Site name

Obratila mi se Republika Srpska

* Oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin

Obratio mi se zapravo Pero Simić, savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika - ali, u ime svih građana ovog bosanskohercegovačkog entiteta, odnosno cele RS - koja, kako kaže, ne priznaje genocid u Srebrenici. Rekao mi je - Republika Srpska i gotovo svaki njen građanin smatra da u Srebrenici nije bilo genocida.

13

Piše: Snežana Čongradin

13. jul 2017. 14:00

- OK, Republiko Simić. Pretpostavljam da su ovaj ostatak, u čije ime ne govorite, građani koji su pobijeni u genocidu, odnosno porodice žrtava genocida.

Moram da priznam da mi je zastrašujuće i vrlo neprijatno da mi se na ovaj način obraća takav čovek, i to u ime svih građana RS, jer sam duboko uverena da u ovom postgenocidnom dobu Pero Simić i njegov šef Dodik predstavljaju produženu ruku genocida, preciznije - u aktuelnim okolnostima, politiku opasnu isto onoliko koliko je bila politika koja je dovela do genocida. O tome da je negiranje genocida, kao i propagiranje i slavljenje lika i dela najvećih balkanskih krvnika - Ratka Mladića i Radovana Karadžića, godinama unazad, verovatno jedan od najjasnijih i najbrutalnijih primera ispoljavanja krajnje neljudskosti, primitivizma, manipulacije, sramotnog i najjeftinijeg političkog profitiranja, koji zabada nož direktno u srce preživelih iz srebreničkog genocida, napisano je i izgovoreno beskrajno mnogo reči. Takođe, o tome da takva politika (ako se takav odnos, zbog stepena brutalnosti, može uopšte nazvati politikom) predstavlja opasnost po bezbednost građana, kako u Bosni i Hercegovini, tako i u celom regionu, jer neguje i raspiruje žestoku međunacionalnu mržnju i netrpeljivost, koja je pre 22 godine i dovela do genocida - upozoreno je nebrojeno puta.

O tome, dakle, nema potrebe da pišem i ponavljam, to je jasno svakom iole razumnom čoveku, koji nije pod udarom jezive i sveobuhvatne propagande. Jasno je to i Peri Simiću, savetniku predsednika Republike Srpske, ali je želja za vlašću, moći, odnosno strah od gubljenja privilegija i mogućnosti da odgovaraju za propagiranje zla i mržnje, trovanja sopstvenih građana najopasnijim i najbeskrupuloznijim stavovima o njihovim sugrađanima i najbližim komšijama druge nacionalnosti i vere preovladao i nagoni ih da nastave, da se ne zaustavljaju u svojim naopakim i bolesnim namerama - da sa pozicije vlasti, snažnom postgenocidnom propagandom širenja laži, drže kao taoce obične ljude, praveći od njih monstrume bez trunke empatije prema žrtvama najbrutalnijeg masakra na evropskom tlu nakon Drugog svetskog rata.

Dalje, to da oni koji negiraju genocid, rečima da priznaju da se u Srebrenici ipak dogodio strašan zločin, ali ne i genocid, imaju zapravo skrivene namere da relativizuju, ili u krajnjoj liniji, negiraju da se tamo uopšte dogodio ratni zločin (da su pobijeni i dečaci i starci samo zato što su muslimani) a za koji odgovornost snosi najviše rukovodstvo Republike Srpske, takođe, nema potrebe posebno isticati. Jer, da postoji istinska saosećajnost i javno izrečena svest o razmerama tog "zločina", ne bi bio prioritet poricati njegov genocidni karakter, već bi stid i žaljenje naložilo osećanje nepristojnosti da se o tome misli i razgovara na takav način. Jasno je da Republika Simić - Dodik, dakle republika ekipe koja ima samo jednu političku ideju i okosnicu, a to je da negiranjem genocida zapravo nastavlja rat sa sopstvenim građanima drugačije vere i nacionalnosti, u mirnodopskim uslovima i okolnostima koji im onemogućavaju da stvarno zarate, pokušava da preživi ovim sramnim sredstvima. Preduboko su zašli u nečasnost da bi više ikada mogli da izvuku, da promene priču, jer kada ih građani, koje tako čvrsto drže u mraku svoje propagande, jednom budu prozreli, njihova politička sudbina je zapečaćena. A istorija, kada jednom bude napisana u udžbenicima njihove dece, zabeležiće ih kao najveće štetočine javnog interesa - a to je jasan otklon od onih koji su u njihove ime počinili ratne strahote i koji su njihove živote smestili u najmračniju istorijsku epohu. Umesto toga, Republika Simić - Dodik priređuje im predstave veličanja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, zakopavajući njihove živote svake godine iznova, 11. jula, zajedno sa kostima žrtava njihovih najbližih komšija.

