Site name

Zahtevni prosjaci

* Prošla su vremena kada je biti siromašan bilo sramota

U autobus kojim sam se juče vozio ušao je prosjak. Sa cigaretom u ustima išao je od od jednog do drugog putnika i prilično navalentno prosjačio.

5

Piše: Gojko Vlaović

31. oktobar 2017. 18:00

Zahtevni prosjaci

Ako bi naišao na odbijanje putnika čak i ako bi mu se ljubazno obratili bučno je primedbovao. Vozač nije reagovao na to što je skitnica uznemiravao putnike niti što se po autobusu šetao sa upaljenom cigaretom iako je to najstrože zabranjeno. Ali to nije tema današnje kolumne već stvar kojom treba da se pozabave nadležni u GSP Beograd.

U poslednjih par meseci primetio sam da se prosjaci sve češće ponašaju na sličan način kao i ovaj iz autobusa. Bez snebdivanja prilaze ljudima u restoranima i traže novac, isto to čine na ulici i to tako što bukvalno jure za ljudima proseći. Dešava se čak i da uđu u lokale brze hrane i tamo od gostiju traže novac ili da im kupe hranu. Drugim rečima, prosjaci u Beogradu su postali napadni, uporni, zahtevni i agresivni u želji da ostvare svoj cilj. Nekada to nije bilo tako. Uglavnom su sedeli po ćoškovima ulica i molili da im se udeli dinar ili sa praznom kutijom išli po gradskom prevozu. Ali očito da su se vremena promenila i da "stara škola" prosjačenja koja se odlikuje stidljivošću odumire i ustupa mesto "preduzimljivijem" pristupu u kome prosjak "agituje" pa čak i vrši pritisak da bi došao do novca.

Sa takvim agresivnim ponašanjem skitnica upoznao sam se pre mnogo godina u inostranstvu. Službeno boraveći u Berlinu, Parizu, Briselu i još nekim evropskim metropolama uverio sam se da je to uobičajeno ponašanje prosjaka na koje prolaznici reaguju nonšarlantno jer su na to navikli. Očito da je takav trend stigao i u Srbiju. Objašnjenje zašto je to tako je prilično očigledno. Nekada je biti siromašan u našim krajevima bilo sramota. Veliki broj ljudi čija je materijalna egzistencija bila ozbiljno ugrožena je izbegavao čak da se pojavi i u narodnim kuhinjama a kamo da se odluči na prosjačenje pa ga viidi neko poznat. Očito je da su takva vremena iza nas te da skrušeno prosjačenje stvar prošlosti. Nova generacija prosjaka smatra da je to što radi sasvim ok te da je sistem kriiv zbog položaja u kome se nalazi. Osim toga mnogi od njih su u kandžama prosjačke mafije koja ne oprašta ako se ne isprosi koliko smatra da treba. Kao dijalektički materijalista apsolutno odbacujem bilo koji vid lumpenproleterskog ponašanja pa tako i skitničenje međutim smatram da su prosjaci apsolutno u pravu kada društveno uređenje smatraju odgovornim za nedaće u kojima se nalaze. S obzirom da je reč o ljudima sa margine borbi protiv prosjačke mafije se ne pridaje veliki značaj, novca za socijalna davanja u budžetu nema dovoljno a vlast uporno ignoriše stravično klasno raslojavanje u društvu. Zvuči potpuno sarkastično ali jedina oblast u kojoj je Srbija dostigla evropske standarde je očito prosjačenje. Naglašavam da kritika izrečena u tekstu nije upućena nesrećnim ljudima poput prosjaka već sistemu koje dozvoljava da siromaštvo postoji.

povezane vesti

Grad bez predrasuda

0

Piše: Gojko Vlaović

Pravda za Kud idijote

4

Piše: Gojko Vlaović

Jatagan mala

5

Piše: Gojko Vlaović

komentari (5)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

anonymus

01. novembar 2017.

U vezi citata:"da su prosjaci apsolutno u pravu kada društveno uređenje smatraju odgovornim za nedaće u kojima se nalaze".Citat jeste OK, ali mi sve vise primenjujemo standarde EU, odnosno kapitalisticke, pa je tesko u praksi odvojiti sto je medju njima pozitivno a sta negativno.Vise bi bilo od koristi da se procita o tome neki tekst srpskih poznatih ekonomista koji su promovisali takav sistem.Napr:sta je pozitivno a sta negativno(lose) u javno-privatnom partnerstvu?

