Site name

Najteže od svih pitanja (I)

Izveštaj, na internet izdanju Politike, o prvim rešenjima Agencije za restituciju o vraćanju poslovnog prostora beogradskoj Jevrejskoj opštini (na osnovu zakona o imovini oduzetoj žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika), pratili su antisemitski komentari.

3

Piše: Nikola Samardžić

15. jul 2016. 14:00

Foto: Medija centar

 "Kako je ovo moguće? U svakoj zemlji na svijetu kad neko umre imovina pripada državi. Po čemu su jevreji (malo slovo, prim. N.S.) izuzetak"? "Šta je sa imovinom Srba u nekadašnjoj NDH i današnjoj Hrvatskoj"? (Boris) "Nisam zainteresovana strana ali zašto samo jevrejima (malo slovo, prim. N.S.) zar su ostali građani drugog reda"? (Zoran) "Još jedan Vučićev poraz u dugom nizu" (Koloseum).

Ne znam i ne interesuje me zašto su u radu "pristojnih" "nacionalnih institucija", ili u izgradnji "porodičnih vrednosti" najglasniji dežurni ekstremisti i bolesnici. Ovde ću se osvrnuti na rad i stavove direktora Agencije za restituciju Strahinje Sekulića, svestan da raspolažemo izuzetno vrednim resursom državnih službenika nevidljivih u javnosti, skriveni za ešalonom karijerista, nekad i sociopata, koji kreiraju ili "analiziraju" politički i medijski prostor. Premijer mora ubrzati korake koji će ga deliti i od sopstvene, i od kolektivne prošlosti, i od interesnih grupa koje ga u toj prošlosti zadržavaju sa svima nama zajedno, svesni da je boravak u čekaonici za neki budući život tačka preseka društvenog konsenzusa. Zakon o imovini žrtava holokausta koju će Srbija vraćati jevrejskim zajednicama, uz simboličnu nadoknadu iz državnog budžeta jedna je od odluka koja nas smešta u sam vrh uređenih evropskih zajednica, i nije neobično da se počeo osporavati, bez obzira na istorijski i etički kontekst, ili upravo zahvaljujući tome kontekstu.

Negacija holokausta i antisemitizam su globalne pojave. Većina država okupljenih u UN neprijatelji su Izraela, države u kojoj Palestinci i Arapi uživaju najviše standarde demokratskih i ljudskih prava, više nego u matičnim tvorevinama. U tridesetim godinama XX veka antisemitizam je postao kulturna norma zabludelog, bezidejnog srpskog građanstva, zaraženog uticajima ruske emigracije koja se, pred boljševizmom, sklanjala i od sopstvene slike u ogledalu. Titova Jugoslavija podržavala je palestinske teroriste, a Jevrejima dopuštala iseljavanje u Izrael pod uslovom oduzimanja svih građanskih prava u matici.

Restitucija je samo jedan od sadržaja kulture sećanja na Holokaust, i izgradnje novih odnosa s Jevrejima koji bi trebalo da su, svi, ma gde bili, domaći, integralan deo srpskog društva, na isti onaj način na koji su SAD i Izrael uspostavili uzajamne odnose. Agencija za restituciju je supstitucija za sudove koji za takav zadatak nisu bili spremni u bilo kom smislu, stručnom, političkom, etičkom. Zato će rešenja koja će potpisivati direktor agencije Strahinja Sekulić, jedan od najzaslužniji za zakon o imovini nestaloj u holokaustu, za buduće uređeno i zaista "pristojno" društvo biti jedno od polazišta tumačenja prošlosti, smernice za budućnost, i precedenti u smislu trajnih pravnih i kulturnih normi. O tome naredne nedelje.

povezane vesti

komentari (3)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Nenad P.

15. jul 2016.

Antisemitizam je isto sto i antisrbizam, albanizam, muslimanizam... - reakcija na neku akciju nekada nesrazmerna doduse. A sto se tice ruskih izbeglica u KSHS ako se pogleda ko su bili rukovodioci revolucije zbog koje su izbegli mozda njihov resentiman i nije bio bez osnova

Марко

15. jul 2016.

Шта очекивати од државе кад није вратила кућу ни Јелени Генчић, очито некадашњу друштвену својину сад сматрају за приватну имовину. ДС се зубима и ноктима до пре који месец држала за отету кућу у Крунској.

VB

16. jul 2016.

Ovakvi clanci nam omogucuju da se pogledamo u ogledalo koje nam nece reci da smo najlepsi,nego otkriti sve neravnine i nedostatke koji se donekle mogu ispraviti bar simbolicno,kroz povratak imovine desetkovanoj zajednici pripadnika izabranog naroda u Srbiji. Da smo ranije upoznali sebe,da imamo bolje drzavne i duhovne institucije onda bi jevrejska imovina bila nadoknadjivana kad i SPC,u slicnom odnosu. Ovako,jednu nepravdu(nacionalizacija)zamenili smo drugom:SPC je danas prebogata,spremna da parira drzavi u odlukama,poput tajkuna,a svoj prljavi obraz iz vremena okupacije i Nediceve drzave,nismo oprali.