Građanima u čije ime je počinjen genocid tek je malo lakše od samih žrtava tog genocida. NJihov život je neprijatan, mučan, opterećen bedom, očajem, strahom od same reči genocid. Naime, posle ubijenih i njihovih porodica, najveće žrtve genocida su žrtve propagande negiranja genocida, projekta i temelja Republike Simić - Dodik.

povezane vesti

Pink oaza sa raspadnutog kauča

6

Piše: Snežana Čongradin

Izbacivanje na ulicu

5

Piše: Snežana Čongradin

Priznanje bez odgovornosti

11

Piše: Snežana Čongradin

komentari (13)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

vladbgd

13. jul 2017.

Naravno da nije bilo genocida, sve je to politicka igra, potomaka poturica, koji svake godine dovoze nove "zrtve". To tamo je, nazalost, cirkus i vasariste

Krajisnik

13. jul 2017.

Srbin sam iz Bosne i Hercegovine, i zgrožavam se na ovakve tekstove, kojima su autori građani Srbije, koji se nazivaju Srbima. Ne smeta meni ovo nazivanje genocida, smeta mi šta če biti kasnije? Šta će biti sa onolikim Srbima koji su osuđeni za taj zločin? Kada ćemo dočekati da se sudi onima koji su ubili Srbe? Kd ćemo čuti o etničkom čišćenju Srba iz Sarajeva? Kad ćemo saznati pravu istinu o Srebrenici? Ko je ubio, koliko je ubio, da li izdana, što je Orić nevin, šta je sa živim Bišnjacima koji su "sahranjeni" u Srebrenici? I zašto mene krive za genocid? Ja sam prije tog zločina protjeran sa svog ognjišta, tako da nisam bio u državi, ali eto, kriv sam.

Alan Ford

13. jul 2017.

Strašno je i užasno da se ljudi poistovećuju sa zločncima i njihovim delima. Ja ne ću nikad priznati da su pojedinci iz mog nacionalnog korpusa napraviliganocid nad drugom nacijom, da bi bilo svima nama bolje. Ti monstrumi koji su učinili taj zločin u Srebrenici treba da odgovaraju, jer su pobili osam hiljada i kusur muških glava od sedam do sedamdesetsedam godina(što će reći neko da nije genocid kad pobiješ sve pohvatane muške duše bez razlike na godine, ali ja ću ponoviti da je to genocid), i da odgovaraju jer su tim činom svrstali naš narod u red sa nacistima i izblatnjavili našu slobodarsku istoriju i sve borbe koje su vođene u prošlosti za srpski narod i našu slobodu(mada nisu se ono borili za naš narod i našu slobodu, oni su se borili samo za sebe). Reči će neko pa i druga strana je činila zločine, ja se slažem sa tim da i na drugoj strani ima zločina i zločinca ali ja smatram da sam bolji od druge strane i pogledaću iskreno istini i reći onako kako jeste, a ako druga strana smatra da nema zločina kod njih to je njihov minus a ne moj i to dokazuje da sam bolji od njih jer ja sam da priznam nešto što druga strana ne sme

Marta

13. jul 2017.

Normalno je da ljudi negiraju zlocine ili minimiziraju i to ce tako biti, verovatno, do onog trenutka dok Sarajevske vlasti ne rasciste Kazane i slicne ratne zlocine koji su cinjeni od strane muslimana. Da li je nekada neko odgovara sto je Alija od Sarajeva napravio najveci logor na planeti iz koga se pune tri godine nije moglo izaci bez dozvole muslimanskih vlasti i to sve zato sto je trebalo glumiti zrtvu. Nisu se svi bojali Srba oko Sarajeva, mnogi bi izasli,a li vlasti u Sa. nisu to dozvolile. Da li je nekada dokazano sta je bilo na Markalama i ko je kriv za to, da li su muslimanske vlasti odgovarale za pokolje muslimanskog stanovnistva u Cazinskoj krajini, pa nisu. Hajte molim Vas dosta je bilo lazi, nemojte deliti ratne zlocine po verskoj osnovi. Kaznite sve redom koji su krivi i "mirna Bosna". Jednostavno.

Boris

13. jul 2017.

Svaka čast Snežana!

Brko

13. jul 2017.

