne duguju ništa

Dugoočekivani susret američkog predsednika i nemačke kancelarke u Vašingtonu završio se neslavno.

Piše: Miloš Mitrović

20. mart 2017. 14:15

Tramp i "dužnici"

Foto: Stanislav Milojković

U danima uoči posete Angele Merkel Donaldu Trampu, naravno i posle nje, američki i nemački mediji su isticali koliko se njih dvoje razlikuju; "veliki izgrednik konfrontirao se sa poslednjom braniteljkom liberalnog poretka sveta", pisao je Njujork tajms. "Istraživačku misiju" (kako posetu vidi Zidojče cajtung) kancelarke u novoj američkoj administraciji obeležila su tri očigledna momenta.

Najpre, ono što su mnogi doživeli kao šalu - Trampova rečenica na zajedničkoj konferenciji za novinare kako njih dvoje ipak imaju "bar nešto zajedničko": to da ih je administracija Baraka Obame oboje špijunirala. Merkelova nije bila oduševljena - najmanje zbog toga što su tvrdnje o prisluškivanju "Tramp kule" zvanično odbačene kao besmislica - kako se videlo na snimku, već je ostala zamišljena.

Drugi momenat bila je Trampova ukočenost posle sastanka u Ovalnom kabinetu. Novinari su tražili od dvoje lidera da se rukuju, u skladu sa tradicijom. Tramp je ostao nepomičan. Onda ga je i Merkelova pitala "hoćemo li se rukovati", opet uzalud. Možda je nije čuo. Si-En-En podseća da novi predsednik u istoj situaciji u februaru ruku japanskog premijera Šinza Abea nije ispuštao čitavih 19 sekundi.

Najzad, tokom posete glasno izrečene Trampove tvrdnje da Nemačka i drugi američki NATO partneri ne daju dovoljno novca za odbranu i time nanose štetu Americi vrhunac su dostigle dok se nemačka kancelarka vraćala kući, na omiljenom Trampovom mediju - Tviteru.

"Nemačka duguje ogromne svote novca NATO-u i Sjedinjenim Državama koji moraju biti plaćeni više za moćnu, i veoma skupu, odbranu koju pružaju Nemačkoj", napisao je Tramp. Taj tvit je bio "ništa drugo do akt koji nije prijateljski", komentar je Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ).

Stručnjaci ukazuju da Nemačka i druge NATO zemlje Americi, u stvari, ne duguju ništa. Da Trampu to objasni potrudio se, takođe na Tviteru, Ivo Dalder, bivši stalni američki predstavnik pri NATO, od 2009. do 2013. "Izvinite gospodine predsedniče, NATO tako ne funkcioniše. SAD same odlučuju koliko doprinose odbrani NATO-a. To nije finansijska transakcija u kojoj NATO zemlje plaćaju SAD da ih brani. To je deo naše obaveze iz ugovora (alijanse)", napisao je Dalder.

Svih 27 članica saveza obavezale su se da do 2024. svoje troškove za odbranu povećaju na dva odsto BDP-a, a do sada su taj cilj dostigle i prevazišle Amerika (3,61 odsto), Grčka (2,36), Estonija (2,18), Velika Britanija (2,17) i Poljska (2,01), prema podacima NATO-a. Dalder objašnjava Trampu da Evropa mora više da troši na odbranu, ali da to nije usluga Americi, već potreba njene bezbednosti. Isto tako, "velika vojna posvećenost" Amerike NATO-u "nije usluga Evropi", već je "vitalna za bezbednost nas samih".

Ne izgleda da će Tramp promeniti svoj stav. "Nema sumnje: za Donalda Trampa "Prvo Amerika" nije floskula, već lajtmotiv kojem je sve drugo podređeno. Ovaj predsednik sigurno nije sentimentalno privržen evropskim partnerima... Nema više pitomog zaštitnika, sada vlada jedan koji više ne prepoznaje saveznike već navodne dužnike koji su nadmudrili Ameriku", navodi se u komentaru FAZ-a.

Već koliko sutradan, na kraju sastanka ministara finansija G 20 u Baden-Badenu novi pravac Vašingtona potvrdio je Trampov ministar Stiven Manuhin blokiravši predložene zaključke o klimatskim promenama i borbi protiv protekcionizma. Tramp, zaključuje Bi-Bi-Si, agresivno sprovodi politiku "Prvo Amerika". 

povezane vesti

Erdogan do Tokija

0

Piše: Miloš Mitrović

Čurkin: Diplomata

1

Piše: Miloš Mitrović

Obešenjak

1

Piše: Miloš Mitrović

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.