Lejla

01. novembar 2017.

Iako se autor teksta poslednjom rečenicom ogradio od namere da kritikuje "nesrećne ljude poput prosjaka", mislim da je promašio temu. "Agresivni i zahtevni" u svom prosjačenju su jedino prosjaci romske nacionalnosti, kojima je to "zanimanje" odnosno, verovatno, to rade za "gazdu". Ostali prosjaci i beskućnici koje srećemo na beogradskim ulicama su i dalje skrušeni, mnogo manje vidljivi, i, daleko od toga da su agresivni. Pretpostavljam da je njihovo uklanjanje sa ulica zadatak komunalne policije. Ne branim sistem, naprotiv, slažem se sa kritikom istog. Siromaštvo u Srbiji, kako materijalno, tako i duhovno, je sve veće, i nije bilo teško dostići, pa i prevazići evropske standarde u tome.

Uh

01. novembar 2017.

Mislim da znam o kom prosjaku je rec, cesto se vozim trasom u kojoj on prosi po autobusu i uzasno se unervozim kad ga vidim, iskreno strah me je tog nasrtanja kad neko nema, devojka sam prilicno sitna. I to me uzasava, jer ne bezim od toga da dam kad imam, ali njemu bukvalno dajem da sacuvam svoj mir, a nikad ne bih na osnovu stava. Da, bilo bi bar lepo da neko ko je malo fizicki jaci reaguje kad neko poput njega maltretira, pa makar i verbalno, devojcice, bakice, bilo koga uostalom. Slazem se da ih sistem i mafija stvara, ali na nivou pojedinca, ja ne mogu da ne budem besna na takvo ponasanje, osecam se ponizeno ili ucenjeno u slicnoj situaciji.

Dodatak

01. novembar 2017.

Lejla je napomenula da su takvi romi, a da ostali nisu, konkretno u ovom slucaju se radi o muskarcu od 40-50 god bele puti sa nekim problemom na nozi koju ti podmece da je pipnes. Nema tu tako striktne podele. Ne zalazem se za skrusenost takodje (podsecam na cigancicu pogrbljenu sa zajdi zajdi ovde) jer svako ima pravo da cuva svoje dostojanstvo i u najgorem stanju, ali nasilnistvo treba osuditi.

Бруклинац али најлепши

11. novembar 2017.

99,99 % је организовано просјачење, дневни износи премашују просечну плату, тако да у том правци не треба бити болећив, а опет има дана, обраћам се вернима у Православљу, као да је више него пожељно уделити просјаку, а да не залазим даљеу телошку философију...Подајте, макар тај један дан, ради лепшег осећаја, ради саосећајности на тренутак, ради сјаја нечијег у очима, изнад свега ради спаса Душе ваше и сигурно лепшег дана тог можда просјака, можда некога много значајнијег у смислу којим не хтедох сада икога замарати, јер кога занима сам спознаће, а они који знају шта сад кажем су похађали веронауку или имали родитеље који су им ту базичну културу и сушт вере наше даровали са смислом у Промисли. П.с. Били они организовани или не, тежак је то посао, суров...треба издржати све те разне погледе свакаквих људи и полуљуди, те нека се неко дрзне да проси, ето експеримента ради, ући у свест, подсвест, у цео Космос тих људи који пружају нам руке, свашта понешто кажу, слажу или не,а очију им сјај или згариште издушити у себе, без да их увредимо, то је најмање што можемо, ако већ имамо разлог да не дамо, немамо да дамо или чекамо само тај једини дан плашећи се Бога, а тежити ипак суштини те вере, никако религије, људи то често мешају...Религија је наука о вери, Вера је Вера просто и најнебескије. Светлост у нама од нас само зависи, тада и земља и Небо помогну својим целостима у свим суштинама сопстава опипљивих или не, али постоје обе те димензије, толико смо ваљда то научили, осетили, увидели и преносићемо на потомке...Човек и Човечица, како год, будимо једно од та два, зато и јесмо Људи...останимо, будимо и одбранимо то око нас и у нама, само Људи и већ нисмо узалуд живели на овој планети као гости у искри вечности...Људи, народе мој добри.