Tema je kompleksna i izuzetno osjetljiva za Srbe sa obe strane Drine, ali poenta je uhvacena. Nismo se nikad razracunali sa vlastitim demonima proslosti, niti prosli katarzu nakon 90-ih. Cinjenica je da je napocetku rat(ov)a, u rukama Srba bila gotovo sva vatrena moc bivse JNA i sva obavjestajna infrastruktura, sto nas cini i najodgovornijima za sukobe i pocinjene zlocine. Nije tajna da su oficiri VRS platu dobijali iz Bg, a da je DB obucavao i davao instrukcije Srbima i paravojnim jefinicama. Dakle, umazani smo krvlju do lakata i nije lako zivjeti sa tim...

Дражен Милосављевић

13. jul 2017.

Ужасно је то што су припадници мог народа чинили, не само у Сребреници него и у другим мјестима. Сјетимо се само логора у Омарској, уличних егзекуција у Бијељини или бијелих трака у Приједору. Као да су били најбољи питомци Хајнриха Химлера или једног од његових пајдаша из те нацистичке клике. Бањалучанин сам, љекар по струци, и добро знам кроз какве су све патње пролазиле моје комшије и пријатељи чији је једини гријех био тај што су припадали другој вјери и нацији. Слично је било и свуда гдје су власт и силу приграбили послушници Караџића и Младића. А геноцидни подухват у Сребреници је завршница етничког чишћења које је имало за циљ нестанак свих оних који не припадају српском етничком корпусу.

Prijedorcanin

17. jul 2017.

Dražene Milosavljeviću nikakvih bijelih traka u Prijedoru nije bilo. To je velika današnja propagandna laž na koju i dobronamjerni ljudi, mislim da ste to i vi, nesvjesno pristaju.

Milos

21. jul 2017.

Aman bre zeno,zar ti stvarno sebi umisljas da si nezavisni novinar?Iz svake tvoje "skrabotine" izbija neskrivena mrznja prema svemu sto su Srbi ucinili ili nisu u gradjanskom ratu u Bosni.Da imas imalo novinarske etike,morala bi znati da nisu Srbi sami sebe proterivali, ubijali i klali,nego su to drugi radili. Kada ces jednom da napises nesto slicno o "nasim" zrtvama u tom ratu ili to nisu "tvoje" zrtve.Gde ce ti dusa,ako je imas.Tebi i ovima sto ti zdusno aplaudiraju,preporucujem da sebi pronadju drugu domovinu,koju ce valjda vise voleti,nego ovu napacenu Srbiju i njen narod.Nikome nece nedostajati ni vi ni vase pametovanje.

rajko

21. jul 2017.

Ово је трећи покушај да оставим коментар, и надам се да ћу успети. Немам ништа против личних мишљења али осд срба се траћи да се сами плију катраном ипоспу перјем, мало им је све што су урадили па сада то морамо сами себи да радимо. Ако су срби такви злочинци зашто их терају да ћиве у једној дрћави са Бошњацуима и Хрватима а нису могли бити у Југославији. Срби су изгледа добри само када су у мањини и када немају нуикакву могућност да се бране.

Zrtva rata

22. jul 2017.

Hrabra I casna novinarka. Dusa nalazi smiraj kad cuje drugu srodnu dusu

NeLazite

22. jul 2017.

Jedinu relativizaciju zaista sprovodi sama autorka koja ne razume razliku istrebljenja Jevraja u Evropi i ubijanja 8000 ljudi. Gospdojice, je li vam Irak genocid. Vise vam je ljudi poginulo tamo nego u svim ratovima na Balkanu? Ako drugi relativiziraju genocid, sta vi onda radite? Je li ubijanje genocid kada ga rade jedni a nije kada to isto rade drugi? Vijetnamci su kolateralna steta kada ih svesno gadjaju napal i tepih bombama? Dajte sprovedite vas sud o genocidu na sve ratove za koje znamo pa cete sami videti ko tu zapravo najvise relativizuje.

Дмитар

23. jul 2017.

Клечењем пред спомеником жртвама геноцида, велики Вили Брант је показао како треба да реагује државник на доказана звјерства која је починио његов народ. Нажалост, Додик и његови патрони у Србији ситношиђарџијском политиком: ''''''''признајем међународни суд али не и његове одлуке'''''''', из дана у дан ''''''''закуцавају'''''''' овај јадни и необавештени народ за само дно моралног и материјалног безнађа. Уместо да признају нечовештво појединаца, они у име само њима знаног ''''''''српства'''''''' и даље задужују цео народ код ''''''''браће'''''''', сада због вета на резолуцију у УН, сутра опет због неког другог вета...Наша срамота оваквим поступцима постаје још већа у очима нормалног и слободномислећег света.